Da li će SAD napasti iranska ostrva i kako bi tržišta reagovala na to

Američki predsednik Donald Trump često donosi važne geopolitičke odluke upravo krajem nedelje, što potvrđuju operacija u Venecueli i invazija na Iran, koje su se obe desile u subotu.

Danas je u SAD praznik i američke berze će biti zatvorene tri dana zaredom. Teško je predvideti šta će Trump sada učiniti. Ipak, zaoštrena retorika u vezi sa mogućom kopnenom operacijom u Iranu i činjenica da to neće odmah uticati na tržišta, nagoveštavaju mogućnost burnog vikenda.

Kopnena invazija na Iran, konkretno kopnena operacija na neka strateški važna ostrva u Persijskom zalivu i Ormuskom moreuzu, priprema se već neko vreme. Takav potez bi predstavljao novu fazu eskalacije i otvorio vrata snažnim iranskim odmazdama, pre svega protiv američkih i zalivskih ciljeva.

Kao glavni cilj moguće američke operacije pominje se iransko ostrvo Harg, koje se nalazi oko 24 kilometra od iranske obale i predstavlja centralnu tačku izvoza za oko 90 odsto iranske sirove nafte. Iran ga i dalje koristi za izvoz nafte, dok su izraelske i američke snage sredinom marta već napale vojne objekte na ostrvu.

Hoće li predsednik Trump iskoristiti produženo zatvaranje berzi i narediti kopnenu operaciju na Harg (i druga manja iranska ostrva)? Kakav bi uticaj takav potez imao na berze i tržišta nafte?

Kopnena invazija koja se priprema već neko vreme

Pre nego što je Trump izašao na binu da održi poseban govor o ratu u Iranu, mnogi su očekivali najavu mogućeg kraja konflikta. To se nije dogodilo. Umesto pomirenja, američki predsednik je insistirao da je rat neophodan, da su SAD već pobedile, da će sukobi uskoro završiti i da je potrebno nastaviti pritisak.

U govoru nije direktno pomenuo ostrvo Harg, ali je u intervjuu za "Financial Times" objavljenom u nedelju rekao da bi SAD mogle zauzeti ostrvo. "Možda ćemo zauzeti ostrvo Harg, možda i ne. Imamo mnogo opcija." Dodao je da bi takva operacija zahtevala upotrebu kopnenih snaga i da bi američka vojska morala tamo ostati neko vreme.

Zauzimanje ostrva dalo bi SAD snažan pregovarački adut u mogućim pregovorima o kraju rata, posebno u vezi sa iranskim ustupcima u okviru eventualnog dogovora. Iran je u prethodna dva kruga nuklearnih pregovora pre sadašnjeg rata odbio ograničenje obogaćivanja urana, smanjenje raketnih kapaciteta i prestanak podrške nedržavnim akterima u regionu. Najnoviji iranski zahtev fokusira se na suverenitet nad Ormuskim moreuzom.

"Napad na Harg, ali i njegovo zauzimanje, praktično bi s tržišta izbrisao većinu iranske nafte i otvorio put široj eskalaciji u Ormuskom moreuzu, uključujući napade na tankere, rast troškova pomorskog transporta i ozbiljne poremećaje u lancima snabdevanja. Trumpove izjave nagoveštavaju tri cilja: vojno oslabiti Iran i primorati ga na saglasnost, stabilizovati cene energije otvaranjem Ormuskog moreuza i pojačati pregovarački pritisak pretnjom napada na ključnu infrastrukturu", kaže  Matej Vujanić, analitičar Bloomberg Adrije.

Prema izveštajima agencija, u region su ovih dana stigle i dodatne američke jedinice. Značajno je raspoređivanje najmanje hiljadu vojnika iz takozvane 82. vazduhoplovno-desantne divizije, obučenih za padobranske skokove na neprijateljsku teritoriju, kako bi zaštitili ključne tačke i aerodrome. Ukupno je u regionu sada oko 50.000 američkih vojnika. Za poređenje, SAD su 2003. godine napale Irak sa koalicionim snagama koje su brojale oko 300.000 vojnika.

Bloomberg

Ova činjenica preokreće očekivanja o brzom završetku sukoba. "Američko-izraelska vojna operacija protiv Irana ušla je u dinamiku samoodržavajuće eskalacije, u kojoj su obe strane u sukobu i dalje uverene da je nastavak borbi korisniji i racionalniji od popuštanja", trenutnu vojnu situaciju komentariše geopolitička strateškinja Velina Čakarova.

Ona ističe da je to odlučujuća logika trenutne faze. "Nije u pitanju pogrešna procena ili slučajnost, već promišljena obostrana odlučnost da se rat nastavi bar do kraja aprila ili početka maja. Izlaz iz ove faze zahteva ili odlučnu asimetriju snaga, ili proboj uz posredovanje treće strane, ili previsoke ekonomske troškove koji bi primorali jednu stranu na promenu računa."

Geopolitički stručnjak Terry Haines kao rizik pominje i vojnu akciju radi prinudnog otvaranja moreuza. Prema njegovim rečima, to bi "moglo znatno povećati volatilnost, u zavisnosti od preduzetih mera". "Problem treba posmatrati kao pitanje: kako onesposobiti iranski izvoz nafte, jer je to poluga za otvaranje moreuza, što ukazuje na širok spektar mogućih akcija", dodaje.

"Velika pažnja posvećuje se i konvencionalnim vojnim operacijama protiv ostrva Harg ili iranskih vojnih objekata, iako je to danas i dalje malo verovatno. Ozbiljna diplomatija za rešavanje situacije sada je verovatnija, delom zato što je Trump i dalje podstiče", komentariše Haines moguću operaciju protiv ostrva Harg.

Harg nije jedino ostrvo na Trumpovom radaru

Harg nije jedino iransko ostrvo koje bi SAD mogle da pokušaju da zauzmu kopnenom operacijom. Ormuski moreuz uključuje i ostrvo Kešm, koje neki analitičari označavaju kao najvažniji strateški cilj za američke marince.

Penzionisani libanski brigadni general Hasan Džuni u intervjuu za Al Jazeeru objasnio je da na Kešmu postoje značajne iranske vojne sposobnosti, uključujući i podzemni kompleks koji opisuje kao grad raketa. Prema njegovim rečima, ti obimni sistemi služe prvenstveno tome da Iran nadzire ili po potrebi zatvori Ormuski moreuz.

Među onima koji smatraju da bi pravi cilj SAD mogao biti ostrvo Kešm jeste i analitičar Mohamed Abu Breeg. On upozorava da su SAD u region poslale 18 aviona A-10 Warthog, koji su posebno dizajnirani za zadatke neposredne vazdušne podrške. "Ovo raspoređivanje povećava mogućnost američke invazije na bilo koje ostrvo," kaže on.

"Glavni razlog za mogući napad na Kešm je što su Iranci uspostavili kontrolnu tačku između ostrva i kopna; plovila koja imaju dozvolu za prolaz mogu nastaviti dalje, dok je sve što plovi zapadno od Kešma meta napada. Ako se ovaj scenario ostvari, Iran će verovatno preduzeti odmazdu protiv zemalja Zaliva, pri čemu će Ujedinjeni Arapski Emirati biti na vrhu liste", objašnjava Abu Breeg.

Bloomberg

 

Kao moguće mete pominju se i ostrva Abu Musa, Veliki Tunb i Mali Tunb. Ova mala ostrva u Persijskom zalivu već dugo su izvor tenzija između Irana i UAE, jer su ih iranske snage zauzele 1971. godine, samo nekoliko dana nakon povlačenja Ujedinjenog Kraljevstva iz Zaliva i neposredno pre osnivanja UAE. Iran na ostrvima održava vojne jedinice.

Kako bi napad na Harg (ili druga ostrva) uticao na tržište nafte

Bilo kakvo prekidanje iranskog izvoza nafte sa ostrva Harg odmah bi uticalo na tržište nafte. Iako Iran doprinosi oko tri odsto svetske proizvodnje, upravo je Harg ključni izvozni kanal koji premašuje kapacitete većine zemalja OPEC-a. Veliki deo te nafte završava u Kini, koja bi u slučaju poremećaja morala brzo tražiti alternativne izvore, što bi dodatno pojačalo pritisak na globalnu ponudu i cene, navodi Bloomberg.

Važan je i iranski protivudar. Iran bi se na zauzimanje Harga verovatno odazvao napadima na energetsku infrastrukturu zemalja Zaliva, što bi dodatno potreslo naftno i gasno tržište. Neki analitičari takođe smatraju da bi takav potez mogao aktivirati jemenske Hute, koji bi potom počeli napade na brodski saobraćaj kroz Crveno more.

Invazija na Harg sigurno bi stvorila vrlo optimističan scenario za naftu. Tržište ne gleda samo na gubitak iranske nafte, već i na drugi krug efekata: rizik od mina, napade na tankere, rast osiguranja i moguće odmazde protiv infrastrukture drugih proizvođača u regionu. Upravo je ovaj efekat "drugog reda" ključan. Čak i ograničeni fizički poremećaj može izazvati nesrazmeran rast cena zbog premije za rizik barem na kratke staze, objašnjava Vujanić.

Analitičar Bloomberg Adrije ističe da upravo zbog toga investitori zasad ne veruju u priču o brzom kraju sukoba. "Tržište računa na duži period nestabilnosti, u kojem je snabdevanje nesigurno, a geopolitička premija ugrađena u cenu nafte povišena. Za druge klase imovine to znači klasičnu stagflaciju."

Ključni kratkoročni efekat kopnene akcije na Harg, po mišljenju Vujanića, bio bi poskupljenje nafte, što povećava inflaciona očekivanja i ograničava mogućnosti za popuštanje monetarne politike, podižući prinose i vršeći pritisak na vrednovanje akcija.

Šta su dakle sigurna utočišta? "Dolar i obveznice preuzimaju ulogu sigurnih luka, dok su najizloženiji energetski osetljivi sektori, poput transporta, industrije i potrošačke robe. Čak i ako je krajnji cilj kopnene invazije stabilizacija tržišta, put do toga vodi kroz fazu povećane nestabilnosti i viših cena energije, a potencijalno i u dugoročne probleme, ako ne bude išlo po planu koji Trump zamišlja", zaključuje analitičar Bloomberga Adrije.

Čakarova dodaje da će, čak i u najoptimističnijem scenariju primirja do kraja aprila ili početka maja, kaskadni poremećaji u svetskim lancima snabdevanja, na energetskim tržištima, u sistemima bezbednosti hrane i u finansijskoj stabilnosti trajati najmanje 12 do 24 meseca. "Trajanje i ozbiljnost zavisiće od geografske izloženosti, strukture zavisnosti od uvoza i dubine strateških rezervi."

Bloomberg

Tržišna manipulacija

Retorika Bele kuće o ratu bila je, blago rečeno, vrlo nejedinstvena. Tokom sukoba, Trump je svoje izjave često već sledećeg dana demantovao, a sve više se čini da su mnoge do sada bile namenjene umirivanju tržišta.

Česte izjave koje je američki predsednik brzo menjao već su ozbiljno iscrpile investitore i smanjile obim trgovanja, jer se tržišta širom sveta suočavaju sa mnoštvom neprekidnih kontradiktornih informacija sa svih strana.

"Postavlja se pitanje da li su prognoze Bele kuće samo privremena obmana, namenjena umirivanju zabrinutosti tržišta zbog eskalacije sukoba i produbljivanja globalne energetske krize. To bi SAD moglo da kupi više vremena za stvaranje većeg vojnog pritiska na Iran i pripremu za duži rat", ocenio je pre nedelju dana Francesco Sassi, stručnjak za energetiku na Univerzitetu u Oslu.

"Tržišta sada razumeju da se pravi ili lak kraj operacija u Iranu ne nazire. Iran mora ponovo otvoriti Ormuski moreuz pre nego što bilo kakvo primirje bude moguće, što se, s obzirom na trenutne okolnosti, neće lako dogoditi. Najveći geopolitički rizik u poslednjih više od 50 godina nastaviće se kratkoročno i srednjoročno bez popuštanja", zaključuje poznavalac.