Neradni petak. San ili stvarnost?

O načinu uvođenja četvorodnevne radne nedelje Nemci mogu da uče od kompanija iz Srbije i Hrvatske. Šta skraćena radna nedelja donosi zaposlenima, a šta kompanijama? 

Nakon nekoliko zapadnoevropskih zemalja, i Nemačka je 1. februara počela testiranje četvorodnevne radne nedelje, odjeknulo je u javnosti u Adria regonu. Medijska euforija ovom vešću je bila tolika da je mogao da se stekne utisak da praktično cela Nemačka prelazi na kraće radno vreme i da je posle skoro jednog veka ponovo došlo istorijsko vreme. Vreme, poput onog 1926. godine kada je američki industrijalac Henry Ford odlučio da u svojim fabrikama automobila skrati radnu nedelju na petodnevnu sa ukupno 40 časova, što je uskoro postao standard ne samo u Americi već i u Evropi. 

Uprkos ekonomskim turbulencijama, mnogi se pitaju da li je san o neradnom petku zapravo nadomak tome da postane java u aktuelnoj eri robotizovane proizvodnje i veštačke inteligencije. Da li će generacije Z sa svojim insistiranjem na balansu između privatnog i poslovnog života doprineti da se poslodavci hrabrije opredele za četvorodnevnu radnu nedelju? Ili je otpor skraćenju radne nedelje na 32 sata ipak jači? 

"Kada se pogleda koliki je napredak napravljen u tehnologiji proteklih 100 godina, možemo da kažemo i da smo mi kao ljudska bića mnogo produktivniji kao rezultat tehnologije koju koristimo. I iz tog razloga, ima smisla da deo tog dobitka od produktivnosti vratimo radnicima", kaže za Bloomberg Businessweek Adria Jan de Jong, preduzetnik i osnivač hrvatske kompanije Webpower Adria, koja svojim rešenjima u imejl marketingu opslužuje dnevno 200 kompanija širom regiona. 

Borba protiv lovaca na talente 

Jan de Jong veruje u reči britanskog poslovnog magnata Richarda Bransona da ako se fokusiraš da imaš srećne zaposlene, dobićeš i srećne klijente. A De Jong i njegova poslovna partnerka Martina Šepić bili su inspirisani i rezultatima eksperimenta 2021. na Islandu, koji su pokazali da su nakon prelaska na četvorodnevnu radnu nedelju zaposleni u javnom sektoru bili srećniji, manje pod stresom i produktivniji. Zbog toga su vlasnici Webpower Adria odlučili da u septembru 2021. to primene i u svojoj kompaniji. Između ostalog, i kako bi se suočili sa problemom jer su lovci na talente targetirali njihove zaposlene, nastojeći da ih regrutuju za finansijski snažne kompanije, kao što su velike farmaceutske kompanije, globalne kompanije i startapovi „jednorozi“ u Hrvatskoj. 

"Mi smo morali da im nešto ponudimo. A to nije više novca, nego više slobodnog vremena", ističe De Jong i dodaje da danas svi njihovi zaposleni potpuno rade od kuće i to „nedeljno četiri dana po osam sati za veoma finu platu za puno radno vreme". "Ne želimo da manje radnih dana utiče na staž naših zaposlenih tako da su formalno svi zaposleni na 40 sati nedeljno, ali svake nedelje dobijaju plaćeni slobodan dan". 

Privatna arhiva/Jan de Jong

Prema rečima ovog Holanđanina koji već dve decenije posluje u Hrvatskoj, za rukovodstvo je bilo jedino važno da klijenti nisu na gubitku te da im budemo dostupni pet dana u nedelji, što je značilo da ne mogu svi da budu slobodni petkom. Na predlog zaposlenih, došlo se do rešenja da se podele u tri tima: jedan kojem je dodatni slobodni dan ponedeljak, drugom sreda, a trećem petak. Nakon jednog meseca, timovi se rotiraju, tako da su svi podjednako budu slobodni ponedeljkom, sredom i petkom. Osim toga, dodaje naš sagovornik, važno je da svaki tim mora da ima ljude sa svim veštinama. 

"Zaposleni su u početku osetili da su ta četiri dana zauzetiji nego ranije pa više nisu imali vremena da u radno vreme proveravaju vesti ili svoje društvene mreže. Jer, nije da smo im dali manje radnih dana i manje posla, već je broj klijenata ostao kao i pre. To znači da moraju da rade efikasnije, to jest da isti broj zadataka urade za kraće vreme", kaže De Jong i dodaje da se sada "ljudi osećaju dobro, angažovano, aktivno i zauzeto na poslu". "Oni kažu da su srećniji, da su pod manjim stresom, kao i da zahvaljujući dodatnom slobodnom danu imaju mnogo opuštenije vikende". 

De Jong ističe da su protekle dve i po godine postigli sjajne rezultate jer su zaustavili odlazak talenata iz firme, to jest povećali lojalnost firmi, potom smanjili bolovanja za 50 odsto i značajno povećali broj ljudi koji aplicira za svako oglašeno novo radno mesto. 

"Druge kompanije i dalje prilaze našim zaposlenima, pokušavajući da ih ubede da pređu kod njih. Ali ljudi sada više ne odlučuju zbog plate, već donose odluku o načinu života - da li žele da rade četiri dana nedeljom od kuće za dobru platu ili žele za malo više novca da se vrate u kancelariju pet dana u nedelji", kaže De Jong. Ističe da kada na Linkedinu sada objave oglas da zapošljavaju "za 24 do 48 sati, imamo više od 100 aplikacija, što nas kao poslodavce stavlja u poziciju da možemo da biramo najbolje kandidate sa kojima želimo da radimo". 

Sedam koraka do kraćeg rada 

I dok u Nemačkoj testiraju da li će doći do veće produktivnosti tako što su "preko noći" u 45 kompanija na šest meseci skratili radno vreme na četiri dana nedeljno, osnivač i vlasnik srpske kompanije Mikroelektronika Nebojša Matić smatra da se to neće dogoditi, već da će u najboljem ostati isto kao dosad. On ističe da je za uspešno uvođenje četvorodnevne radne nedelje neophodno da se to radi postupno, a da su važni preduslovi da je firma izrazito dobro organizovana, da su uvedene digitalizacija i automatizacija, to jest da čovek ne mora da radi ništa što može mašina ili računar. 

Matić je razradio detaljan koncept prelaska na ovaj kraći režim rada za svoju kompaniju, koja je u regionu jedna od vodećih u "embedded" industriji, koja se bavi proizvodnjom programiranih hardverskih uređaja za posebne namene. Prema njegovom uverenju, ovaj koncept može da bude prekopiran u mnogo firmi, a tri krovna razloga za uvođenje četvorodnevne radne nedelje su to da napravimo bolje društvo, postignemo održivost radne snage i uskladimo sa platformom firme. 

"Svaka firma zna šta joj je proizvod, koji joj je promet i koliko profit. A na predavanjima koje držim, primećujem da nijedan vlasnik i rukovodilac firme ne zna koja je platforma njegove firme", kaže Matić u razgovoru za Bloomberg Businessweek Adria, objašnjavajući da je ključno kako pomiriti prirodne interese tri entiteta – firme, zaposlenih i menadžmenta. 

U trouglu tih interesa se nalazi i trougaona platforma firme Mikroeletronika koja, prema rečima Matića, počiva na automatizaciji, četvorodnevnoj radnoj nedelji i dnevnom autputu, to jest jasno određenim i podeljenim radnim zadacima u određenom danu. Matićev detaljno razrađen koncept podrazumeva prelazak na četvorodnevnu radnu nedelju u sedam koraka, i to ne cela kompanija odjednom, već postepeno po odeljenjima. 

Prvi korak je izbor odeljenja, pri čemu je bitno da se svi zaposleni s tim saglase. Drugi korak je 30 minuta kraće radno vreme svakog dana u toku jednog kvartala, pri čemu svi moraju da napuste kancelariju čim se završi radno vreme. Svaki sledeći korak se radno vreme smanjuje za po još 30 minuta dnevno, pri čemu se istovremeno postepeno povećava KPI, to jest ključni indikatori performansi koji pokazuju koliko je posla odrađeno. 

"Peti korak je dva sata kraće vreme dnevno, što bude nezgodno, jer radite 30 sati nedeljno, što je manje nego kada na kraju pređete na četvorodnevnu radnu nedelju, koja ima 32 sata. Ali to je sve moguće, pa je tako naše odeljenja hardvera u toj fazi sa dva sata kraćim radnim vremenom dnevno, uspelo za 45 odsto da poveća KPI“, ističe Matić i dodaje da se ovoliko mnogo vremena za tranziciju troši kako bi zaposleni navežbali da budu potpuno fokusirani na posao. „Šesti korak je prva proba sa slobodnim petkom, što je isto malo šok jer sa šest sati dnevno sada se vraća na osam sati, ali u toku četiri dana. I ako vežete četiri nedelje sa neradnim petkom a da nemate problema, sledi sedmi korak, a to je trajna izmena radnog vremena. Ova tranzicija traje od godinu i po do dve godine." 

Odeljenje proizvodnje u Mikroelektronici je prošlo ove korake i više od godinu i po dana radi četiri dana u nedelji. Kako ističe Matić, na početku je u tom odeljenju bio 21 zaposleni, a sada ih je 11, rade četiri umesto pet dana, a proizvode 30 odsto više. 

Inovacije i paradoksi 

U ovom konceptu dobijaju i radnici, i menadžment, i sama firma, kaže Matić i ističe da je primetio nekoliko paradoksa. Prvi je da kada ljude pitate da li žele četvorodnevnu radnu nedelju, „50 odsto njih odbije jer naprosto ne znaju šta je to pa misle da će da se raspadaju od posla ta četiri dana“. 

"Drugi paradoks je da prednosti četvorodnevne radne nedelje vide tek onda kada počnu da budu fokusirani na to kako će provesti tri slobodna dana. To se kod naših zaposlenih dogodilo tek posle šest meseci rada u tom režimu. Onda oni počnu da planiraju putovanja, hobije, nova usavršavanja, uživanja. Oni su se promenili samo zbog tog jednog dana. Postali su bolji ljudi. Ljudi bez pritiska"“, kaže Matić i dodaje da je, s druge strane, firma dobila neverovatan broj ljudi koji su toliko zainteresovani za automatizaciju, inovacije i što skladniji proces proizvodnje kako bi sačuvali taj neradni petak. "Drugim rečima, dobijate celu firmu zainteresovanu za opstanak." 

Matić kaže da inovacija nastaje „kada se odmorni i fokusirani ljudi, koji dugo rade određenu delatnost, sreću na dnevnom nivou“. 

"Zbog inovacija, meni se isplati da dam ljudima još jedan slobodni dan. Štaviše, i da im povećam platu, jer kada imaš više slobodnog vremena, potrebna su ti veća primanja. A povećavam im platu iz njihove povećane produktivnosti", kaže ovaj menadžer godine u 2023. prema izboru Srpske asocijacije menadžera. 

Sumnja okoline i strah od promena 

Međutim, kraće radno vreme nailazi na žestoko protivljenja političkih i privrednih elita, kako u Nemačkoj, tako i u Adria regionu. Nemački ministar finansija Christian Lindner smatra da „nikada u istoriji društvo nije povećalo svoj prosperitet radeći manje“ te da „ključ našeg prosperiteta ostaje naporan rad“. Slično misli i Holger  Schäfer sa Nemačkog ekonomskog instituta, koji smatra da bi četvorodnevna nedelja uvedena širom Nemačke bila kontraproduktivna te da je utopija da bi smanjenje radnog vremena za 20 odsto moglo da bude nadomešteno povećanom produktivnošću. 

Ovakve sumnje postoje i u Adria regionu. Suosnivač i generalni direktor kompanije Vega IT Saša Popović navodi da ne veruje u dugoročnu motivisanost radnika koji rade četiri dana, ističući da „kada su ljudi zbog pandemije prešli na rad od kuće, mnoga istraživanja su pokazala da su u početku bili 20 odsto produktivniji, ali da je posle dve godine produktivnost prilikom rada od kuće znatno opala“. Osim toga, on ističe da je važno uzeti u obzir i ciljeve i ambicije same kompanije. 

"Kompanija Vega IT je sada u periodu kada značajno ulaže u širenje svog poslovanja, osnivanje kancelarija širom sveta, zapošljavanje velikih profesionalaca. Nije moguće postići ogroman razvoj sa četvorodnevnom radnom nedeljom, kako god da se organizujemo", rekao je Popović za Bloomberg Adriju. 

Vlasnici firmi koje već primenjuju ovaj režim rada pak tvrde suprotno. 

"Raditi četiri dana nedeljno nije pokazivanje manjka motivisanosti i ambicije. Mi smo i dalje veoma brzorastući biznis, jer iz godine u godinu rastemo za 50 odsto", kaže Jan de Jong i dodaje da su reakcije u Hrvatskoj uglavnom bile veoma pozitivne te da je njihov prelazak na kraću radnu nedelju privukao mnogo pažnje lokalnih medija. "Pretpostavljam da će mnogo vlasnika kompanija pružati otpora i imati sumnje u četvorodnevnu radnu nedelju, ali što više kompanija krene u ovom pravcu, za one koji nude petodnevnu radnu nedelju biće sve teže da nađu talentovane ljude jer će sjajni talenti hteti da rade sa kompanijama koji nude najbolju radnu sredinu." 

S druge strane, Matić kaže da njegove ideje kolege poslodavci u Srbiji nisu baš dobro prihvatile. 

"Jedno vreme nisam baš bio rado viđen gost na druženju menadžera. Nikako im nije jasno kako se povećala produktivnost sa kraćim radom", kaže prvi čovek Mikroelektronike i dodaje da se ljudi plaše četvorodnevne radne nedelje, a zaboravljaju da se osamdesetih radila svaka prva subota u mesecu, pedesetih svaka subota, dok se 1900. radilo svaki dan. 

Privatna arhiva/Nebojša Matić

I kada je Ford uveo 40-časovnu radnu nedelju pre bezmalo jednog veka, svi ostali industrijalci su mu govorili da nije moguće uraditi istu količinu posla za pet dana kao što se radilo za šest. Štaviše, samo tri decenije ranije prosečno puno radno vreme u proizvodnji je bilo čak 100 časova nedeljno. 

Fordov "altruizam" se pak zasnivao na računici da će uz više nadnice, koje je dao, i njegovi radnici biti platežno sposobni da kupe automobile koje proizvode. Osim toga, privukao je i najtalentovanije ljude pa je uspeo da preraste konkurenciju. Vrlo brzo se videlo da je Fordov eksperiment uspeo. Da li je vreme za nekog novog Forda i neki novi eksperiment?  

Ovog puta za eksperiment sa odmornim radnicima koji posle tri neradna dana puni elana prionu na posao. Za većinu je to i dalje san.