Da li su platne kartice bezbedne: kupovina na internetu vredna 68 milijardi dinara

U Srbiji se sve više koriste platne kartice za plaćanja robe i usluga putem interneta. Vrednost takvih transakcija samo za prvih šest meseci ove godine iznosila je 68,1 milijardu dinara. Nažalost, sa većim korišćenjem platnih kartica povećava se i njihova zloupotreba, što potvrđuje i Narodna banka Srbije (NBS).

Na njenu adresu je od početka ove godine (do polovine septembra) pristiglo 268 pritužbi korisnika u vezi sa zloupotrebom kartica za plaćanje, dok ih je u prošloj godini bilo 149, a 2022. godine samo 48.  

U centralnoj banci naglašavaju da su u više navrata ukazivali korisnicima da budu obazrivi prilikom korišćenja kartica. Tom prilikom navodili su primere prevara kao što su korišćenje platnih kartica za plaćanja na internetu, prevare putem digitalnog novčanika, lažne ankete kada se od korisnika zahteva dostavljanje određenih podataka i slično.

Pored toga, u NBS ističu i da su preduzimali korektivne mere, odnosno kontrolu banaka.

"Narodna banka uložila je dodatne napore da korisnici u najvećem delu budu obeštećeni u slučaju kada banka nije dokazala krajnju nepažnju korisnika. Tako je tokom prošle i ove godine, na osnovu sprovedenih postupaka kontrole banaka u oblasti zaštite korisnika finansijskih usluga, a u vezi sa zloupotrebama korisnicima vraćeno više od 88 miliona dinara", navode za Bloomberg Adriju u NBS.

 

Centralna banka je ažurna u rešavanju ovakvih pritužbi korisnika pa je tako u ovoj godini rešeno čak 91 odsto pritužbi, pri čemu 57 odsto u korist korisnika finansijskih usluga. "Sve pritužbe podnete u toku 2023. i 2022. godine su rešene, pri čemu je 2023. bilo 30 odsto osnovanih pritužbi, a prethodne godine 44 odsto."

Šta korisnici kartica treba da znaju

I pored ovakvih podataka, u NBS kažu da je broj zloupotreba kod plaćanja na internetu u Srbiji u okviru statistike koja je uobičajena za plaćanje platnim karticama na internetu i ne odstupa u odnosu na druga tržišta.

"Bezbedna kupovina na internetu podrazumeva i odgovorno ponašanje korisnika platnih kartica. NBS ulaže značajne napore da informiše i upozori korisnike na određene rizike prilikom korišćenja platnih kartica na internetu. Objavili smo na internet prezentaciji brošuru - O čemu treba voditi računa pri korišćenju platnih kartica na internetu - sa ciljem pojašnjenja rizika, kao i mera predostrožnosti koje korisnici treba da preduzimaju", navode u NBS.

Kako dodaju, nakon saznanja o potencijalnoj izloženosti podataka o platnoj kartici, krađi ili zloupotrebi platne kartice korisnik treba da o tome obavesti banku na način koji je utvrđen u ugovoru. "U slučaju eventualnih zloupotreba platnog instrumenta korisnik nije odgovoran za nastalu štetu."

Takođe, na predlog NBS, Narodna skupština Republike Srbije usvojila je u julu ove godine izmene i dopune Zakona o platnim uslugama. "U skladu s tim, od 6. maja 2025. godine svi pružaoci platnih usluga u Srbiji imaju obavezu primene pouzdane autentifikacije (SCA) za transakcije na internetu. Pouzdana autentifikacija korisnika je postupak kojim se potvrđuje identitet korisnika, kao i sama transakcija. Svrha navedenog je da se dodatno smanji rizik prilikom plaćanja na internetu, kao i da se poveća poverljivost podataka o korisniku."

Masovna upotreba donosi zloupotrebe

Da je u Srbiji upotreba platnih kartica prilikom kupovine na internetu sve veća, potvrđuju podaci za prethodne tri godine. Broj kupovina robe i usluga preko interneta upotrebom kartica, prema podacima NBS, u prvoj polovini 2024. iznosio je 24,3 miliona, u vrednosti od 68,1 milijardu dinara, dok je u 2023. obavljeno 40,4 miliona kupovina karticom vrednosti 114,3 milijarde dinara, a 2022. godine 30,3 miliona transakcija vrednosti 81,1 milijarde dinara.

 

 

"Tokom godina zabeležen je kontinuirani trend rasta. Broj transakcija u prvoj polovini 2024. godine je za 32,5 odsto veći nego u prvoj polovini 2023. godine, a za 76,9 odsto u odnosu na prvu polovinu 2022. godine."

Takođe je i vrednost tih kupovina bila veća, pa je za prvih šest meseci 2024. porasla za 33,7 odsto u odnosu na isti period 2023. godine, a za 91,1 odsto u odnosu na prvu polovinu 2022.

Koliko su banke bezbedne

Masovno korišćenje platnih kartica na internetu svakako povlači pitanje sajber-bezbednosti. Iako u NBS kažu da je, zbog ubrzanog razvoja informacionih tehnologija, broj sajber-napada stalno raste, kako u Srbiji, tako i u svetu, uveravaju da su naše banke bezbedne.

"Sajber-bezbednost u današnjem digitalnom dobu je prioritet za finansijske institucije, a pre svega poslovne banke i savremeno društvo u celini. Sajber-pretnje su svakog dana sve sofisticiranije i javljaju se u sve većem broju i oblicima, kao što su fišing, razni maliciozni softveri, 'men in the middle' napadi, i slično."

Depositphotos

 

S obzirom na to, finansijske institucije imaju obavezu da izveštavaju NBS o incidentima koji se dešavaju u njihovim informacionim sistemima i koji mogu ugroziti njihov rad i dovesti do ugrožavanja stabilnosti sistema i zloupotrebe podataka klijenata. "Svakodnevno su banke i druge finansijske institucije izložene različitim sajber-napadima koji su efikasno sprečeni, korišćenjem različitih specifičnih alata za odbranu. Pored toga, banke uspešno obavljaju monitoring svega što se dešava u njihovim informacionim sistemima, a sve radi zaštite resursa tih sistema i uspostavljanja adekvatnog nivoa bezbednosti."

I sama Narodna banka, kroz supervizorski nadzor, upravljanja informacionim sistemom i kontinuitetom poslovanja banaka sagledava da li banke koriste, odnosno uspostavljaju alate i servise u svom informacionim sistemu koji štite od potencijalnih sajber-napada.

Banke u Srbiji svesne su pretnji i značajno ulažu u tehničko-tehnološka rešenja za zaštitu informacionog sistema uvođenjem više različitih rešenja za bezbednost na više kontrolnih tačaka. "Takođe, propisima NBS uvedena je obaveza bezbednog prijavljivanja na sisteme. Na primer, na mobilnu aplikaciju, korišćenjem dvostruke autentifikacije."

U NBS naglašavaju da je, pored banaka, odgovornost za način korišćenja različitih servisa koji se nude putem interneta i na korisnicima koji moraju da vode računa o svojim uređajima i svojim lozinkama, koje ne smeju da dele sa drugima.

"Korisnici treba da vode računa o tome na kojim sajtovima plaćaju i gde ostavljaju podatke o svojim karticama, računima i lozinkama. Potrebno je da provere verodostojnost sajta, koriste jake lozinke, izbegavaju plaćanja preko javne Wi-Fi mreže, redovno ažuriraju softvera telefona i računara, da ne otvaraju sumnjive mejlove i ne dele lozinke drugim osobama", upozorava NBS.

 

 

Obaveze banke regulišu Zakon o platnim uslugama i Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga. "Osnovna obaveza banke u vezi sa platnim transakcijama putem interneta svodi se na izvršavanje transakcije isključivo uz saglasnost platioca."

Korisnik kartice je to ugovorio sa bankom pri potpisivanju ugovora o platnim uslugama. To praktično znači da banka sme da obavi isključivo transakcije koje je platilac lično inicirao. "Kako bi banka u fizičkom odsustvu korisnika bila sigurna da je korisnik zaista i platilac, za plaćanje na internetu su potrebni podaci za čiju bezbednost je zadužen lično korisnik. To podrazumeva, primera radi, unos broja kartice, datum isteka, odnosno kontrolni broj sa poleđine platne kartice."

Međutim, postoje situacije u kojima je platna kartica korisnika otuđena ili zloupotrebljena, i kada kriminalac ima pristup podacima na kartici. "Upravo zbog takvih situacija sve banke u Srbiji obezbeđuju 3D secure plaćanja na internetu. Tehnologija 3D secure podrazumeva dodatnu autentifikaciju koja služi za sprečavanje zloupotrebe. Tako se, nakon iniciranja transakcije, pored potrebnih podataka, platilac preusmerava na stranicu banke za dodatnu autentifikaciju i tom prilikom stiže mu jednokratna lozinka na broj telefona."

U NBS navode da za transakcije nastale u 3D secure okruženju nema osnova za podnošenje prigovora banci. Inače, kada korisnik odmah po saznanju o zloupotrebi obavesti banku, trošak svih transakcija nastalih nakon obaveštavanja snosi banka. Zbog toga je ključna brza reakcija korisnika.

"U situacijama u kojima korisnik ne primeti da je njegova kartica zloupotrebljena, ishod postupka će zavisiti od mnogobrojnih okolnosti koje banka uzima u obzir. Tu su stepen pažnje korisnika, njegove finansijske navike, obrazovanje, uverljivosti prevare i mnogi drugi elementi. U slučaju da banka oceni prigovor korisnika kao neosnovan, dužna je da ga uputi na mogućnost podnošenja pritužbe NBS."