.webp){kind=icon}
Srbija je i u oktobru uspela da smanji spoljnotrgovinski deficit, i to za trećinu. Iza pada se moguće ponovo nalazi visoka baza uvoza iz prošle godine kada je uvezena veća količina energenata usled napete geopolitičke situacije nakon izbijanja sukoba u Ukrajini.
Izražen u evrima, deficit za prvih deset meseci godine iznosi 6,498 biliona, što je smanjenje od 32,4 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.
Opširnije
Američki trgovinski deficit viši od očekivanog zbog rasta potražnje za stranom robom
Američki trgovinski deficit u septembru je porastao više nego što se očekivalo
07.11.2023
Srbija i dalje smanjuje trgovinski deficit, ali partnerima ne ide baš najbolje
Ako se posmatra samo septembar, deficit je smanjen za nešto više od četvrtine na godišnjem nivou, i iznosio je 572,6 miliona evra.
31.10.2023
Vučić: 'Srbija očekuje značajnu finansijsku podršku EU'
"Očekujemo značajnu finansijsku podršku, ukoliko se budemo držali svojih obaveza", kaže predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
31.10.2023
Proizvodi za reprodukciju su bili najzastupljeniji i u uvozu (56 odsto) i u izvozu (62 odsto), dok je udeo robe za široku potrošnju u izvozu ostao oko jedne četvrtine.
Pokrivenost uvoza izvozom je 78,7 odsto, što je niže od septembarskih 79 procenata, ali više od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 70,2 odsto.
Najviše je uvezeno električnih mašina i aparata, dok su nafta i naftni derivati na drugom mestu, a najveća razmena ostvarena je sa članicama Evropske unije (59,6 odsto).
Nemačka, najveća privreda EU, bila je zemlja gde je Srbija najviše izvozila, ali i odakle je došlo najviše proizvoda. Prema obimu uvoza slede Kina, Italija, Turska i Rusija. Posle Nemačke, Srbija je najviše izvozila u Bosnu i Hercegovinu, Italiju, Mađarsku i Rumuniju, pokazuju podaci.
Što se tiče Evropske unije, stanje njene ekonomije je na klackalici, a ekonomisti nisu sigurni da li će četvrti kvaral doneti još jedan pad privredne aktivnosti, što bi značilo ulazak u tehničku recesiju.
Podaci objavljeni ranije u toku dana pokazuju da je inflacija u evrozoni usporila na 2,4 odsto, a uz pad privredne aktivnosti ekonomisti i tržišta se klade da bi Evropska centralna banka mogla da ranije počne da spušta kamatne stope.
Prema podacima koje je prikupio Bloomberg, tržišta za 2024. godinu očekuju četiri smanjenja od po jedne četvrtine procentnog poena.
Zvaničnici ECB, s druge strane, i dalje tvrde da je smanjenje stope inflacije na dva odsto apsolutni prioritet.
