Plate u privatnom sektoru Srbije gura nestašica radnika

Realne zarade su u prva tri kvartala prošle godine stagnirale, dok su u četvrtom kvartalu ostvarile snažan rast od 5,7 odsto, koji obuhvata i privatni i javni sektor. U 2024. očekuje se postepeni rast zaposlenosti uz nešto snažniji realni rast prosečne zarade.

To je rekao Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta, na nedavnom predstavljanju Kvartalnog monitora, publikacije koju izdaje Ekonomski fakultet u Beogradu.

Rast plata u javnom sektoru objašnjava povišicom, a u privatnom sektoru nestašicom radne snage, oporavkom privrede i opadanjem inflacije.

"Na godišnjem nivou realni rast prosečne zarade u 2023. iznosio je umerenih 2,4 odsto. Rast u privatnom sektoru bio je brži nego u javnom sektoru na nivou cele godine, ali je u četvrtom to nadoknađeno", objasnio je Arsić.

Prema njegovoj oceni, pozitivna tendencija jeste da plate u privatnom rastu u dužem periodu nego u javnom sektoru, pa je premija na zarade u javnom sektoru krajem 2023. svedena na svega 0,6 odsto, dok je pre nekoliko godina bila oko 25 odsto.

Depositphotos

Ako se posmatraju statistički podaci, na primer, prošle godine je prosečna zarada iznosila 86.000 dinara. Prosečna plata u javnom sektoru je bila 88.332 dinara i nominalno je veća za 13,3 odsto u odnosu na isti period 2022, a u privatnom 85.068 dinara i nominalno veća za 15,5 odsto. Ali u ovaj prosek su uračunate i plate u javnim preduzećima koje su u proseku iznosile 98.895 dinara.

Poboljšanje obrazovanja iziskuje veće plate nastavnika

Inače, plate su u većini zemalja u Evropi veće za 10 odsto u javnom sektoru nego u privatnom. Zato što su u javnom sektoru uglavnom zaposleni visokokvalifikovani radnici, učitelji, nastavnici i lekari.

U Srbiji postoji potreba za korigovanjem politike, jer Arsić smatra da su potcenjene plate učitelja i nastavnika.

"Potrebno je poboljšati kvalitet obrazovanja, a da bi do toga došlo, potrebno je povećati plate zaposlenih u obrazovanju. To znači veću javnu potrošnju i da se neki drugi rashodi smanje ili da sporije rastu", naveo je Arsić.

Slično je sa zdravstvom. "Još postoje zaostaci socijalističkog nasleđa i na te sektore se gleda kao na neproduktivne. U stvari, ceo napredak društva potiče od inovacija, a njih stvara ljudski kapital, koji se stvara najvećim delom kroz obrazovanje, odnosno sposobnost ljudi da stvaraju inovacije zavisi od obrazovanja", precizirao je Arsić.

Podsetimo, prošle godine su plate u prosveti najpre povećane 12,5 odsto, potom još 5,5 odsto u septembru. U 2024. povećane su plate u javnom sektoru za 10 odsto, a  Siniša Mali, ministar finansija, najavio je još jedno povećanje u junu.

Ozbiljnije povećanje zarada u javnom sektoru počelo je 2019. godine, kada su plate prosvetnih radnika, kao i sudija i tužilaca, povećane za devet odsto, dok su lekari dobili 10 odsto, a medicinske sestre i tehničari 15 odsto povećanja. U aprilu 2020. godine, zdravstveni radnici su imali dodatno povećanje od 10 odsto. U 2021. godini zdravstveni radnici su imali povećanje od pet odsto, dok su svi ostali dobili 3,5 odsto. Naknadno, ostali zaposleni su dobili još jedno povećanje kako bi dostigli zdravstvo, dok su 2022. godine zaposleni u zdravstvu, vojsci i socijalnim službama dobili povećanje od osam odsto, a svi ostali u javnom sektoru sedam odsto.

Rast zarada u evrima

Prošle godine zarade u evrima su porasle za 15 odsto, dok je realni rast zarada 2,4 odsto.

"Računanje zarada u evrima nije relevantno sa stanovišta standarda građana jer cene su porasle kao inflacija za 12,1 odsto. Kada je kurs fiksan, onda cene u evrima rastu kao inflacija. Cene u evrima su relevantne kada se kurs dinara menja na sličan način kao inflacija", kaže Arsić.

Kretanje u evrima pokazuje da postoji cenovna konvergencija ka Evropi i cene u Srbiji se približavaju onim evropskim. Za nas je bitna realna konvergencija. Kada je u pitanju proizvodnja, koliko se povećava količina proizvoda koje proizvodimo i koliko raste količina proizvoda koje trošimo.

Depositphotos

 

Tržište rada sve manje u sivoj zoni

Tokom 2023. nastavljene su postepene, strukturne promene na tržištu rada koje traju već nekoliko godina.

Takođe, nastavljen je blag rast stope aktivnosti i prelazak radnika iz neformalnog u formalni sektor. Srbija, kao i većina evropskih zemalja, suočava se sa nestašicom radne snage određenih kvalifikacija, kao posledicom demografskih trendova, ali i neusklađenosti ponude i tražnje za radnom snagom.

"U 2024. očekujemo dalji postepeni rast zaposlenosti uz nešto snažniji realni rast prosečne zarade", rekao je Arsić.

Stanje na tržištu rada je blago poboljšano u 2023. godini. Ukupna zaposlenost je po Anketi o radnoj snazi u 2023. porasla za 0,7 odsto, dok je registrovana zaposlenost porasla za 2,1 odsto.

Stopa nezaposlenosti u 2023. u proseku je iznosila 9,4 odsto, što predstavlja neznatno smanjenje u odnosu na 9,5 odsto iz 2022. godine. Osnovni problem je nepodudaranje ponude radne snage sa potrebom tržišta, upozorio je urednik Kvartalnog monitora.