.webp){kind=icon}
Cene rastu još od juna 2021. godine, ali sada je inflacija usporila i u aprilu ove godine iznosila je 15,1 odsto. Iako se slaže da je inflacija visoka, Marina Petrov, viša analitičarka za tržišta Bloomberg Adrije, u emisiji Premium kaže da se inflacija pokazala i veoma upornom.
Da li je stopa inflacije u posednijim mesecima u skladu sa očekivanjima analitičara Bloomberg Adrije i šta je to što omogućava da se ovako visoka stopa inflacije u Srbiji održi?
Inflacija pokazuje popriličnu upornost, pogotovo u prvom kvartalu ove godine, koji je prošao u iščekivanju vrhunca stope inflacije, koji se zapravo i desio u martu kada je inflacija bila na nivou 16,2 odsto. Inflacija je bila uslovljena globalnim cenama energenata, sirovina i hrane i prelivanjem istih na ostale kategorije. Sada kada je taj pritisak smanjen i dalje vidimo visoku inflaciju, pogotovo baznu. To je posledica stabilnog tržišta rada i zarada koje rastu sličnim tempom kao i cene. To je omogućilo potrošnji da se održi i cenama da nastave da rastu.
Opširnije
Ekonomista: Inflacija će nastaviti da slabi, a NBS da podiže kamate
Đogović očekuje smirivanje cenovnih pritisaka u slučaju makar prosečnog poljoprivrednog roda.
12.05.2023
Inflacija u Srbiji nakon dve godine konačno usporila
Inflacija je u martu iznosila 16,2 odsto, a Narodna banka Srbije odlučila je da na poslednjem sastanku ne podigne kamatne stope.
12.05.2023
NBS pre Feda i ECB napravila pauzu, kamatne stope ostaju iste
Referentna kamatna stopa i dalje iznosi šest odsto, navodi se u saopštenju NBS.
11.05.2023
Narodna banka Srbije (NBS) napravila je pauzu u povećanju kamatne stope. Bila su tri scenarija - da poveća za 25 baznih poena, 50 baznih poena ili da napravi pauzu. Da li je takva odluka - da se pauzira - bila očekivana i kako vidite efekte dosadašnjih mera?
Ovakav potez nismo očekivali, prvenstveno zbog te uporne inflacije, ali i zbog smanjenog nivoa restriktivnosti - najpre su povećavali po 50 bp, pa poslednjih meseci 25 bp - očekivali smo da se ciklus nastavi. NBS je izvagala drugačije, i to je bio prvi signal da je inflacija usporila u aprilu. Potezi NBS dopunjuju potezima Evropske centralne banke (ECB) tj. situaciji na tržištu novca u evrozoni, visoka evroizacija i vezanost za Euribor. Vidimo efekte transmisije kroz povećanje kamatnih stopa, a posledično i smanjenja novoodobrenih kredita, pogotovo potrošačkih i gotovinskih, kao i u realnom padu maloprodaje. To su sve aspekti koji imaju za cilj da smanje pritiske na strani tražnje, ali jači efekat na cene se očekuje u narednim periodima.
Srbija je, kako si i navela, u velikoj meri evroizovana. Deprecijacija deviznog kursa je 2011, 2012. bila jedan od bitnijih faktora tadašnje stope inflacije. Danas je on relativno stabilan već duži niz godina. Koliko devizni kurs utiče na monetarnu politiku i koliko je značajan u trenutnom okruženju?
U kontekstu monetarne politike, stabilan devizni kurs dozvolio je monetarnoj politici da se fokusira na inflaciju, bez potrebe da dodatno pooštri monentarnu politiku u trenutcima deprecijacijskih pritisaka, uglavnom usled periodičnih nestabilnosti na tržištima kapitala. Priliv deviza npr. kroz FDI/portfolio investicije, omogućio je da dominiraju aprecijacijski pritisci, a NBS da očuva stabilnost kursa i uveća devizne rezerve To je dalje omogućilo da u slučaju kada se pojave deprecijacijski pritisci NBS ima prostor da interveniše.
Da zaokružimo priču - kako vidite dalje kretanje inflacije u Srbiji? I da li NBS završila ciklus povećanja kamatnih stopa?
Očekujemo da se inflacija prepolovi do kraja godine, a cene će i dalje rasti, ali sporijim tempom. U februaru i martu imali smo realni pad u maloprodaji, što ukazuje na smanjenu tražnju. Ipak postoje rizici - u povećanje cena struje u maju i eventualno odmrzavanje ograničenih cena namirnica. Kada je reč o visini kamatne stope, imajući u vidu odluku NBS i naše viđenje usporavanja inflacije, smatramo da će NBS u narednim periodima zadržati kamatnu stopu na šest odsto, ukoliko će postojati potreba da se poigraju sa rasponom kamatnih stopa. Vidimo da NBS cilja kamatu koja omogućava trade-off – dovoljno restriktivnu za funkcionisanje transmisionog mehanizna, ali nedovoljno visoku da pogura u recesiju.
