Srbija ide u susret gasu koji bi mogao biti jeftiniji od ruskog - rumunskom

Samo što je završena gasna interkonekcija sa Bugarskom, preko koje će u Srbiju do kraja godine stići prve količine gasa iz Azerbejdžana i u skorijoj budućnosti sa LNG terminala u Grčkoj, srpski zvaničnici već najavljuju izgradnju novog gasovoda sa Rumunijom.

Reč je o projektu starom više od dve decenije, koji bi trebalo cevovodima da poveže srpski Mokrin i rumunski Arad u dužini od oko 100 kilometara. Predviđeno je da dužina gasovoda na srpskoj strani iznosi oko 15 kilometara, a na rumunskoj oko 85 kilometara.

Sagovornik Bloomberg Adrije kaže da Rumunija raspolaže velikim količinama gasa koje bi bile dovoljne za potrebe i Srbije i Bosne i Hercegovine, a zbog blizine, cena gasa bi mogla biti i niža od cene po kojoj Srbija trenutno kupuje gas iz Rusije.

Izgradnju gasne interkonekcije sa Rumunijom najavio je krajem prošle godine predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je rekao i da su pregovori sa rumunskom stranom u toku. Zatim je nedavno ta vest potvrđena iz kabineta Ministarstva rudarstva i energetike nakon što se ministarka Dubravka Đedović Handanović u Atini sastala sa rumunskim kolegom Sebastijanom Burdujom.

Ministarka Dubravka Đedović Handanović sa rumunskim kolegom Sebastijanom Burdujom na sastanku u Atini (Ministarstvo rudarstva i energetike)

"Vlada Srbije je prošle godine prepoznala gasovod Mokrin - Arad kao jedan od prioritetnih projekata koji treba da se izgradi do 2026. godine. Očekujem uskoro i potpisivanje Memoranduma o razumevanju koji će obuhvatiti i ovu temu", rekla je ministarka u Atini na marginama Ministarskog sastanka Grupe na visokom nivou o energetskoj povezanosti Centralne i Jugoistočne Evrope (CESEC).

Ideja o gasnom povezivanju sa Rumunijom postoji od Drugog svetskog rata

Energetski stručnjak Aleksandar Kovačević kaže da ideja o povezivanju gasnih sistema Srbije i Rumunije postoji dugo, prema njegovim rečima, projekti cevovoda sa Rumunijom su razmatrani još u vreme Drugog svetskog rata.

"Ovaj gasovod je bio predviđen i kao prioritetni projekat još u toku rekonstrukcije energetskog sektora posle rata 1999. godine. Tada je gasovod Mokrin - Arad unet u ključna strateška dokumenta međunarodnih finansijskih ustanova", rekao je Kovačević za Bloomberg Adriju.

Aleksandar Kovačević (Bloomberg Adria)

Međutim, od tada pa sve do danas nije bilo pomaka po pitanju izgradnje ovog gasovoda, osim priče da će ga biti. Bivši ministri energetike Aleksandar Antić i Zorana Mihajlović su takođe najavljivali izgradnju ovog gasovoda, a to je u nekoliko navrata spomenuo i direktor Srbijagasa Dušan Bajatović. Nedavne izjave predsednika Vučića i ministarke Đedović Handanović da se o izgradnji gasovoda pregovara sa rumunskom stranom i da će uskoro biti potpisan memorandum o razumevanju, ulivaju nadu da bi postavljanje cevi uskoro moglo da počne.

Gasovod sa Rumunijom značajniji od onog sa Bugarskom

Prema Kovačevićevim rečima, izgradnja gasovoda sa Rumunijom je dobar potez i ima znatno veći strateški i komercijalni značaj od gasovoda koji je nedavno završen sa Bugarskom.

Ukazuje da je Mokrin vrlo dobro povezan sa postojećom gasnom infrastrukturom u Srbiji, dok Arad predstavlja važnu tačku u gasnoj infrastrukturi Rumunije. "Povezivanjem ove dve tačke ostvaruje se efikasna interkonekcija bez potrebe za dodatnim ulaganjima", rekao je Kovačević. Dodao je i da je teren za izgradnju ovog gasovoda povoljan i da bi izgradnja mogla biti završena brzo.

Kovačević je istakao da Rumunija raspolaže znatnim resursima za proizvodnju gasa. Pored značajnog proizvodnog potencijala, Rumunija ima i dobro povezan gasni sistem sa Ukrajinom, Bugarskom i Mađarskom. To znači da bi Srbija imala mogućnost da uvozi gas poreklom i iz drugih zemalja.

Pored ovog projekta, Kovačević podseća da su Srbija i Rumunija sarađivale i u pregovorima oko izgradnje vrlo ambicioznog projekta "Panevropski koridor". "Ideja je bila da se gasovod velikog kapaciteta izgradi duž postojećeg koridora naftovoda od Pančeva do Rijeke i dalje do Trsta. Taj objekat je imao strateški značaj u evropskim razmerama."

O značaju projekta "Panevropski koridor", ali i zašto nikada nije zaživeo, pročitajte OVDE. 

Cena gasovoda i cena gasa za Srbiju

Oko 100 kilometara cevovoda po vrlo povoljnom terenu se može izgraditi vrlo brzo i uz relativno male troškove bez obzira na uvećane cene gradnje u poslednje vreme, smatra Kovačević. "Najveći deo trase je na teritoriji Rumunije, a ta zemlja ima decenije iskustva u gradnji cevovoda, razvijenu industriju i tržište potrebnih usluga."

Ukupna vrednost investicije 2017. godine, prema prvom idejnom planu, procenjena je na 43 miliona evra, tako da 37 miliona evra košta izgradnja na teritoriji Rumunije, tri miliona evra na teritoriji Srbije i još tri miliona evra za gasnu mernu stanicu. Prema drugom idejnom planu iz 2019. da se oko 85 kilometara gasovoda nalazi u Rumuniji i 15 kilometara u Srbiji, vrednost projekta popela se na 51 milion evra, tako da je 42 miliona evra rumunski trošak, a oko devet miliona srpski.

Na pitanje po kojoj ceni bi Srbija mogla da kupuje gas iz Rumunije, Kovačević navodi da bi se cena verovatno utvrđivala shodno nekom tržišnom indeksu i mogla bi biti definisana uz odgovarajući popust ispod cene na evropskoj TTF berzi. Dodaje da je to tržište sada prevshodno snabdeveno tečnim gasom i da to utiče na formiranje cena.

"Bilo bi neophodno da se efikasnost korišćenja gasa u Srbiji znatno poboljša i da se smanje sezonske oscilacije potrošnje jer bi u ovom slučaju postojeća struktura potrošnje nepovoljno uticala na cenu", ukazao je Kovačević.

Smatra i da bi cena rumunskog gasa bila niža od cene po kojoj Srbija trenutno kupuje gas iz Rusije. Kovačević je rekao da prednost u nižoj ceni daje to što je rumunski gas bliži, za razliku od ruskog koji mora da prođe 5.000 kilometara i to trasama koje više nisu bezbedne. To je još jedan značaj izgradnje gasovoda sa Rumunijom - visoki stepen gasne bezbednosti i sigurno snabdevanje za Srbiju.

Rumunija će postati najveći proizvođač gasa u Evropi

Naftna i gasna kompanija OMV Petrom objavila je sredinom prošle godine da će zajedno sa rumunskom gasnom kompanijom Romgaz uložiti do četiri milijarde evra u projekat "Neptun Deep", koji podrazumeva eksploataciju gasa iz Crnog mora.

Kako je tada objavljeno na zvaničnoj stranici OMV Group, koji ima 51 odsto udela u OMV Petromu, gas će se eksploatisati sa dva polja prirodnog gasa, Domino i Pelican South.

"OMV Petrom i Romgaz će zajedno uložiti do četiri milijarde evra u razvojnu fazu projekta, koji će dovesti u pogon oko 100 milijardi kubnih metara prirodnog gasa. Prva proizvodnja je procenjena na 2027. godinu, a proizvodnja na platou će biti približno 140 kboe/dan, skoro 10 godina", saopšteno je.

Predsednik upravnog odbora i izvršni direktor OMV-a i predsednik nadzornog odbora OMV Petrom Alfred Stern izjavio je tada da je oduševljen što su dugogodišnji kolektivni napori na više nivoa ostvareni ovom konačnom investicionom odlukom.

OMV Group

"Neptun Deep je oduvek bio deo strategije OMV Petrom, kao i ključni strateški stub portfelja naše grupe u okviru Strategije 2030, gde nastojimo da snabdevamo energijom na održiviji način u budućnosti. S obzirom na to da je Rumunija spremna da postane najveći proizvođač prirodnog gasa u EU, očekuje se da će Neptun Deep obezbediti pouzdan i siguran izvor energije u regionu, istovremeno jačajući poziciju naše grupe u regionu Crnog mora i u Jugoistočnoj Evropi", rekao je Stern.

Oblast Neptunske dubine u Crnom moru ima površinu od 7.500 kvadratnih kilometara i nalazi se na udaljenosti od oko 160 kilometara od obale, u dubinama između 100 i 1.000 metara. Istraživanja se u tom području vrše od 2008. godine, a prvo otkriće prirodnog gasa dogodilo se 2012. Troškovi istraživanja i procene do danas iznose više od 1,5 milijardi evra.

Rumunija ima dokazane rezerve prirodnog gasa od oko 700 milijardi kubnih metara.