Srbija ostaje bez ruske nafte, cena dizela biće izazov

U ponedeljak, petog decembra, stupa na snagu osmi paket sankcija Evropske unije (EU) prema Rusiji, koji podrazumeva da više neće biti moguće dopremati rusku naftu preko mora. Ta mera uticaće i na Srbiju, koja uvozi rusku, kao i sve ostale nafte preko Jadranskog naftovoda (JANAF). Uvoz ruske nafte, koja je trenutno najjeftnija na tržištu, od ponedeljka Srbiji neće biti moguć.

Početkom oktobra predsednik Aleksandar Vučić govorio je o tome da bi Zapadni Balkan mogao da bude izuzet iz ove mere, odnosno da bi EU pre prvog decembra trebalo da odluči da li će Hrvatska moći i dalje da uvozi rusku naftu pomorskim putem i da je onda dostavlja drugim državama regiona.

S obzirom na to da je prvi decembar prošao, a odluka o izuzeću Zapadnog Balkana nije stigla iz Brisela, sasvim je izvesno da Srbija ostaje bez ruske nafte sa stupanjem na snagu te mere.

To je za Bloomberg Adriju i potvrđeno u Ministarstvu rudarstva i energetike, iz kog je rečeno da će Srbija i dalje moći da uvozi naftu iz drugih zemalja od kojih je uvozila i do sada, te da sigurnost snabdevanja neće biti ugrožena:

 

I iz Naftne industrije Srbije (NIS) dobili smo odgovor da je domaće tržište snabdeveno svim vrstama goriva. "NIS se pripremio za dešavanja nakon 5. decembra i obezbedio je sigurnost u nabavkama sirove nafte, imajući u vidu da je u pitanju strateška sirovina za kompaniju. NIS naftu koja nije domaćeg porekla doprema isključivo putem naftovoda Janaf i nakon 5. decembra neće biti moguća kupovina ruske nafte, već će biti nastavljena nesmetana kupovina i transport nafte poreklom iz drugih zemalja."

Potvrdili su da rad kompanije ne zavisi od uvoza ruske nafte i da najveći udeo u ukupnom obimu nafte koju uvozi NIS čini iračka nafta kirkuk.

Prošle godine, uvoz ruske nafte nije činio ni 20 odsto od ukupnog uvoza, i najveći dobavljač nafte Srbiji već godinama je Irak. Uvoz iračke nafte kirkuk prošle godine činio je oko 50 odsto.

Pročitajte više: Kako je Irak, a ne Rusija, postao najveći prodavac nafte Srbiji

Prema podacima Ministarstva rudarstva i energetike dostavljenim Bloomberg Adriji, u 2021. godini uvezena sirova nafta iz Iraka činila je 47 odsto, iz Rusije 16 odsto, iz Kazahstana 11 odsto i iz Norveške tri odsto. Prošle godine prerađeno je i 23 odsto domaće, sirove nafte.

Ruska nafta je ove godine najjeftinija na tržištu, jer je tražnja za njom opala među evropskim zemljama koje su na taj način odlučile da kazne Rusiju zbog rata u Ukrajini. Međutim, Srbija je zbog povoljne cene ove godine povećala uvoz ruske nafte, što je za naš medij i potvrđeno u Ministarstvu:

 

Iz Ministarstva su za Bloomberg Adriju u septembru naveli da je do tog trenutka od ukupnog uvoza ruska nafta činila 34 odsto, a iz ostalih izvora 66 odsto.

Prema podacima kompanije Argus Media, ruskom naftom ural, koju i Srbija uvozi, prošle nedelje se na tržištu trgovalo po ceni od 52 dolara po barelu. Ta cena je i do 30 dolara niža u odnosu na cenu američke WTI nafte i nafte brent, koje se koriste kao reper za kupovine na glavnim finansijskim tržištima. Cena WTI nafte trenutno iznosi oko 80 dolara po barelu, a brent oko 85 dolara po barelu.

Jeftina ruska nafta donela rekordne rezultate NIS-u

Prema poslednjem izveštaju, NIS je u trećem kvartalu poslovao sa neto dobitkom od 25,7 milijardi dinara, što je oko 218 miliona evra. To je više nego trostruko uvećanje u odnosu na isti period prethodne godine.

Nakon objava rezultata iz trećeg kvartala, postalo je jasno da će ova naftna kompanija zabeležiti najbolju godinu od svog postojanja. Samo u prvih devet meseci ove godine neto dobit NIS-a iznosila je 69,4 milijarde dinara. To je više od 588 miliona evra.

Viša analitičarka korporativnih finansija Bloomberg Adrije Jelena Zindović rekla je da je na ovaj rezultat NIS-a uticalo upravo povećanje uvoza jeftine ruske sirove nafte od početka godine, kao i više cene naftnih derivata.

Bez ruske nafte i naftnih derivata moguće veće cene goriva i nestašica dizela

Profesor FEFA Univerziteta Goran Radosavljević ne očekuje da će u Srbiji biti nestašice nafte nakon zabrane, s obzirom na to da nafte ima dovoljno na svetskom tržištu zbog smanjenja globalnog privrednog rasta. Pored toga, smatra da će Srbija na tržištu uspeti da nadoknadi ruski nedostatak.

Međutim, ukazuje na to da bi se nedostatak naftnih derivata već mogao osetiti.

"Ne očekujem da će se kod nas osetiti nedostatak nafte, mislim da će se mnogo više osetiti, a to se oseća i u celoj Evropi, nedostatak direktno derivata, jer Evropa je od Rusije uvozila i velike količine dizela", rekao je Radosavljević za Bloomberg Adriju.

Objašnjava da Srbija cenu goriva nije vezala za cenu nafte, već za cenu dizela "FOB Mediteran". "Na Mediteranu nedostaje dizela, zato je dizel skuplji i zato je i kod nas cena viša. U svakom slučaju, to bi moglo u narednom periodu, kada krene ta zabrana, potpuno da dovede do nestašice dizela", smatra Radosavljević.

Od petog februara, sankcije EU će prekinuti i uvoz dizela i drugih rafinisanih proizvoda iz Rusije sa mora. Evropa se i dalje uveliko oslanja na Rusiju kada je uvoz dizela u pitanju, a preostalo joj je manje od deset nedelja dok sankcije ne blokiraju ovu trgovinu.

Uvoz dizela iz Rusije u Evropu i dalje je visok (Bloomberg)

Evropska unija i Velika Britanija primile su skoro polovinu svog uvoza dizel-goriva iz Rusije u prva 24 dana ovog meseca, pokazuju podaci Vortexa koje je prikupio Bloomberg. Sveukupno, tankeri su isporučivali u EU i Veliku Britaniju u proseku 1,34 miliona barela dizel goriva dnevno od prvog do 24. novembra. To je niže u odnosu na oktobar, ali i dalje više od proseka za prvih 10 meseci u godini.

Strahuje se da će nakon petog februara u Evropi bez uvoza ruskih naftnih derivata nastupiti ne samo povećanje cene dizela već i nestašica.

(Tekst dopunjen odgovorima Naftne industrije Srbije koji se nalaze u šestom paragrafu)