Ako planirate da koristite platnu karticu tokom letovanja u inostranstvu, ukoliko dosad niste, raspitajte se kolike su naknade za njeno korišćenje. Razlike između dinarskih i deviznih računa, kao i kursnih lista mogu biti značajne, a razlikuju se i u zavisnosti od banke čiji ste korisnik. Bloomberg Adria je analizirala podatke tri velike banke u Srbiji, kakve su prednosti koje imaju korisnici, ali i koji su rizici od dodatnih troškova.
Sve banke su saglasne u jednom – preporuka je korišćenje deviznog, a ne dinarskog računa u inostranstvu. Na taj način izbegava se kursna konverzija i dodatne bankarske provizije.
Grčka, jedno od omiljenih mesta za odmor među Srbima, nije samo popularna kao turistička destinacija, već je i atraktivna kad je reč o takozvanom boravku kroz investicije. Ovo je program po kojem možete da dobijete privremeni ili stalni boravak u zamenu za finansijsku investiciju u toj državi. Zemlja je visoko ocenjena kada je u pitanju kvalitet života, ali i po brzini koja je potrebna za sticanje njenog državljanstva.
U nastavku pročitajte pet stvari koje treba da znate danas.
Koliko zaista košta korišćenje kartica u inostranstvu
Depositphotos
Leto je uveliko počelo, odmori se bliže, pa su i pripreme za putovanja u zamahu. Veliki broj građana po navici na put u inostranstvo nosi gotovinu, ali sve je više onih koji koriste i platne kartice. Njihovo korišćenje je praktičnije, pa se postavlja pitanje koliko zaista košta upotreba platnih i kreditnih kartica u drugim državama.
U praksi razlike između dinarskih i deviznih računa, kursnih lista, kao i banaka i kartičarskih sistema, mogu biti značajne, te tako i naknade koje plaćaju korisnici kartica. Bloomberg Adria analizirala je podatke tri velike banke u Srbiji - Intese, UniCredit i Erstea - i ustanovila, s jedne strane, kakve su prednosti koje imaju korisnici, a s druge gde rizikuju dodatne troškove.
Da li socijalizam osvaja finansijsko srce Amerike
U moru prošlonedeljnih izveštaja i analiza o "istorijskim" samitima na kojima je ili glavni učesnik ili glavna tema bio Donald Trump, mnogima je promakla bezmalo neverovatna vest iz rodnog grada predsednika SAD - Njujorka. Na unutarstranačkim izborima u Demokratskoj stranci za stranačkog kandidata na izborima za gradonačelnika svojevrsne finansijske prestonice SAD, neočekivano je izabran levičarsko-progresivni kandidat islamske veroispovesti Zohran Mamdani, pobedivši političkog "teškaša" Andrew Cuomoa, koji je 10 godina bio guverner savezne države Njujork.
Budući da već desetak godina demokrate politički dominiraju u ovom centru američke i svetske trgovine i finansija, ova pobeda je široko odjeknula celom Amerikom jer Mamadani ima velike šanse da na izborima u novembru bude izabran za gradonačelnika, a njegova ličnost ujedinjuje tri bezmalo sveta tabua u današnjoj američkoj politici: socijalizam, islam i podršku Palestini.
Ko se u Evropi trudi da zadrži bogataše, a ko da ih privuče
Depositphotos
Kako se zahuktava letnja sezona, svi su izgledi da će obližnja Grčka još jednom potvrditi da je visoko na spisku najpoželjnijih turističkih destinacija srpskih građana. Istovremeno, ispostavlja se da je po poslednjim istraživanjima baš ta mediteranska zemlja prva i po atraktivnosti kad je reč o takozvanom boravku kroz investicije, programu po kojem možete da dobijete privremeni ili stalni boravak u zamenu za finansijsku investiciju u toj državi. I nije jedina - brojne zemlje traže načine da namame dobrostojeće strance. Međutim, sada se u Evropi pojavljuje i kontrateža tome, pa tako države koje su tradicionalno poznate po visokim porezima ne žele da ispuste svoje "zlatne koke", to jest traže načine da spreče odliv bogatih.
Trenutno Grčka drži najvišu ocenu po pitanju mogućnosti ulaska u zemlju bez vize ili dobijanja vize po dolasku, prema nedavno objavljenom Henley indeksu programa boravka za 2025. godinu. Indeks inače nudi sveobuhvatan pregled koji pomaže investitorima da identifikuju faktore koji su prilikom preseljenja na povoljniju lokaciju najvažniji za njih i njihove porodice.
Više od 20.000 zgrada u Srbiji ima energetski pasoš
U Srbiji je do sada izdato nešto više od 20.000 energetskih pasoša, što predstavlja tek početak u procesu koji bi, prema zakonskim rokovima, trebalo da obuhvati sve objekte u zemlji. Sve javne zgrade će do avgusta sledeće godine morati da poseduju ovaj sertifikat, dok su rokovi za poslovne i stambene zgrade nešto duži.
Iako se ovaj dokument do sada uglavnom odnosio na novogradnju, zakonodavni okvir je promenjen 2023. godine i uvedena je obaveza za sve javne, poslovne i stambene zgrade, bez obzira na datum njihove izgradnje. Energetski pasoš se od sada tretira ne samo kao formalni dokument, već kao indikator kvaliteta, održivosti i tržišne vrednosti nekretnine.
Sledi...
Eurostat će objaviti podatke o nezaposlenosti.
Kina će biti domaćin Svetskog mirovnog foruma.
Tesla će objaviti podatke o prodaji automobila u drugom kvartalu.
Danas na portalu Bloomberg Adrije saznajte može li Srbija da napaja data centre zelenom energijom, koje su cene garaža, i pred kakvim se izazovom nalazi Srbija kada je reč o privrednom rastu.
.webp){kind=icon}
