Srpski sladoled najviše jedu Bugari i Grci

Leto se bliži kraju, ali to ne znači da je potpuni kraj sezone i za omiljenu letnju poslasticu – sladoled. Iako je tražnja za ovim ledenim slatkišom najveća u letnjim mesecima, sve više ga potrošači konzumiraju tokom cele godine. Na to ukazuje i podatak da u Srbiji raste broj malih zanatskih proizvođača sladoleda čije su radnje otvorene tokom čitave godine i koji se svojim raznovrsnim ukusima i kvalitetom takmiče ko će da privuče više mušterija.

Depositphotos

Prema podacima Privredne komore Srbije (PKS) dostavljenim Bloomberg Adriji, u Srbiji pored tri velike fabrike sladoleda – Frikom, Froneri Adriatic i Swisslion Takovo, koje zapošlјavaju oko 2.000 radnika, ima i oko stotinak malih zanatskih proizvođača ove poslastice.

U posebnom tekstu pročitajte koji su to sladoledi u Beogradu koji se izdvajaju po svojim jedinstvenim ukusima i konceptima.

Proizvodnja doživela bum pa posustala

Poslednjih nekoliko godina srpska industrija sladoleda doživela je bum. Podaci pokazuju da su proizvođači sladoleda u Srbiji 2019. godine proizveli čak 51,82 odsto više sladoleda nego 2018. godine. Najviši rekord srpska proizvodnja sladoleda doživela je 2021. kada je iznosila 42.114 tona. Međutim, prošle godine zabeležen je pad proizvodnje.

I ove godine se primećuje pad proizvodnje u odnosu na prošlu. Naime, u prvih pet meseci proizvodnja je bila u količini od 17.960 tona, dok je za isti period 2022. proizvodnja iznosila 20.055 tona.

Vrednost izvezenog sladoleda prošle godine dostigla 65 miliona evra

U 2022. godini iz Srbije je izvezeno 26.954 tona sladoleda, u vrednosti od 65.954.400 evra.

Izvoz je poslednjih godina u porastu, a interesantno je da je Srbija 2022. godine izvezla količinski manje nego 2021. godine, ali vrednosno više. Što znači da su cene sladoleda prošle godine porasle.

Naime, u 2021. izvezeno je 30.000 tona sladoleda, u vrednosti od 63.590.500 evra, pokazuju podaci PKS-a.

Depositphotos

Kada je reč o uvozu, prošle godine u Srbiju je uvezeno 9.649 tona sladoleda u vrednosti od 27.958.900 evra. Uvoz sladoleda od 2016. godine do 2022. godine je u stalnom porastu.

Ko najviše jede srpski sladoled?

Srbija najviše sladoleda izvozi na tržišta u regionu, a prošle godine najviše je izvezla u Bugarsku (6.000t), Grčku (5.000t), BiH (2.000t), Polјsku (2.100t), Rumuniju (1.900t), Crnu Goru (1.800t), SAD (1.340t), Nemačku (1.280t).

U 2022. godini, najviše smo uvezli iz Nemačke (3.527t), Hrvatske (1.700t), Polјske (1.560t), Belgije (1.231t), Slovenije (260t), Severne Makedonije (282t).

Na nivou EU najveći proizvođač sladoleda je Nemačka

Zemlje Evropske unije (EU) prošle godine su proizvele ukupno 3,2 milijarde litara sladoleda, što je povećanje od pet odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Među zemljama EU, Nemačka je bila glavni proizvođač sladoleda 2022. godine sa 620 miliona litara sladoleda, a slede Francuska (591 milion litara) i Italija (571 milion litara).

Pored toga što je bila najveći proizvođač sladoleda u 2022. godini, Nemačka je proizvodila u proseku i najjeftiniji sladoled po ceni od 1,5 evra po litru. Francuska je prijavila prosečnu cenu od 1,9 evra po litru sladoleda, dok je Italija prijavila prosečnu cenu od 2,3 evra po litru sladoleda.

Najskuplji sladoled proizveden je u Austriji, sa prosečnom cenom od sedam evra po litru sladoleda, a slede Danska (4,4 evra po litru) i Finska (2,8 evra po litru).