Inflacija u martu porasla posle isteka uredbe o maržama i rasta tenzija na Bliskom istoku

Godišnja inflacija u Srbiji u martu je porasla na 2,8 odsto, u poređenju sa 2,5 odsto, koliko je iznosila mesec dana ranije, pokazali su najnoviji zvanični podaci objavljeni u utorak.

Najveći međugodišnji skok očitan je u grupama: nakit i ručni satovi (43,4 odsto), novine i časopisi (22,8), paket-aranžmani (22,2 odsto), vodosnabdevanje (19,7 odsto) i ostale usluge (18,1 odsto).

Između ostalog, voće i orašasti plodovi poskupeli su za 12,7 odsto, električna energija za 9,6 odsto, lekovi za 8,1 odsto, a usluge prevoza robe za 4,9 odsto. Više cene zabeležene su u periodu rata na Bliskom istoku, za koji se naširoko spekulisalo u kojoj meri bi se ekonomski mogao odraziti na ostatak sveta.

Zasad je opšti stav stručnjaka da sukob nije u većoj meri uticao na inflaciju u Srbiji i Evropi, uprkos poremećajima koje je izazvao na tržištima, pre svega nafte i naftnih derivata. Cene hrane su treći mesec zaredom u padu.

S druge strane, najznačajnije su pojeftinile sledeće stavke: gotova hrana i ostali prehrambeni proizvodi (10,1 odsto), povrće, gomolji, plantane, banane za kuvanje i mahunarke (devet odsto), čaj, mate i ostali biljni napici (8,6 odsto), šećer, slatkiši i deserti (5,6 odsto) i ostala bezalkoholna pića (5,3 odsto).

Predsednik Saveta guvernera Narodne banke Srbije (NBS) Ivan Nikolić nedavno je u izjavi za Bloomberg Adria TV rekao da cene hrane ne bi trebalo značajnije da utiču na inflaciju u Srbiji, pošto se, posle dve godine slabih prinosa, očekuje dobra poljoprivredna godina.

Na mesečnom nivou, cene proizvoda i usluga lične potrošnje u martu su, u odnosu na februar, u proseku povećane za 0,5 odsto, saopštio je Republički zavod za statistiku (RZS).

"Posmatrano po glavnim grupama proizvoda i usluga klasifikovanih prema nameni potrošnje, u martu 2026. godine, u odnosu na prethodni mesec, rast cena je zabeležen u grupama Transport (2,3 odsto), Alkoholna pića i duvan (1,9 odsto), Zdravlje (1,2 odsto), Predmeti i usluge lične nege, socijalna zaštita i ostale usluge (0,4 odsto), Restorani i hoteli (0,3 odsto), i u grupama Stanovanje, voda, električna energija, gas i ostala goriva, Informisanje i komunikacije i Nameštaj, oprema za domaćinstvo i tekuće održavanje stana (za po 0,1 odsto). Pad cena je zabeležen u grupama Rekreacija, sport i kultura (-1,8 odsto) i u grupama Odeća i obuća i Osiguranje i finansijske usluge (za po -0,2 odsto). Cene ostalih proizvoda i usluga nisu se bitnije menjale", navodi se u njihovoj objavi.

Bloomberg

 Statistika je bila u skladu s očekivanjima ekonomista koje je anketirao Bloomberg. Oni prognoziraju da će indeks potrošačkih cena u aprilu dodatno porasti na 3,2 odsto.

Ubrzanje inflacije došlo je po isteku državne Uredbe o posebnim uslovima za obavljanje trgovine za određenu vrstu robe, kojom su na šest meseci (septembar-februar) ograničene trgovinske marže na 20 odsto u veletrgovini i maloprodaji. Dokument je više puta menjan, a poslednjom (četvrtom) varijantom između ostalog je propisano da trgovci moraju da smanje marže i na akcijske cene. Inflacija je drastično pala već u septembru i tokom narednih meseci držala se ispod centralne vrednosti ciljanog okvira (od 3±1,5 odsto) NBS.

U svom februarskom izveštaju o inflaciji NBS je navela da bi inflacija tokom 2026. trebalo da se kreće oko cilja od tri odsto, ali da bi krajem godine ona mogla da poraste na oko četiri odsto. Međutim, treba uzeti u obzir da su ove projekcije centralne banke napravljene krajem januara, odnosno pre početka rata na Bliskom istoku (28. februar), koji je već pogurao cene energenata i otvorio pitanje novih inflatornih pritisaka.

Pitanje vremena - to jest trajanja samog sukoba Izraela i Sjedinjenih Američkih Država (SAD) sa Iranom i oporavka od ratnih dejstava - čini se ključnim, a profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić nedavno je potvrdio da bi širi ekonomski uticaj tih dešavanja na Srbiju mogao da se očita u prvom nastupajućem skupu podataka zvanične statistike. On je tada izneo očekivanje da će prvi efekat biti upravo rast inflacije. "Mislim da će inflacija na tržištu energenata uticati na inflaciju u Srbiji, kroz rast cena uvoznih proizvoda, kroz rast u onim delatnostima gde se energenti koriste kao sirovine i slično."

Govoreći o potrošačkim cenama, kazao je da bi tokom drugog kvartala inflacija mogla da dostigne gornju granicu cilja od 4,5 odsto. "Šta će posle biti, zavisi od cena energenata i politike Vlade i NBS." Dodao je da, ukoliko cene energenata ostanu duže na visokom nivou, nije isključeno povećanje referentne kamatne stope (koja je ista od septembra 2024), s tim da to ne bi moglo da spreči uticaj svetskih cena energenata na inflaciju, ali utiče na suzbijanje rasta inflacionih očekivanja i može da ublaži sekundarne efekte, to jest prelivanja na druge proizvode. 

Depositphotos

Izveštaj RZS-a o maloprodaji u martu još nije dostupan, a onaj za februar pokazao je da je promet robe u maloprodaji realno porastao za 4,6 odsto međugodišnje, dok je u nominalnim vrednostima rast bio nešto veći - 4,8 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine. To predstavlja nastavak sporijeg rasta u tom sektoru, nakon što je decembar tradicionalno doneo snažan rast prometa uoči praznika.

Posmatrano po trgovinskim delatnostima, u februaru je najveći međugodišnji rast prometa u stalnim cenama (realni rast) zabeležen u trgovini na malo hranom, pićima i duvanom od 5,3 odsto, a sledi trgovina na malo neprehrambenim proizvodima sa rastom prometa od 4,8 odsto, dok je u trgovini na malo motornim gorivima zabeležen rast prometa od 2,3 odsto. Februarski podaci ujedno su bili i poslednji koji su došli u okolnostima ograničenih trgovinskih marži na deo proizvoda u Srbiji.

(Ažurirano kroz tekst.)