NBS primorala banke da obeštete korisnike prevarene zbog nepažnje

Narodna banka Srbije (NBS) uticala je na banke da korisnicima platnih kartica, koji su bili žrtve prevara trgovaca, vrate veći deo novca - ukupno 17,2 miliona dinara, saopšteno je u utorak.

Reč je o karticama koje su zloupotrebljene korišćenjem pojedinih svetskih platnih aplikacija, i to mahom u periodu od januara do juna ove godine. U saopštenju NBS se navodi da je ovim obuhvaćeno 288 korisnika, što znači da je prosečno po korisniku vraćen iznos od skoro 60.000 dinara. "Ovde nisu obuhvaćeni iznosi koje su prethodno banke vratile od trgovaca u reklamacionom postupku, već je to iznos koji ide na teret banaka."

Iz centralne banke poručuju i da su se zahvaljujući njima banke obavezale da sprovedu mere koje treba da spreče, odnosno umanje rizik od zloupotreba platnih instrumenata.

U saopštenju nije precizirano zašto je i kako NBS praktično otišla korak dalje od onoga što propisuje zakon. Naime, navodi se da "iako je u postupcima po pritužbama korisnika ocenjeno da postoji krajnja nepažnja na strani korisnika, što u skladu sa pravilima iz Zakona o platnim uslugama dovodi do toga da korisnici snose ceo gubitak nastao tom zloupotrebom, Narodna banka Srbije se tu nije zaustavila, već je preduzela dodatne napore da korisnici budu u najvećem delu obeštećeni".

Dalje se kaže da su zahtevali da banke snose celokupan iznos gubitka koji je nastao usled prevare korisnika, "izuzev gubitka od prve transakcije, budući da bi i bez usluge digitalnog novčanika u okviru globalnih platnih aplikacija, korisnici pretrpeli taj gubitak usled svoje krajnje nepažnje".

Depositphotos

 

"Pored svrsishodne primene Zakona o platnim uslugama, alocirajući gubitke od prevare na ovaj način, Narodna banka Srbije je želela da primeni princip po kojem banke moraju da snose bar deo rizika za proizvode koje nude korisnicima, ali i da nepažnja korisnike ne izvinjava u potpunosti", poručili su iz centralne banke.

Takođe su podsetili da su krajem juna upozorili građane na poseban oblik prevare, koji je intenziviran od početka ove godine, a koji uključuje dobijanje SMS poruke sa nepoznatog broja telefona. U njoj se korisnici pozivaju da preko linka pristupe internet stranici trgovca i izvrše plaćanje ili ažuriraju podatke. Korisnici bi - pristupivši tom sajtu u uverenju da su zaista na zvaničnom sajtu trgovca čije usluge koriste ili su ranije koristili - unosili podatke sa kartice, uključujući i jednokratnu lozinku za plaćanje.

"Kriminalci pod čijom su kontrolom ti lažni sajtovi koristili su te podatke radi smeštanja kartice korisnika u svoje digitalne novčanike, a zatim bi izvršili po nekoliko transakcija pre nego što su korisnici postajali svesni prevare i blokirali karticu", opisali su u NBS.