Srbija je po radu dužem od 49 sati nedeljno šampion regiona

Najveći broj radnika u regionu koji je prošle godine na poslu proveo duže od 49 sati nedeljno bio je upravo iz Srbije. Podaci Eurostata pokazuju da su od svih zemalja u regionu radnici u Srbiji prošle godine najviše radili.

Od ukupnog broja zaposlenih starosti od 20. do 64. godine u Srbiji je 8,4 odsto njih provelo više od 49 sati na poslu, dok je u Mađarskoj taj procenat iznosio 2,2 odsto, u Rumuniji 1,8 odsto, u Bugarskoj 0,4 odsto, u Hrvatskoj 3,8 odsto, u Bosni i Hercegovini 7,2 odsto, dok je u Sloveniji taj procenat iznosio 5,5 odsto. Podaci za Crnu Goru, Severnu Makedoniju i Albaniju nisu dostupni na Eurostatu.

Na nivou Evropske unije (EU) ovaj procenat prošle godine iznosio je 7,1 odsto. Iako svetski biznis lideri, među kojima su Bill Gates i Elon Musk, sve jače duvaju u jedra kraće radne nedelje, odnosno četvorodnevne radne nedelje, u Evropi radnici i dalje rade više od 40 sati, pa i 49 sati nedeljno.

Pojedine države i kompanije su dosad - manje ili više uspešno - testirale model četvorodnevne radne nedelje, a on podrazumeva da broj radnih sati ili ostane 40 ili bude skraćen na 32. Ovi modeli rada pokazaće da li će se broj radnika koji rade više od 40 sati smanjivati ili povećavati i kako će to uticati na produktivnost i finansijske rezultate kompanija. Najavljuje se da će i veštačka inteligencija olakšati posao radnicima i da će oni zahvaljujući njoj manje vremena provoditi na poslu. Naravno, postoji i strah radnika da će im roboti oteti radno mesto.

Depositphotos

U našem okruženju Crna Gora je najavila da se do kraja godine može u toj zemlji očekivati uvođenje sedmočasovnog radnog vremena. Ako je suditi prema izjavama srpskih zvaničnika, u Srbiji se taj model rada u skorije vreme ne može očekivati.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno je izjavio da dok je on predsednik i dokle god bude imao uticaja u većinskoj partiji u Narodnoj skupštini, nikada neće pristati na sedmočasovno radno vreme.

"Objasnite mi kako je moguće da za 35 sati uradite isto kao i za 40 sati. Inače, mislim da je 40 sati malo radnog vremena i baš me briga šta su mislili radnici u Čikagu. Čovek mora da radi više", rekao je predsednik nedavno upravo komentarišući uvođenje sedmočasovnog radnog vremena u Crnoj Gori.

Od doba industrijske revolucije i Roberta Owena ostao je slogan "osam sati rada, osam sati rekreacije, osam sati sna". U to vreme ideja tri osmice bila je radikalna, posebno zato što su radnici provodili i po 16 sati na radnom mestu. Prošlo je sto godina od industrijske revolucije do 1926. godine i poteza Henryja Forda, osnivača Ford Motorsa, koji je taj slogan primenio u praksi. On je prvi uveo 40-satnu radnu nedelju za svoje radnike, pet dana po osam sati radnog vremena. Međutim, još stotinu godina kasnije, rasprave o dužini radnog vremena ponovno se rasplamsavaju. Istraživanja pokazuju da boravak na poslu osam sati tokom dana ne znači da sve vreme radimo. Naprotiv, istraživanja su zapanjujuća i pokazuju da je radnik produktivan manje od tri sata dnevno.

U pojedinim zemljama EU radilo se više nego u Srbiji

Međutim, u pojedinim zemljama EU radilo se više nego u Srbiji. Grčka je prošle godine imala najveći udeo radnika sa dugim radnim vremenom (11,6 odsto), a slede Kipar (10,4 odsto) i Francuska (10,1 odsto). Visoki udeo radnika sa dugim radnim vremenom imale su i Italija sa 9,6 odsto, Portugal devet odsto, Belgija sa 8,8 odsto, a zatim Austrija u procentu od 8,1. Podaci Eurostata pokazuju da je na nivou Evrope najveći udeo radnika sa dugim radnim vremenom bio u Turskoj i iznosio čak 27,2 odsto.

Najniža stopa radnika koji su proveli duže od 49 sati nedeljno na poslu bila je u Bugarskoj (0,4 odsto), Litvaniji i Letoniji (po 1,1 odsto).

Podaci Eurostata pokazuju da su dugi radni sati bili češći među kvalifikovanim radnicima u poljoprivredi, šumarstvu i ribarstvu (27,5 odsto svih radnika u poljoprivredi, šumarstvu i ribarstvu) i rukovodiocima (21,9 odsto). Sve ostale grupe zanimanja, definisane međunarodnom standardnom klasifikacijom zanimanja (ISCO), u proseku su iznosile do 7,3 odsto.

- U pisanju teksta pomogle Bojana Lazarević i Nataša Hadžispirkoska Stefanova.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar