Koliko zaista košta korišćenje kartica u inostranstvu

Leto je uveliko počelo, odmori se bliže, pa su i pripreme za putovanja u zamahu. Veliki broj građana po navici na put u inostranstvo nosi gotovinu, ali sve je više onih koji koriste i platne kartice. Njihovo korišćenje je praktičnije, pa se postavlja pitanje koliko zaista košta upotreba platnih i kreditnih kartica u drugim državama.

U praksi razlike između dinarskih i deviznih računa, kursnih lista, kao i banaka i kartičarskih sistema, mogu biti značajne, te tako i naknade koje plaćaju korisnici kartica. Bloomberg Adria analizirala je podatke tri velike banke u Srbiji - Intese, UniCredit i Erstea - i ustanovila, s jedne strane, kakve su prednosti koje imaju korisnici, a s druge gde rizikuju dodatne troškove.

Plaćanje karticom - dinarski naspram deviznog računa

Sve tri banke jednoglasno preporučuju korišćenje deviznog, a ne dinarskog računa u inostranstvu, posebno ako je vezan za valutu zemlje u koju se putuje. Na taj način izbegava se kursna konverzija i dodatne bankarske provizije.

"Kada klijenti plaćaju sa deviznog računa u evrima, iznos se po pravilu direktno skida sa računa, bez konverzije, čime se izbegavaju troškovi razmene valute", navode iz Erste banke.

Ukoliko se ipak koristi dinarski račun, trošak transakcije zavisi od kursa koji banka koristi, najčešće prodajnog kursa, što može značiti veći iznos na konačnom zaduženju. Erste banka navodi da se, uz kurs, mogu naplatiti i dodatne naknade za konverziju koje se kreću od jedan odsto do tri odsto vrednosti transakcije. Na primeru računa od 50 evra, to može povećati iznos koji se skida sa računa za dodatnih 50 do 150 dinara.

Depositphotos

Intesa banka naglašava da konverziju iz originalne valute u evre obavlja kartičarska organizacija po sopstvenoj kursnoj listi, što takođe može uzrokovati kursne razlike. Da bi se to izbeglo, banka nudi visa debitnu karticu vezanu za račun u evrima, koja eliminiše valutnu konverziju prilikom plaćanja u evrozoni.

Sličnu preporuku daje i UniCredit banka, dodajući da se preko njihove mBanking aplikacije može lako proveriti i podesiti valuta i povezanost debitne ili kreditne kartice s odgovarajućim računom.

Podizanje gotovine - najskuplji scenario

Podizanje gotovine na bankomatima u inostranstvu nosi najviše troškove i zavisi od tipa kartice, banke i lokacije bankomata.

 

Prema podacima iz Erste banke, ako klijent koristi bankomat matične banke, provizija se uglavnom ne naplaćuje ili je minimalna. Međutim, na bankomatima drugih banaka, naknada se kreće od 1,5 odsto do tri odsto po transakciji, uz minimalne troškove od dva do pet evra. Dodatan rizik predstavljaju tzv. surcharge naknade, koje nameće banka vlasnik bankomata i koje se klijentima prikazuju na ekranu pre potvrde transakcije.

Primera radi, Banca Intesa svojim klijentima omogućava besplatno podizanje novca Visa Inspire debitnim karticama na bankomatima u okviru Intesa Sanpaolo grupacije, dok za ostale slučajeve važe određene tarife.

Tako za Visa debitnu karticu provizija iznosi dva odsto ili minimum dva evra, zatim za Mastercard kreditnu karticu tri odsto ili minimum tri evra, dok je kod American Express kreditne kartice naknada minimum pet evra.

UniCredit banka primenjuje fiksnu naknadu od jedan evro za podizanje na bankomatima Unicredit grupacije. Na ostalim uređajima, tarife su različite – kod Mastercard debitne kartice provizija je jedan odsto ili minimalno pet evra, a kod Mastercard kreditne kartice (Flexia i Platinum) provizija je dva odsto ili minimalno 250 dinara.

Plaćanje na prodajnim mestima – (gotovo) bez provizije

Dobra vest za korisnike je da se plaćanje karticama na prodajnim mestima u inostranstvu uglavnom ne tarifira dodatno, pod uslovom da je račun vezan za valutu transakcije. Sve tri banke potvrđuju da za plaćanja u inostranstvu na POS terminalima i u onlajn prodavnicama klijenti ne plaćaju dodatne provizije.

Međutim, konverzija valute može stvoriti dodatni trošak, posebno ako se klijent odluči da plati u dinarima umesto u lokalnoj valuti, što se često nudi na samom terminalu. Iz UniCredit banke savetuju da korisnici uvek odbiju naplatu u dinarima (tzv. dinamička konverzija valuta – DCC), jer je tada kurs nepovoljniji.

Saveti za sigurnost i kontrolu troškova

Osim naknada, banke ističu važnost sigurnog korišćenja kartica. Sve tri banke preporučuju da klijenti nikada ne predaju karticu prodavcima bez nadzora, da uvek zaštite PIN prilikom unosa, zatim da koriste mobilne aplikacije za nadzor transakcija i promenu limita, kao i da u slučaju gubitka ili sumnje na zloupotrebu, odmah blokiraju karticu putem aplikacije ili pozivom korisničkog centra banke.

Bloomberg

Banca Intesa, na primer, šalje SMS obaveštenja za svaku transakciju u inostranstvu, dok UniCredit omogućava trenutno isključivanje kartice putem aplikacije u realnom vremenu.

Građani Srbije koji planiraju putovanje u inostranstvo mogu znatno smanjiti troškove pažljivim izborom kartice, računa i načina plaćanja. Korišćenje deviznog računa, izbegavanje podizanja gotovine, kao i plaćanje u lokalnoj valuti umesto u dinarima su najvažniji koraci za racionalno upravljanje novcem u inostranstvu. Uz podršku mobilnih aplikacija i pažljivo praćenje troškova, korisnici lako mogu da kontrolišu svoje finansije, čak i kada su hiljadama kilometara daleko od kuće.