Srbija na vratima naftnog diva - traži li zamenu za rusku naftu

Samo nekoliko dana uoči stupanja na snagu zabrane uvoza ruske nafte, srpski ministar finansija Siniša Mali posetio je naftnog gorostasa, Saudijsku Arabiju, gde je sa predstavnicima te zemlje razgovarao o saradnji u oblasti infrastrukture, poljoprivrede, ali i energetike.

U saopštenjima Ministarstva finansija nije bilo konkretnih informacija da li se razgovaralo o uvozu nafte iz te zemlje, a prema rečima sagovornika Bloomberg Adrije, energetskog stručnjaka Velimira Gavrilovića, ako se razgovaralo o energetici, moglo je samo da se priča o nafti.

"Ako su razgovarali o energetici, sigurno je nafta bila tema. Saudijska Arabija nije poznata po nekim drugim poljima energetike", rekao je Gavrilović.

Saudijska Arabija je najveći svetski izvoznik nafte i zemlja koja uz Rusiju ima veoma jaku ulogu u grupi OPEC-a, koja povećanjem ili smanjenjem proizvodnje diktira cenu nafte na svetskom tržištu.

Podsetimo, alijansa OPEC+ je u tokom oktobra i novembra smanjila proizvodnju nafte kako bi zaustavila pad cena nafte. Poslednja dva do tri meseca cena nafte pada zbog globalnog usporavanja privrede, a naročito privrede u Kini, koja ne odustaje od politike "Covid-Zero". Kina je najveći svetski uvoznik nafte.

Nakon što će u ponedeljak stupiti na snagu evropska zabrana uvoza ruske nafte preko mora, koja će pogoditi i Srbiju, Gavrilović kaže da će država morati da nadoknadi izgubljene ruske količine od drugih dobavljača, ali po višim cenama.

"Tokom ove godine nama je bilo u interesu da uzimamo što više količina ruske nafte zato što je bila jeftina. Sada moramo da nabavljamo iz drugih područja, pored tradicionalnih dobavljača kao što su Irak, Kazahstan, Norveška, naftu možemo da nabavljamo i iz Katara ili Saudijske Arabije, odakle god, samo je pitanje cena", rekao je Gavrilović.

Srbija do sada nije uvozila naftu iz Saudijske Arabije, i njen najveći dobavljač bio je Irak, zatim Rusija, Kazahstan, Norveška, a deo je pokrivala i iz domaće proizvodnje. Kod odabira nafte vrlo je važno da ona odgovara domaćim rafinerijama. Na primer, rafinerija u Pančevu pravljena je za iračku naftu, a rafinerija u Novom Sadu za libijsku naftu.

Na pitanje da li je Saudijskoj Arabiji u interesu da prodaje naftu jednom malom tržištu kao što je srpsko, Gavrilović kaže da je njima u interesu da izvoze bilo gde ako će im taj neko platiti po ceni koju traže.

"Oni nama mogu preko bilateralnih sporazuma da daju nižu cenu od tržišne, ali se onda postavlja pitanje šta je išlo u suprotnom smeru, onda imate neku drugu kompenzaciju koju morate da uradite. Ne bih voleo da je tako nešto u pitanju, bolje da platimo tržišnu cenu", smatra Gavrilović.

BDP Saudijske Arabije zbog nafte najviši od 2011.

Bruto domaći proizvod (BDP) Saudijske Arabije porastao je za 11,8 odsto u drugom tromesečju, zadržavši najvišu stopu rasta od 2011, najviše zahvaljujući cenama nafte i povećanom obimu proizvodnje.

Porast cena energenata je, zajedno sa promenama u lancima trgovine, proizvodnje i potrošnje koje je doneo rat u Ukrajini, doprineo rekordnom rastu.

Energetski gigant iz Saudijske Arabije Saudi Aramco ranije je saopštio da se svetsko tržište nafte već prilagođava sankcijama Rusiji, pri čemu Moskva preusmerava tokove sirove nafte u Aziju iz Evrope, a drugi proizvođači čine suprotnu promenu.

"Preusklađivanje se dešava", rekao je ranije Amin Nasser, glavni izvršni direktor najveće svetske naftne kompanije Aramc. "Rusi, uz pravi popust, mogu da plasiraju svoju naftu na različita tržišta."

Princ Mohammed Bin Salman uživa u prvom višku u budžetu, koji mu omogućava finansiranje velikih nacionalnih projekata, usmeravanje 620 milijardi dolara iz Fonda za javne investicije u imovinu širom sveta, i pokazivanje političkog uticaja u regionu i van njega.

Ministar Mali razgovarao je u Rijadu sa vršiocem dužnosti generalnog direktora Saudijskog fonda za razvoj Sultanom Abdulrahmanom Al-Marshadom, kome je predstavio ekonomske rezultate Srbije i potencijale za ulaganje.

Saradnja Srbije i Saudijske Arabije

Na sajtu Ministarstva spoljnih poslova navodi se da su bilateralni odnosi dve zemlje uspostavljeni 2013. godine, a da je ekonomska saradnja u usponu od 2018. godine.

U 2020. ukupno je ostvareno 61,9 miliona evra trgovinske razmene, od čega je naš izvoz iznosio 40 miliona evra, a uvoz 21 miliona evra. U 2019. ukupno je ostvareno 88,4 miliona evra trgovinske razmene, od čega je naš izvoz iznosio 61,8 miliona evra, a uvoz 26,6 miliona evra.