Minus u spoljnoj trgovini raste, a tek nas čeka veći uvoz

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije od početka godine do septembra iznosi 47,89 milijardi evra, što je međugodišnji rast od 32,9 odsto, pokazala je najnovija zvanična statistika.

Izvezeno je robe vredne 19,97 milijardi evra (rast od 27,7 odsto u odnosu na isti period lane), dok je uvoz robe imao vrednost od 27,91 milijardu evra (što predstavlja povećanje od 36,8 odsto u odnosu na isti period prošle godine).

Deficit iznosi 7,94 milijarde evra, navodi se u izveštaju Republičkog zavoda za statistiku (RZS), te dodaje da je to povećanje od 66,7 odsto u poređenju sa istim razdobljem 2021.

Najveći deficit javlja se u trgovini sa Kinom (zbog uvoza telefona za mrežu stanica i laptopova). "Sledi deficit sa: Ruskom Federacijom, Turskom, Irakom, Mađarskom, Nemačkom, Italijom, Belgijom, Holandijom, Švajcarskom, Indijom, Grčkom, Poljskom, Sjedinjenim Američkim Državama, Slovenijom..."

Pokrivenost uvoza izvozom je 71,4 odsto i manja je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 76,6 procenata, navodi RZS.

Kako je prošao septembar

Samo u septembru izvezeno je robe za 2,46 milijardi evra, što čini povećanje od 25,0 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine. Uvoz je iznosio 3,14 milijardi evra, što je povećanje od 26,6 odsto u poređenju sa septembrom 2021.

Na listi prvih pet proizvoda u izvozu, prvo mesto zauzima izvoz setova provodnika za avione, vozila i brodove, drugo mesto pripada izvozu rude bakra i koncentrata, na trećem mestu je izvoz novih spoljnih guma za automobile, sledi izvoz preparata (pranje i čišćenje), za maloprodaju, a poslednje mesto pripada izvozu delova i pribor za motorna vozila.

S druge strane, lista top pet proizvoda u uvozu pokazuje da je sirova nafta naš prvi uvozni proizvod, drugi po značaju je uvoz prirodnog gasa, na trećem mestu liste je uvoz lekova za maloprodaju, sledi uvoz ostalih električnih provodnika, za napon ≤1000V, dok poslednje mesto zauzima uvoz telefona za mrežu stanica.

Najveći suficit sa zemljama regiona

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije (EU) čine 58,7 odsto ukupne razmene.

Naš drugi po važnosti partner jesu zemlje CEFTA, sa kojima imamo suficit u razmeni od 1,9 milijardi evra, koji je rezultat uglavnom izvoza: poljoprivrednih proizvoda (žitarice i proizvodi od njih), nafte i naftnih derivata, gvožđa i čelika, pića i električnih mašina i aparata. Izvoz iznosi 3,13, a uvoz 1,23 milijarde evra. Pokrivenost uvoza izvozom je 254,8 odsto.

Posmatrano pojedinačno po zemljama, najveći suficit u razmeni ostvaren je sa zemljama iz okruženja:

• Bosnom i Hercegovinom (izvoze se najviše gasna ulja i motorni benzin, a uvozi se koks i polukoks od kamenog uglja i žica od gvožđa i nelegiranog čelika);

• Crnom Gorom (izvoze se električna energija i lekovi za maloprodaju, a uvoze se najviše električna energija i lignit);

• Severnom Makedonijom (izvoz električne energije i električnih provodnika, a uvozi se najviše električna energija i toplo valjani proizvodi od gvožđa i čelika).

"Od ostalih zemalja ističe se i suficit sa Slovačkom, Hrvatskom, Rumunijom, Velikom Britanijom, Švedskom, Španijom, Bugarskom, Češkom", navodi se u zvaničnom izveštaju.

Pesimistične prognoze

Kako je nedavno pokazao izveštaj analitičkog tima Bloomberg Adrije, zvanični podaci ukazuju na još snažne, dvocifrene stope rasta izvoza i uvoza u Adria regionu, ali prognoze za budućnost nisu optimistične. Kada je naša zemlja u pitanju, u nadolazećim mesecima očekuje se snažan rast uvoza, posle odluke EU da zabrani transport ruske nafte preko svoje teritorije, to jest uglavnom preko Hrvatske i JANAF-ovog naftovoda. Analitičari predviđaju kako će to povećati troškove uvoza energije, budući da Srbija trenutno nema drugi kopneni priključak. Upravo zato srpska vlada planira da investira u izgradnju priključka na Družbu ili Transjadranski gasovod.

Većina zemalja još koristi talas zdrave inostrane potražnje koja je plod visokih stopa privrednog rasta glavnih trgovinskih partnera u regionu, snažne domaće potražnje (podstaknute štednjom akumuliranom u vreme pandemije i jakim tržištem rada), te možda i najvažnijeg faktora u ovom trenutku - visoke inflacije. Ipak, svim zemljama u Adria regionu zajednički je minus u vrednosti spoljnotrgovinskog bilansa.

"S dolaskom 2023, prognoziramo da će godišnje stope izvoza i uvoza postati negativne zbog pretnje recesije, rata u Ukrajini, poremećaja u lancima snabdevanja i smanjenja investicionih aktivnosti. Sve to će imati jak uticaj na izvoz zemalja regiona. S druge strane, pozitivni uticaji dolaze od i dalje snažnog tržišta rada (koje zasad pokreće potražnju), moguće geopolitičke stabilizacije, te pada inflatornih pritisaka", zaključio je tim analitičara našeg medija.