Veće zarade produžile kontrolu državnog zapošljavanja do 2026.

Masovno zapošljavanje u javnom sektoru neće biti moguće bar do 2026. godine. Zabrana koja je trebalo da bude ukinuta za četiri dana, ostaje da važi i svako novo zapošljavanje biće kontrolisano, s tim što je povećan limit za prijem novih radnika.

To znači da budžetski korisnici neće moći bez saglasnosti Vlade Srbije da prime u radni odnos nove radnike, a broj novozaposlenih na neodređeno ne sme da pređe dva odsto ukupnog broja zaposlenih na kraju 2023. To jeste povećanje u odnosu na prethode godine, jer do sada broj novozaposlenih nije mogao da pređe jedan odsto broja postojećih radnika.

Razlog za produžetak zabrane je novac, tačnije nešto veća potrošnja u ovoj godini. Budući da je u javnom sektoru u oktobru ove godine ukupno radilo 614.834 radnika, što je za 2.000 manje nego godinu ranije, a za toliko je manje i budžetskih korisnika. Drastičan pad primećuje se i kod zaposlenih na određeno vreme. Jasno je da veća potrošnja potiče od povećanja zarada.

Kako je navedeno u obrazloženju Zakona o budžetskom sistemu, s obzirom na ograničen fiskalni prostor u narednom periodu, zarade će se povećavati umereno i kontrolisano, vodeći računa o njihovom učešću u bruto domaćem proizvodu (BDP). Predviđen je maksimalni limit rashoda za zaposlene sektora države od 10 odsto BDP-a i indeksiranje plata biće takvo da se ne pređe ova granica.

Rashodi za zaposlene u 2022. iznosili su 9,8 odsto BDP-a, dok su rashodi za zaposlene u 2023. premašili plan za oko 0,1 procenat BDP-a. Najveći deo ovog povećanja odnosi se na veću masu zarada u zdravstvu (povećanje broja zaposlenih i radnih časova), sudstvu, kao i dodatno povećanje zaposlenima u prosveti od 5,5 odsto u septembru.

Kako bi se sprečila odstupanja od posebnog fiskalnog pravila koje ograničava učešće rashoda za plate, odnosno zarade u BDP-u, ocenjeno je opravdanim da se produži mera kontrolisanog zapošljavanja u javnom sektoru, koja je u prethodnim godinama dala izuzetne rezultate u kontroli obima ove vrste rashoda.

Fiskalni savet takođe ocenjuje da rashodi za zaposlene u 2024. snažno rastu u odnosu na 2023. godinu, što je najvećim delom rezultat povećanja plata u javnom sektoru od 10 odsto. Na nivou opšte države, ukupna izdvajanja za zaposlene u 2024. godini iznosiće 10 odsto BDP-a.

Ovo nezavisno vladino telo navodi da će zapošljavanje u javnom sektoru i u sledećoj godini počivati na rigidnom centralizovanom sistemu, što ograničava mogućnost budžetskih korisnika da angažuju broj i strukturu radnika u skladu sa potrebama. Problem koji dodatno otežava angažovanje potrebnog broja i strukture radnika u državnom sektoru je to što je i dalje na snazi zabrana zapošljavanja.

Prelazak sa ovog iznuđenog (antikriznog) mehanizma uvedenog krajem 2013. nije se dogodio do današnjeg dana uprkos brojnim najavama, zato što država nije uspela da sprovede reformski proces koji je trebalo da stvori operativne preduslove da se to bezbedno uradi.

Nisu urađene kvalitetne sektorske studije, takozvane funkcionalne analize ključnih državnih sistema (zdravstvo, prosveta, administracija i dr.) usled čega sistematizacije i kadrovski planovi uopšte nisu revidirani u skladu sa društveno-ekonomskim potrebama. Jedina promena koja se u međuvremenu dogodila jeste to što je zabrana zapošljavanja ublažena u odnosu na prvobitnu verziju, primećuje Fiskalni savet.

I dalje se traži dozvola vladine Komisije za zapošljavanje novih radnika, ali tek kada broj novozaposlenih preti da bude veći od 70 odsto broja ljudi koji je napustio službu (inicijalno, mehanizam je predviđao da se dozvola Komisije traži za svako dodatno angažovanje, s tim da je bilo dozvoljeno da se novi radnik zaposli tek kada njih pet napusti javni sektor).

"Tačno je da je zabrana zapošljavanja značajno doprinela ostvarivanju trajnih fiskalnih ušteda u periodu fiskalne konsolidacije, ali ne treba gubiti iz vida da preterano oslanjanje na nju - koje zapravo uopšte nije ni bilo u planu - sve više (negativno) utiče na kvalitet usluga koje javni sektor pruža stanovništvu. U gotovo svakom važnom državnom sistemu postoji manjak stručnog kadra, na šta je Fiskalni savet više puta ukazivao u prethodnom periodu, što nije moguće adekvatno adresirati u postojećem nefleksibilnom okviru”, navodi FS.

Država ni u revidiranoj Fiskalnoj stategiji 2024 - 2026. ne predviđa da se upravljanje brojem zaposlenih sistemski uredi, pa će deo državnog sektora nastaviti da funkcioniše sa manjkom kadra.

Fiskalni savet je već upozoravao da Poreska uprava nema dovoljno inspektora, što može biti jedan od razloga smanjene naplate PDV-a, to je potvrdio i MMF. Međutim, Poreska uprava nije jedina koja uveliko funkcioniše sa deficitom stručnog kadra. Inspekcijske službe takođe imaju ozbiljne manjkove. Ovom sistemu, kada se izuzmu poreski inspektori i inspektori zaštite životne sredine, nedostaje između 500 i 1.000 ljudi.

U zdravstvu jeste bilo povećanja broja zaposlenih nakon izbijanja pandemije virusa korona, ali važni delovi ovog sistema nastavljaju da funkcionišu sa manjkom medicinskog osoblja, upozorio je Fiskalni savet.

Tako Univerzitetski klinički centar Srbije, najveća pojedina ustanova zdravstvene zaštite, zapošljava 8.100 ljudi (januar 2023. godine), što je 20 odsto manje nego je predviđeno sistematizacijom.

U Ministarstvu zaštite životne sredine (računajući Agenciju za zaštitu životne sredine) na kraju 2022. po svim osnovama bilo je radno angažovano 414 ljudi, što je za petinu manje od sistematizacijom predviđenih 514 stalno zaposlenih.

Fiskalni savet je ocenio da je stvarni manjak verovatno višestruko veći jer bi postojeća sistematizacija morala da se proširi zbog usklađivanja sa EU direktivama.

"Ovi problemi odavno zahtevaju hitnu intervenciju države, ali to ne samo da se godinama ne dešava, već izostaju čak i konkrentni planovi da se oni adresiraju", piše u oceni Fiskalnog saveta.

Zabrana zapošljavanja uvedena je pre deset godina, u decembru 2013, kao iznuđeno rešenje da se zauzda tadašnje nekontrolisano kretanje mase plata i donesu brze budžetske uštede.

Prvobitni planovi su predviđali da zabrana traje dve godine, do kraja 2015.

Zabrana propisana 2013. bila je rigoroznija. Javnom sektoru je bila potrebna dozvola Vladine komisije za svako zapošljavanje, a mogli su da zaposle jednog radnika tek kada ode njih pet.

(Ažurirano u poslednja tri pasusa.)

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar