Iako je 13. plata nekada bila standard, danas retko koji radnik može da se pohvali da će pred novogodišnje i božićne praznike od poslodavca dobiti novac pomoću koga će moći da se izbori sa sve većim troškovima života.
Nekad se podrazumevala, a sada retko koja srpska kompanija ima običaj da isplaćuje 13. platu, a to nije ostalo pravilo čak ni javnom sektoru, koji, kako potvrđuje Ranka Savić, predsednica Asocijacije nezavisnih sindikata Srbije (ASNS), takođe retko uplaćuje takva davanja. Dodaje da postoji i poneki izuzetak koji potvrđuje pravilo, poput javnog preduzeća Pošta Srbije ili kompanije Gorenje.
Takođe, kompanija dm kaže za Bloomberg Adriju da godinama unazad isplaćuje 13. i 14. platu za preko 1.000 zaposlenih u Srbiji. I kompanija Al Dahra saopštila je nedavno da će obradovati zaposlene još jednom platom, čija će prva polovina biti isplaćena u novembru, a druga u januaru.
Opširnije
Plate ne uspevaju da isprate potražnju, prodavaca nema ni za lek
Pojedini sektori su za godinu dana napredovali brže nego sektor maloprodaje, gde potražnja za radnom snagom raste.
08.12.2022
Odrčić: Plate u regiji rastu u 2023. zbog manjka radnika
Analitičari Bloomberg Adrije smatraju da će neto zarade u regiji u narednom periodu većinski beležiti blagi pozitivan rast.
28.11.2022
Dva sektora drže srpske plate iznad inflatornog talasa
Prosečne zarade u Srbiji uspevaju da odole inflaciji, ali prvenstveno zahvaljujući velikom rastu u samo dve delatnosti.
25.11.2022
Plata izbila na čelo prioriteta svih radnika u Adria regionu, osim u Sloveniji
Najvažniji faktor pri zapošljavanju ove godine nisu bili međuljudski odnosi, već visina plate.
27.11.2022
Plate odolevaju inflaciji samo u Srbiji i BiH
Pandemija i mali broj potencijalnih zaposlenih utiču na tržište rada.
28.11.2022
Privatnicima veliki problem pravi to što moraju da uračunaju dodatan trošak poreza i doprinosa koji iznosi 63 odsto, objašnjava Savić za Bloomberg Adriju. Takve izdatke poslodavci moraju da obezbede i kada isplaćuju naknadu za godišnji odmor (regres), što u Srbiji takođe nije tako česta praksa. U najvećem broju evropskih zemalja nema poreza na takvu vrstu davanja, dodaje Savić, što ide u prilog kompanijama, ali ne i državi.
“Mi smo odavno tražili da se na sva ta davanja ukine plaćanje poreza. Meni je potpuno neshvatljivo da vi isplaćujete radnicima regres, a onda na taj regres plaćate 63 odsto za poreze i doprinose. Državi je to dobar prihod i neće da se odrekne toga, a to poslodavcima i zaposlenima stvara ogroman problem”, rekla je ona.
Jedan primer evropske države gde su kompanije oslobođene poreza prilikom isplate "božićnica" jeste susedna Hrvatska. Pošto se smatra prigodnom nagradom, božićnica se do određenog iznosa ne oporezuje. Drugi primer je Slovenija, gde je ministar rada Luka Mesec nadavno predložio uvođenje obaveznih božićnica u svim preduzećima. Iako mnoge slovenačke kompanije već isplaćuju božićnice, ministar sada predlaže da se obavezne božićnice isplaćuju u visini minimalne zarade, koja u Sloveniji iznosi oko 1.000 evra. U Nemačkoj, podaci saveznog zavoda za statistiku potvrđuju da će ove godine božićnicu dobiti 85,7 odsto zaposlenih obuhvaćenih kolektivnim ugovorima, a prosečna božićnica iznosiće 2.747 evra (bruto).
Mnoge kompanije navode da nisu u stanju da isplate bonuse zbog velikog opterećenja i neizvesnosti koje su donele kovid 19 i energetska kriza, iako srpski BDP i profilabilnost kompanija imaju tendenciju rasta.
Razlika između božićnice i 13. plate je u tome što se božićnica isplaćuje pred novogodišnje praznike u fiksnom iznosu koji je uglavnom predviđen kolektivnim ugovorom, objašnjava Savić.
S druge strane, radnicima čije kompanije su imale dobru godinu tegobe će biti ublažene bonusima, čak iako su oni manji od njihovih plata. Međutim, ti bonusi se uglavnom isplaćuju samo menadžmentu, kaže Savić. To bi značilo da će bonusi ublažiti udarac inflacije samo onima koji već primaju više plate, a već je poznato da veliki rast cena posebno pogađa siromašnije, koji veći deo primanja izdvajaju za hranu.
Bloomberg Adria je pitala oko 40 kompanija da li isplaćuju 13. platu ili neku vrstu bonusa svojim zaposlenima. Većina nije odgovorila na upit da učestvuje u našoj anketi, a 10 onih koji jesu, uglavnom kažu da će bonuse isplatiti, ali da 13. platu ne isplaćuju.
Tako kompanija Yettel tvrdi da isplaćuje bonus svim zaposlenima i da će sledeće godine isplatiti godišnji bonus sa martovskom platom. Iznos je definisan politikom u zavisnosti od radnog mesta od 1,2 do tri zarade, kažu iz kompanije.
Maloprodajni lanac JYSK kaže da je zahvaljujući uspešnom poslovanju za svojih oko 400 zaposlenih isplatio preko 34 miliona dinara. Bonuse tvrde da isplaćuju i MK Group na osnovu učinka, banka Intesa, shodno postignutim rezultatima i ostvarenim ciljevima, i najveći srpski izvoznik i najprofitabilnija kompanija 2021. godine - Zijin Copper. Kompanija Lidl dodeliće zaposlenima vaučere koje će moći da potroše u njihovim prodavnicama. Kompanija Delhaize će svim radnicima povodom otvaranja 500. prodavnice isplatiti po 15.000 dinara, dok će oni u operacijama, internet prodaji i distributivnom centru dobiti dodatnu stimulaciju od 6.000 do 10.000 dinara, a 40 zaposlenih će zbog poslovanja u skladu sa kompanijskim vrednostima, za trud i posvećenost dobiti po 118.000 dinara.
I statistika iz prošle godine pokazuje da kompanije još uvek isplaćuju radnicima neke dodatne sume. Prosečna zarada je u novembru prošle godine iznosila oko 69.000 dinara, a u decembru je dostigla 74.600, te je bila na sličnom nivou kao u septembru ove godine. U januaru je ponovo pala na 71.000, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.
Neke kompanije još uvek nisu odlučile o nagradi, već čekaju da na kraju godine pogledaju svoje poslovne rezultate. Jedna od takvih je kompanija Bambi, iz koje tvrde da je prethodnih nekoliko godina ova nagrada bila isplaćena zaposlenima koji ispunjavaju određene kriterijume u pogledu staža. Oni kažu da čekaju poslovne rezultate da bi doneli odluku o daljim povećanjima plate, koju su povećavali dva puta ove godine, kao i da su u oktobru isplatili zaposlenima bonuse da bi proslavili 55 godina postojanja kompanije. I švedska Ikea čeka kraj godine da odluči o bonusima.
Kada govorimo o bonusima, treba posmatrati bazu na koju se oni dodaju. U godini koju je obeležila visoka stopa inflacije, koja je u septembru dostigla 14 odsto, pokazalo se da prosečna srpska plata nadmašuje taj rast - plate su, prema poslednjim dostupnim zvaničnim podacima, u septembru nominalno porasle za 15 odsto. Ipak, nije tako u svim sektorima - u nekim sektorima plate rastu brže od drugih, a u jednoj kompaniji različiti nivoi u hijerarhiji dobijaju različite bonuse i povišice. Plate su, prema najnovijim dostupnim podacima, najviše u sektoru informisanje i komunikacije, a čak četiri puta niže u sektoru usluga i smeštaja.
Upitali smo kompanije i koliko su povećali plate ove godine i da li planiraju dalja povećanja. Odgovori su bili mešoviti, ali jasan zaključak je da je mali broj kompanija spreman da odgovori na ovo pitanje.
U maju ove godine, JYSK Srbija kaže da je povećao plate svojim prodavcima u proseku za 26 odsto, tako prestigavši i prosečan nominalni rast plata i stopu inflacije.
Iz kompanije Zijin Copper, pored bonusa koji, prema njihovim rečima, čeka zaposlene krajem 2022, poručuju da su plate u odnosu na prošlu godinu povećane za 11,4 odsto, a najavljuju i nova povećanja od januara.
Drogerijski lanac dm kaže da je od početka godine u tri talasa povećao zarade.
"U januaru 2022. osnovne bruto plate celog kolektiva su povećane za osam odsto, nakon čega su tokom juna i jula plate zaposlenih u svim sektorima povećane od 10 do 21 odsto", navode iz te kompanije.
Švedska kompanija Ikea kaže da je pored linearnog povećanja za sve zaposlene, nagradila i lični učinak, pa prosečno povećanje tokom ove godine iznosi 15 odsto.
Podatak o prosečnim platama za decembar biće dostupne krajem februara, kada ćemo moći da vidimo da li su poslodavci ove godine bili široke ruke, ili su ipak pobedili visoki porezi i rastuća inflacija.