.webp){kind=icon}
Deficit u razmeni srpske privrede sa svetom nastavio je da raste zbog povećanog uvoza energenata, što predstavlja dodatno opterećenje za fiskalnu politiku i rebalans budžeta koji je nedavno usvojen.
Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije za period januar - oktobar ove godine iznosi 53.694 miliona evra, što je rast od 32,3 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.
Izvoz robe, izražen u evrima, vredeo je 22.394 miliona, što čini rast od 27,2 odsto u poređenju sa sa istim periodom prethodne godine. Uvoz robe vredeo je 31.299 miliona, što predstavlja povećanje od 36,1 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Izražen u evrima, deficit iznosi 8.905,6 miliona, što je povećanje od 65,6 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine.
"Iz dinamike prosečnih cena u spoljnotrgovinskoj razmeni može se zaključiti da je porast deficita u znatno manjoj meri izazvan većom količinom uvoza, već pretežno bržim porastom uvoznih cena", navode ekonomisti Makroekonomske analize i trendovi (MAT) u svojoj poslednjoj analizi.
Pokrivenost uvoza izvozom je 71,4 odsto i manja je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 76,6 odsto.
"Odnosi koji su se zadržali u januaru međugodišnjim porastom izvoza za 30,4 odsto i uvoza za 50,3 odsto smanjili su stepen pokrivenosti uvoza izvozom sa prosečno 76 odsto u 2021. na 73 odsto u januaru, i na prosečno svega 70 odsto u period februar - avgust. Otuda deficit, koji je u 2021. godini iznosio u proseku 582 miliona mesečno, tokom perioda februar - maj nije pao ispod milijardu evra", navode ekonomisti MAT-a.
Lista prvih pet proizvoda u uvozu pokazuje da su lekovi za maloprodaju (218 miliona dolara) naš prvi uvozni proizvod; drugi po značaju je uvoz sirove nafte (191 miliona dolara); na trećem mestu liste je uvoz prirodnog gasa (77 miliona dolara); sledi uvoz rude gvožđa (32 miliona dolara); poslednje mesto zauzima uvoz ostalih električnih provodnika, sa 31 milionom dolara.
MAT navode da u spoljnotrgovinskoj razmeni, za razliku od jula u kome je rast bio usporen i rast izvoza premašio rast uvoza, u avgustu je međugodišnja stopa rasta uvoza vraćena na nivo iz juna i ponovo je premašila stopu rasta izvoza.
"Visok porast uvoznih cena pojačan je i nastojanjem da se uvozom obezbedi i stvaranje zaliha zbog moguće nestašice, pre svega energenata na svetskom tržištu", kažu ekonomisti instituta.
Na listi prvih pet proizvoda u izvozu, prvo mesto zauzima izvoz rude bakra i koncentrata (142 miliona dolara); drugo mesto pripada izvozu setova provodnika za avione, vozila i brodove (131 milon dolara); na trećem mestu je izvoz novih spoljnih guma za automobile, sa 63 miliona dolara. Sledi izvoz električne energije, sa 49 miliona dolara, a poslednje mesto pripada izvozu preparata (pranje i čišćenje), za maloprodaju, sa 42 miliona dolara.
