Ukupna spoljnotrgovinska razmena Srbije sa svetom u prvih pet meseci ove godine iznosila je 27,5 milijardi evra, što je gotovo identičan obim razmene kao i u istom periodu prethodne godine (rast oko 1,2 odsto). Ujedno, ovo je najveći obim razmene u ovom vremenskom periodu, što je velikim delom rezultat snažnog rasta cena na svetskom tržištu u poslednje dve godine.
Bitna činjenica je da je spoljnotrgovinski deficit značajno smanjen za 37 odsto u poređenju sa periodom januar - maj 2022. godine i iznosi 3,4 milijarde evra. U prvih pet meseci 2023. godine na međugodišnjem nivou, izvoz je povećan za oko 10 odsto, dok je uvoz smanjen za oko pet odsto.
Može se zaključiti da spoljnotrgovinska razmena Srbije nastavlja snažan trend rasta i tokom kriznih vremena, što je jedna od osnovnih karakteristika izvozno orijentisanog modela rasta naše privrede, ocenjuje Nikola Ranković, analitičar Privredne komore Srbije.
Opširnije
Niži trgovinski deficit u januaru, ali i dalje najviše ode na energente
Deficit u spoljnotrgovinskoj razmeni Srbije u januaru 2023. godine manji je za 8,1 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine, pokazali su podaci Republičkog zavoda za statistiku.
13.03.2023
Trgovinski deficit Srbije zbog uvoza energije uvećan 60 odsto u 2022.
Među pet najvećih stavki u strukturi uvoza ponovo su bili nafta i naftni derivati, prirodni gas i električna energija.
31.01.2023
Raste deficit u spoljnoj trgovini, sa robom se uvozi i inflacija
Deficit raste zbog visokih uvoznih cena.
30.11.2022
Minus u spoljnoj trgovini raste, a tek nas čeka veći uvoz
Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije od početka godine do septembra iznosi 47,89 milijardi evra, pokazao je RZS.
31.10.2022
Prema njegovim rečima, manjem ukupnom uvozu u 2023. godini najviše su doprineli manji uvoz električne energije, prirodnog gasa, kao i nafte i naftnih ulja, ali ne treba zaboraviti ni manje nabavke sirovina i repromaterijala u koje spadaju đubriva, rude, ali i hartija i karton.
"Republički deficit je značajno smanjen i zahvaljujući većem izvozu električne energije, ali i proizvoda elektroindustrije. Manjem deficitu u odnosu na prethodnu godinu svakako je doprinelo i globalno smirivanje rasta cena koji je za razliku od 2022. godine sada značajno stabilizovan (usporavanje inflacije)", kaže Ranković.
Slobodna trgovina podstiče
Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Glavni spoljnotrgovinski partner pojedinačno i u uvozu i u izvozu bila je Nemačka, i izvoz je bio 1,8 milijardi evra, dok je uvoz bio 1,9 milijardi evra. U izvozu je na drugom mestu bila Bosna i Hercegovina, zatim Italija, Mađarska i Rumunija, dok su u uvozu glavni partner posle Nemačke bile Kina, Italija, Rusija i Turska.
Naš drugi po važnosti partner jesu zemlje CEFTA, sa kojima je ostvaren suficit od milijardu evra. Izvoz je bio 1,8 milijardi evra, a uvoz 717,6 miliona evra. Posmatrano pojedinačno po zemljama, najveći suficit u razmeni ostvaren je sa zemljama iz okruženja: Crnom Gorom (izvoze se električna energija i lekovi za maloprodaju, a uvoze se najviše električna energija i sušeno meso), Bosnom i Hercegovinom (izvoze se najviše električna energija i gasna ulja, a uvozi se električna energija i koks i polukoks od kamenog uglja) i Severnom Makedonijom (izvoz električne energije i električnih provodnika, a uvozi se najviše električna energija i katalizatori na nosaču).
Depositphotos
Od ostalih zemalja ističe se i suficit sa Rumunijom, Slovačkom, Hrvatskom, Švedskom, Velikom Britanijom, Češkom, Bugarskom, Mađarskom, Moldavijom.
Najveći deficit javlja se u trgovini sa Kinom (zbog uvoza telefona za mrežu stanica i laptopova). Sledi deficit sa: Turskom, Ruskom Federacijom, Irakom, Italijom, Nemačkom, Belgijom, Austrijom, Holandijom, Indijom, Poljskom, Danskom, Grčkom, Španijom, Republikom Korejom, Slovenijom, Švajcarskom...
Na pitanje zašto je BiH svrgnula Italiju sa drugog mesta najvećih spoljnotrgovinskih partnera, Ranković naglašava da se BiH svake godine nalazi na listi najvažnijih spoljnotrgovinskih partnera Srbije, a poslednjih godina pokretanjem brojnih ekonomskih inicijativa u regionu kroz olakšavanje carinskih i necarinskih barijera znatno je pojednostavljena i stimulisana intraregionalna trgovina.
"Od 2021. godine spoljnotrgovinska razmena sa Italijom jeste povećana, taj rast jeste sporiji od razmene sa BiH, ali u prvih pet meseci 2023. godine ukupna razmena sa Italijom je i dalje veća od razmene sa BiH, i to 1,9 naspram 1,2 milijarde evra. Rastu ukupne razmene sa Italijom doprinosi znatno veći uvoz iz Italije od uvoza iz BiH", kaže Ranković.
S druge strane, razmena sa Mađarskom je od 2019. godine gotovo udvostručena zahvaljujući dobrom ekonomskom i političkom odnosu dveju zemalja, dok ukupna razmena sa Rumunijom sporije raste s obzirom na to da je u određenoj meri zavisna od izvoza žitarica u luku Konstanca, a koji pre svega zavisi od uticaja vremenskog faktora na poljoprivrednu proizvodnju.
.webp){kind=icon}
Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...