Cene goriva u Srbiji su i pre rata u Ukrajini bile česta tema u javnosti, jer su naftni derivati i tada bili među najskupljima u regionu. Energetski stručnjaci su zbog toga upirali prst u državu i govorili da su cene goriva visoke zbog previsokih akciza.
Rat u Ukrajini doneo je mnogo nestabilnosti u energetskom sektoru, između ostalog, uticao je i na povećanje cene nafte koje je povuklo i povećanje cene goriva. Zbog pritiska na novčanike potrošača, država je odlučila da uskoči u pomoć ograničavanjem cena na pumpama i smanjenjem akciza na gorivo. Popunivši buđelare kupaca, olakšala je državni budžet.
Akcize su u pojednim mesecima bile manje za 20, nekada za 15, a trenutno su manje za 10 odsto. Međutim, uprkos kontrolisanju cena i nižim akcizama, dizel i benzin su tokom poslednjih meseci dostigli rekorde.
Opširnije
Srbija ostaje bez ruske nafte, cena dizela biće izazov
U ponedeljak, petog decembra, stupa na snagu osmi paket sankcija Evropske unije prema Rusiji, koji podrazumeva da više neće biti moguće dopremati rusku naftu preko mora.
02.12.2022
Zastoj ruskog dizela biće veliki evropski problem
Evropa se i dalje uveliko oslanja na Rusiju kada je uvoz dizela u pitanju, a preostalo joj je manje od deset nedelja dok sankcije ne blokiraju ovu trgovinu.
03.12.2022
Akcize na TNG u Srbiji trostruko veće od propisa EU
Pre uvođenja odluke o privremenom smanjenju akciza na gorivo u Srbiji, akcize na benzin bile su za 37 odsto veće od minimalno propisane akcize u Evropi, rekao je Aleksandar Kovačević.
05.12.2022
Početak naftnih igara
EU i G7 uvode ograničenu cenu na kupovinu ruske nafte, a preti prekidom isporuke. Ko može više da izdrži?
04.12.2022
Zemlje OPEC+ neće smanjiti proizvodnju nafte
Grupa OPEC+ odlučila je da zadrži proizvodnju na sadašnjim nivoima.
04.12.2022
EU ograničila cenu ruske nafte na 60 dolara
To otvara vrata širem dogovoru sa predstavnicima Grupe Sedam (G7), rekao je za Bloomberg poljski diplomata.
02.12.2022
Srbija na vratima naftnog diva - traži li zamenu za rusku naftu
Samo nekoliko dana uoči stupanja na snagu zabrane uvoza ruske nafte, srpski ministar finansija Siniša Mali posetio je Saudijsku Arabiju.
05.12.2022
Prema rečima Aleksandra Kovačevića iz T-Group Holdinga, pre uvođenja odluke o privremenom smanjenju akciza na gorivo u Srbiji, akcize na benzin bile su za 37 odsto veće od minimalno propisane akcize u Evropi, a na dizel za 53 odsto više.
Akcize na tečni naftni gas (TNG) nisu smanjene, ukazao je Kovačević, i zbog toga su trenutno akcize na TNG u Srbiji čak trostruko veće od minimalno propisane akcize u zemljama EU, što njegovo korišćenje čini praktično neisplativim.
"Tečni naftni gas u Srbiji trenutno ima najveće fiskalno opterećenje u Evropi, pa i kada bismo za upola smanjili akcizu, opet bismo imali višu akcizu od svih zemalja u regionu, među kojima su BiH, Rumunija, Bugarska, Hrvatska, Severna Makedonija", rekao je Kovačević za Bloomberg Adria TV.
Dodaje da država ne sme da zanemari ovaj energent s obzirom na to da u Srbiji postoji oko 220.000 registrovanih vozila na TNG.
Jeftina ruska nafta predstavljala prostor za državu da ograničava cene
U ponedeljak, petog decembra, Srbija je zvanično ostala bez ruske nafte zbog stupanja na snagu evropskih sankcija prema Rusiji. Dobra vest je da Rusija nije bila najveći dobavljač nafte Srbiji.
Pročitajte više: Srbija ostaje bez ruske nafte, cena dizela biće izazov
Kako je Irak, a ne Rusija, postao najveći prodavac nafte Srbiji
Loša vest je da je ove godine uvoz ruske nafte povećan jer je bila najjeftinija na tržištu, što je, uz smanjenje akcize, davalo prostor državi da ograničava cene goriva. Iz Ministarstva su za Bloomberg Adriju u septembru naveli da je do tog trenutka od ukupnog uvoza ruska nafta činila 34 odsto, a iz ostalih izvora 66 odsto. Jeftina ruska nafta uticala je i na to da Nafta industrija Srbije (NIS) ove godine ostvari rekordne prihode.
Prema podacima kompanije Argus Media, ruskom naftom ural, koju i Srbija uvozi, na tržištu se trguje po ceni nešto višoj od 50 dolara po barelu. Ta cena je i do 30 dolara niža u odnosu na cenu američke WTI nafte i nafte brent, koje se koriste kao reper za kupovine na glavnim finansijskim tržištima. Cena WTI nafte trenutno iznosi oko 80 dolara po barelu, a brent oko 85 dolara po barelu.
S obzirom na to da Srbija više neće moći da kupuje jeftinu rusku naftu, što joj je omogućavalo da ima određeni prostor da ograničava cene, nameće se pitanje da li je država spremna da se odrekne većeg dela budžetskog kolača, smanjenjem akciza, kako bi cene goriva za potrošače bile niže.
U predlogu budžeta za sledeću godinu navodi se da će akcize na gorivo biti snižene i u 2023, ali nivo umanjenja neće biti ništa viši nego ove godine.
"U cilju ublažavanja rasta maloprodajnih cena akcize na naftne derivate biće snižene i u 2023. Akcizna politika u narednoj godini biće veoma slična kao u 2022. godini", navodi se u predlogu budžeta.
Srbija proizvodi 80 odsto dizela, ostatak uvozi
Bitno je uzeti u obzir i činjenicu da Srbija više proizvodi dizel nego što ga uvozi.
Prema informacijama Ministarstva rudarstva i energetike, domaća proizvodnja pokriva oko 80 odsto proizvodnje dizela, a ostatak se uvozi.
"Derivati se kupuju na slobodnom tržištu i mogu imati poreklo iz rafinerija u različitim delovima sveta. Odakle će se uvesti, isključivo zavisi od komercijalnih uslova koje kompanije dogovaraju sa svojim dobavljačima. Dodatnu sigurnost za snabdevanje domaćeg tržišta predstavlja i činjenica da smo u prethodnom periodu uvećali naše obavezne rezerve derivata kako bismo dodatno obezbedili sigurnost snabdevanja domaćeg tržišta u slučaju bilo kakvih poremećaja", rekli su iz Ministarstva.
Zašto je cena goriva u Srbiji uprkos jeftinoj ruskoj nafti i manjim akcizama i dalje visoka
Cena goriva u Srbiji od početka rata u Ukrajini i dalje je visoka u odnosu na cene u regionu, uprkos tome što je povećan uvoz jeftine ruske nafte, smanjene akcize, s obzirom na činjenicu da se 80 odsto dizela proizvodi u zemlji, a cene su ostale visoke i nakon pada cena nafte na svetskom tržištu.
Prema rečima generalnog sekretara Udruženja naftnih kompanija Srbije (UNKS) Tomislava Mićovića, maksimalnu cenu goriva više od devet meseci određuje država uzimajući u obzir berzanske kotacije benzina i dizela, a ne sirove nafte, zatim kurs dolara, troškove logistike prilikom uvoza, državne dažbine i maržu svih u lancu distribucije.
"Svi ovi parametri mogu uticati na promenu cene goriva i nagore i nadole, a kao što vidite, cena goriva ne zavisi od troškova nafte koju ima domaća rafinerija. Tri rafinerije čiji proizvodi gravitiraju ka tržištu Srbije će i dalje prerađivati rusku naftu, ali teško da iko može da proceni kako će to uticati, recimo, na cene u regionu", rekao je Mićović za Bloomberg Adriju.
Na pitanje da li je pad cena goriva u Srbiji u poslednje tri nedelje očekivan ili iznenađujući, Mićović objašnjava da je pad cena posledica pada kursa dolara i kotacija benzina i dizela.
"Međutim, umesto tržišta koje bi istu tu promenu sprovelo tokom više dana, država je u jednom danu srezala cene najpre za pet, a zatim i za osam dinara. Pošto su se promene desile u jednom danu, sve naftne kompanije u lancu distribucije od rafinerija do najmanje benzinske stanice su u ta dva dana pretrpele velike gubitke, jer nisu imale mogućnost, da upravljanjem zalihama, na tržišno prihvatljiv način ublažile gubitke na opadajućem tržištu", ukazao je Mićović.
Upitan da li se stiče utisak kao da država ovim drastičnim rezom cena stvara prostor pred predstojeće povećanje cena goriva, koje će biti nužno bez jeftine ruske nafte, Mićović smatra da to svakako nije slučaj.
"Nadam se da je određivanje maksimalnih cena koje ne pokrivaju troškove uvoza i stavljanja derivata nafte na tržište za nama. Cene su, koliko to administrativno određene cene mogu da budu, realne, ali veliki problem predstavljaju ovako krupni koraci promena u jednom danu", naveo je Mićović.
Peti februar veći izazov od petog decembra
Svi sagovorinici Bloomberg Adrije, Ministarstvo rudarstvo i energetike i NIS tvrde da uprkos obustavi uvoza ruske nafte u Srbiji neće biti nestašice nafte, jer će moći da je uvozi iz svih drugih zemalja koje nisu sankcionisane. Najpre iz Iraka, Kazahstana, Norveške, a deo pokriva i domaća proizvodnja.
Međutim, pojedini energetski stručnjaci očekuju da će njen nedostatak uticati na povećanje cena goriva. Jedan od njih je Aleksandar Kovačević, koji kaže da zbog toga postoji mogućnost da država podrži predlog da odluka o privremenom umanjenju akciza za 10 odsto postane zakonom propisana i da se od 2023. ne uradi indeksacija usklađivanja sa rastom potrošačke cene u 2022.
Veći problem od petog decembra za snabdevanje naftnim derivatima i uticaj na njihove cene predstavlja peti februar, kada na snagu stupa zabrana uvoza ruskih naftnih derivata. S obzriom na to da Evropa uvozi velike količine ruskih naftnih derivata, očekuj se da će taj nedostatak dovesti ne samo do povećanja cene dizela, već i do nestašice.
Mićović se nada da nestašice neće biti:
"Međutim, peti februar može dovesti do daleko većih poremećaja, pa samim tim i do povećanja cena. Zanimljivo je da se u kontekstu potrebe za povećanjem sigurnosti snabdevanja, veoma malo ili gotovo uopšte, ne govori o smanjenju potrošnje, promeni navika u saobraćaju, u transportu robe i putnika, uopšte potrošnje ove vrste energenata."
Evropa se i dalje uveliko oslanja na Rusiju kada je uvoz dizela u pitanju, a preostalo joj je manje od deset nedelja dok sankcije ne blokiraju ovu trgovinu.
Evropska unija i Velika Britanija primile su skoro polovinu svog uvoza dizel goriva iz Rusije u prva 24 dana ovog meseca, pokazuju podaci Vortexa koje je prikupio Bloomberg. Sveukupno, tankeri su isporučivali u EU i Veliku Britaniju u proseku 1,34 miliona barela dizel goriva dnevno od prvog do 24. novembra. To je niže u odnosu na oktobar, ali i dalje više od proseka za prvih 10 meseci u godini.