Dva sektora drže srpske plate iznad inflatornog talasa

Prosečna neto plata u Srbiji u septembru iznosila je 74.981 dinar, što je pad od 0,4 odsto u odnosu na avgust ove godine. Ipak, ukupno gledano, zvanična statistika pokazuje da je u poslednjih dvanaest meseci prosečna plata rasla brže od inflacije. Ona je nominalno uvećana za 15 odsto u odnosu na septembar prošle godine, pa su tako plate uspele da za dlaku  pobegnu inflaciji, koja je u septembru dostigla nivo od 14 odsto.

Medijalna neto zarada, koja pokazuje iznos zarade koju je ostvarila polovina zaposlenih, pala je za 0,9 odsto u septembru u odnosu na avgust na 57.392 dinara. Za godinu dana porasla je za 12,9 odsto, tako da se pobeda prosečne plate nad inflacijom, nažalost, ne može preslikati i na medijalnu zaradu.

 

Inače, medijalna zarada je statistički pokazatelj koji Republički zavod za statistiku (RZS) zajedno sa prosečnim platama objavljuje od januara 2018. godine. To je važan pokazatelj zato što pri određivanju prosečne plate treba uzeti u obzir da postoje plate koje su znatno više ili niže od proseka, pa imaju karakteristiku da taj prosek dižu ili spuštaju. 

Najveća povećanja plata - programiranje nije na prvom mestu

Postoje određene delatnosti gde plate međugodišnje rastu mnogo brže od proseka. Programiranje je jedno od takvih zanimanja, gde su plate za godinu porasle za 30,6 odsto - dva puta više od prosečnog rasta. Ipak, iznenađujuće je da postoji oblast koja je u odnosu na prošli septembar nadmašila čak i programiranje i tako znatno doprinela rastu prosečne plate. To su usluge u oblasti upravljanja otpadom, gde je zabeležen rast od 31,3 odsto. Svakako, ako se pogledaju sektori, informisanje i komunikacije drže rekord, gde su se plate uvećane za skoro trećinu (32,9 odsto), što je i logično, pošto taj sektor obuhvata i programiranje.

 

U ostalim sektorima beleži se rast oko ili malo iznad proseka ili nešto ispod, pa je opravdano zaključiti da dve deletnosti enormnim rastom pomažu prosečnoj zaradi da je rastuća inflacija još uvek ne pretiče.

S druge strane, visoka inflacija već negativno pogađa zaposlene u delatnostima čiji rast plata zaostaje i iznosi jedva nekoliko procenata. U odnosu na septembar 2021, po tome se mogu izdvojiti proizvodnja duvanskih proizvoda (rast od 2,9 odsto), eksploatacija uglja (3,6 odsto), snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija (4,6 odsto) i zdravstvene delatnosti (4,8 odsto). Nijedna delatnost, tako, nije zabeležila manju prosečnu zaradu u odnosu na septembar 2021. godine u nominalnom iznosu, ali u realnom i te kako.

Plate u septembru skočile u Beogradu

Prosek na nivou države podiže i glavni grad, jedini region gde su plate zapravo porasle u odnosu na avgust, i to za 0,3 odsto. Regioni koji beleže najoštriji pad plata su južna i istočna Srbija, gde su zaposleni prosečno primili plate niže za 1,1 odsto. Ako se pogleda cela prethodna godina, statistika nam pokazuje istu tendenciju - sever Srbije je iznad proseka zbog prosečnog povećanja zarada od 16,1 odsto, dok su radnici na jugu Srbije u proseku primili plate uvećane za 13 odsto.

Novi pad u javnom sektoru

Prosečna zarada u javnom sektoru, koja je tipično veća od prosečne plate na nivou države, ne uspeva već duže da isprati inflaciju i pala je u odnosu na avgust za skoro 1.000 dinara, na 77.302 dinara. Plate u javnom sektoru su međugodišnje uvećane za sedam odsto, upola manje od proseka. Tu statistiku promeniće najavljano povećanje plata u januaru za radnike u javnom sektoru, koji mogu da očekuju da će im se plate uvećati za 12,5 odsto. Najveće povećanje plata od prvog januara dobiće pripadnici Vojske Srbije, i to 25 odsto, najavljeno je iz Vlade.