EV iz Kine pod carinama - Xi nije uspeo da omekša zvaničnike EU

Samo mesec pošto su SAD učetvorostručile carine na kineske električne automobile, usledila je dugoočekivana odluka Evropske unije, koja najavljuje carine do 38,1 odsto, tako da poseta kineskog predsednika XI Jinpinga prošlog meseca Parizu nije omekšala srca evropskih zvaničnika.

EU je obavestila proizvođače automobila, među kojima su BYD Co., Geely Automobile Holdings Ltd., SAIC Motor Corp., o nametima koji će se primenjivati od 4. jula, saopštila je u sredu Evropska komisija, posle istrage o subvencijama koja je započeta prošle godine. Kineski proizvođači električnih vozila agresivnije su se probijali na evropsko tržište usled rata cenama i tehnološkog napretka, na šta EU nije blagonaklono gledala i smišljala je načine da spreči njihov dalji prodor na Stari kontinent.

Pojedinačne carine za BYD će iznositi 17,4 odsto, za Geely 20 odsto i za SAIC 38,1 odsto, saopštila je komisija u sredu. Ostali proizvođači koji nisu bili obuhvaćeni istragom komisije biće podložni carinskoj stopi od 21 odsto; proizvođači automobila koji nisu sarađivali u istrazi EU biće podložni carini od 38,1 odsto.

Ali upravo najveći kineski proizvođač BYD, koji je obuhvaćen carinom, u Mađarskoj otvara fabriku električnih automobila, tako da teoretski te carine može da izbegne. 

Potez EU dolazi dok se evropski proizvođači automobila suočavaju sa konkurencijom jeftinijih električnih automobila.

Istraga koja je u proteklom periodu vođena deo je nastojanja Brisela da zaštiti automobilsku industriju koja predstavlja, direktno ili indirektno, skoro 14 miliona radnih mesta ili 6,1 odsto radne snaga EU.

Bloomberg

 

Pre toga Vašington je sredinom prošlog meseca povećao carine sa 25 na 100 odsto za kineska vozila. Nove američke carine neće se primenjivati samo na električna vozila nego i na baterije i solarne panele, poluprovodnike, dizalice i neke medicinske proizvode.

Joe Biden je podigao carine da bi eliminisao kinesku nepoštenu politiku i praksu u vezi sa transferom tehnologije koje nastavljaju da opterećuju američku trgovinu, štete radnicima i preduzećima. Pozadina drastične mere posmatra se u kontekstu američkih izbora, budući da su sindikati američke auto-industrije tradicionalni saveznici Demokratske stranke predsednika SAD. 

Kada je reč o EU, mnogi proizvođači automobila u EU osudili su plan o uvođenju carina, plašeći se da bi Kina mogla da odgovori na isti način ili čak da ih blokira na svom tržištu.

Nemačka je izvezla 216.299 automobila u Kinu 2023. godine, što je pad od 15 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Evropski proizvođači, kao što su Mercedes i Volkswagen, takođe imaju svoje fabrike u Kini. Geely, jedna od kineskih kompanija pod istragom, vlasnik je švedskog brenda Volvo.

Kina sprema kontramere

Prošle godine su zemlje Evropske unije uvezle robu iz Kine u vrednosti od 514 milijardi evra, a Unija je u Narodnu Republiku izvezla 223 milijarde. Kina je pritom ostvarila ogroman izvozni suficit od skoro 300 milijardi evra. U poslednjih deset godina obim izvoza se udvostručio. Tako da se novim merama teško može narušiti trgovinski odnos. 

Potez EU dolazi u trenutku kada se smanjuju prognoze prodaje električnih vozila, pri čemu je BloombergNEF smanjio svoje projekcije prodaje baterijskih električnih vozila za 6,7 miliona vozila do 2026. godine u novom izveštaju u sredu. BNEF predviđa da će Kina nastaviti da dominira električnim vozilima, baterijama i globalnim lancima snabdevanja sirovinama i komponentama, što je navelo Vašington i Brisel da uvedu više carine.

Kina je već nagovestila da je spremna na odmazdu, preteći kontramerama u poljoprivredi, avijaciji i automobilskoj industriji. Peking je pokrenuo istragu o francuskom konjaku i ishod bi mogao uskoro da bude poznat.

"Istraga protiv subvencija je tipičan protekcionizam", rekao je portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova Lin Jian na redovnom brifingu u Pekingu u sredu.

"Kina će preduzeti sve neophodne mere da odbrani naša prava i interese."

Kina je pozvala Brisel da se uzdrži od uvođenja kazni i naznačila da je spremna da uvede carine od čak 25 odsto na uvezene automobile sa velikim motorima, što bi pogodilo Porsche, Mercedes i BMW. U poslednjim nedeljama, ministar trgovine Wang Wentao i drugi zvaničnici su putovali po Evropi kako bi ubedili Brisel da odustane od svojih planova.

Tokom posete kineskog predsednika XI Jinpinga Parizu, prilikom susreta sa predsednicom EK Ursulom von der Leyen i Emmanuelom Macronom bilo je reči o subvencijama za električne automobile. Predsednik Kine je stavio do znanja da ne postoji "strukturalno izazvana hiperprodukcija" za koju Komisija EU optužuje Kinu i da se, prema tome, u Evropu ne isporučuju nikakvi subvencionisani proizvodi s ciljem da se iskoristi višak kapaciteta u Kini. Predsednica EK je rekla da želi fer konkurenciju sa Kinom.

Bloomberg Mercury

 

Ekonomske veze su bliske, tako treba i da ostane, rekao je francuski predsednik. Kao potvrdu toga, kineska delegacija potpisala je ugovore o nabavci evropskih aviona Airbus. Međutim, uvoz upravo tih aviona kao i francuskog konjaka može da bude upitan.

Ako se ostavi po strani politika, činjenica jeste da se evropske i kineske kompanije sve više udružuju. Za evropske zvaničnike to je u redu dok je u evropskom interesu. Volkswagen je objavio da ulaže milijardu evra u izgradnju novog centra za inovacije za električne automobile u Hefeiju u Kini. Takođe je kupio udeo od 700 miliona dolara u XPeng, kineskom startapu koji proizvodi električna vozila.

Stellantis, koji će u Srbiji proizvoditi dva modela električnih automobila, tvrdi da će njegova kupovina udela u kineskom proizvođaču električnih vozila (EV) Zhejiang Leapmotor Technologies, vredna 1,1 milijardu dolara, pomoći da ponudi pristupačnija električna vozila i da stekne prednost nad konkurentima koji se pripremaju za nalet jeftinijih izvoza iz Kine.

Iako uvoz kineskih električnih vozila predstavlja samo mali udeo na tržištu EU, on brzo raste i mogao bi dostići 15 odsto u roku od dve godine, što je ponavljanje onoga što je EU iskusila sa solarnim panelima pre više od jedne decenije.

Brisel je uveo carine 2012, ali ih je ukinuo šest godina kasnije jer nije mogao postići postavljene ciljeve za obnovljivu energiju bez kineske proizvodnje nakon što su se mnogi domaći dobavljači zatvorili.

To nije bio prvi put. EU je 2017. uvela carine na kineski čelik da bi sprečila gomilanje na ugroženom evropskom tržištu, što je pod lupu stavilo i smederevsku železaru, kojom gazduje kineski Hestil.