Francuska radi manje i zarađuje više

Proslava 1. maja je u Francuskoj prošle godine bila veoma upečatljiva – skoro milion demonstranata je izašao na ulice zbog nepopularnog predloga predsednika Emmanuela Macrona da primora ljude da rade duže pre odlaska u penziju. Međutim, ove godine je na ulicama bilo samo 120.000 ljudi, što bi moglo da se posmatra kao svojevrsno sleganje ramenima, ako akt prevedemo u gestikulaciju.

Da li bi to moglo da znači da su Francuzi spremni da prihvate Macronovu revoluciju? Nemojte računati na to.

U zemlji poznatoj po odsecanju glava svojih lidera ovde se pre radi o većoj pregovaračkoj moći koju radnici imaju u 2024. Olimpijske igre koje će se održati u ovom gradu i poslodavce su poterale u sprint ka platama „za medalju“, naročito u sektorima od kojih zavisi organizacija ovog događaja. Štrajkovi železnice i avio-kompanija su sprečeni kroz povećanja plata i dodatne dane odmora, a državna železnička kompanija SNCF je radnicima ponudila da u 15 meseci pre penzije ne moraju da rade uz 75 odsto plate.

Kako je jedan kontrolor leta rekao za list Les Echos, ovo nije slavljenje rada nego traženje „više para za manje posla“, što je svojevrsna igra reči od slogana Macronovog prethodnika Nicolasa Sarkozija. I ministar finansija Bruno Le Maire je pozvao čelnika SNCF-a Jean-Pierra Frandoua da objasni navodnu provokaciju. Iako su ovakvi ugovori vredni desetine miliona evra samo kap u moru francuskog fiskalnog deficita, oni svakako ne izgledaju dobro kada se pogleda namera Francuske da uštedi 20 milijardi evra, delom i od zapošljavanja većeg broja ljudi.

Stopa nezaposlenosti u Francuskoj / Bloomberg

Farandou bi mogao da političarima kaže da je to cena reindustrijalizacije Francuske, i da i drugi generalni direktori širom zemlje moraju da se ponašaju kao Majke Tereze, a ne kao Veliki brat. Nedostatak radne snage i kvalifikovanih radnika tera kompanije da daju razne bonuse i mimo olimpijade, a nezaposlenost je na istorijski niskom procentu. Kompanija Cie Generale des Etablissements Michelin SCA, koja proizvodi pneumatike za vozila, sada svojim radnicima daje dvostruku vrednost minimalca, što bi za Parižanina bilo oko 21.000 evra godišnje.

Međutim, i dalje postoji problem koji konobare i prosvetne radnike (cenovno) tera iz grada u kom žive, a studenti na elitnim univerzitetima sa zavišću gledaju u svoje američke parnjake koji zarađuju četiri puta više. Sklonost ka slobodnom vremenu pre nego novcu duboko je ukorenjena u zemlji sa 35-časovnom radnom nedeljom, ali demografski pad i pad produktivnosti prete da ovo izmene.

Francuska je četvrta po porezu na dohodak u odnosu na troškove rada u celoj OECD grupi. Šef koji bi radnika sa minimalcem želeo da nagradi povišicom od 100 evra, za to bi morao da izdvoji 485 evra, rekao je Gilbert Cette iz poslovne škole NEOMA.

Broj projekata sa stranim direktnim investicijama u Francuskoj, Nemačkoj i UK / Bloomberg

Mit je da su Francuzi srećni trenutnim stanjem, ali je visina primanja Francuzima bitnija u odnosu na evropski prosek, pokazuju podaci istraživačkog centra Cepremap. Ako je priča oko penzija podigla onoliku halabuku prošle godine, to samo znači da je penzionerima bolje nego svima ostalima.

Sada postoji rizik da izblede i privredni rast i tražnja za radnicima, a Macron se upravo sprema za sledeću reformu koja bi dovela veći broj radnika na tržište. Iako je Francuska sada privlačnija stranim investitorima nego što je bila, direktori kompanija ponovo počinju da kukaju da je ona ipak skuplja od okolnih zemalja.

Sa druge strane, dok sindikati avio-kompanija i železnica slave, oni van tog sektora imaju manje razloga da budu zadovoljni. Kako popularnost krajnje desnice raste, moglo bi da se ispostavi da je mir radnika samo zatišje pred buru.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar