Privatizacionom maratonu u Srbiji nazire se kraj - pet stvari za danas

Privatizacija preduzeća sa većinskim društvenim kapitalom u Srbiji traje duže od dve decenije. Izmenom Zakona o privatizaciji, koji je nedavno usvojen, tom procesu se konačno smeši kraj. Privatizacija će morati da se završi do kraja 2027. godine.

U slučaju da se do tada ne okonča, jedino preostalo rešenje je, prema zakonu, da država pokrene stečaj i preuzme imovinu društvenih preduzeća.

A u 2025. sa spiska preduzeća za privatizaciju, o kom brine Ministarstvo privrede, trebalo bi da budu skinuti Jat apartmani na Kopaoniku, Toza Marković iz Kikinde, Lastra, RTV Kragujevac, Progres, Bačka i Jugoinspekt. Predviđeno je da javni pozivi za prodaju društvenog kapitala u tih sedam preduzeća budu objavljeni polovinom ove godine.

Narodna banka Srbije (NBS) u četvrtak donosi odluku o referentnoj kamatnoj stopi, a analitičari procenjuju da je ni ovaj put neće menjati.

U nastavku pročitajte kojih pet stvari treba da znate danas.

Privatizacija mora da se završi do kraja 2027. godine

Skupština Srbije usvojila je nedavno, na sednici 6. marta, Zakon o izmeni Zakona o privatizaciji. Novim zakonom predviđeno je da se privatizacija završi najkasnije do 31. decembra 2027. godine.

U slučaju da u tom roku privatizacija nije sprovedena, pokreće se postupak prinudne likvidacije. Kako je objašnjeno u zakonu, u roku od 30 dana od dana isteka roka (31. 12. 2027) ministarstvo dostavlja obaveštenje registratoru, koji vodi registar privrednih subjekata, "o neprivatizovanim subjektima privatizacije sa većinskim društvenim kapitalom".

Na spisku za privatizaciju Ministarstva privrede nalazi se ukupno 43 preduzeća.

NBS neće spustiti kamatu, kažu analitičari

Analitičari Bloomberg Adrije očekuju da će posle sednice izvršnog odbora Narodne banke Srbije (NBS), koja se održava u četvrtak, ključna stopa ostati na 5,75 odsto. To bi bilo šesto uzastopno zadržavanje troškova zaduživanja na toj vrednosti, nakon što su prvi put postavljeni na tu vrednost u septembru 2024.

Depositphotos

 

"Prema januarskim podacima vidimo da je inflacija na gornjoj granici cilja i ne daje prostor centralnoj banci da nastavi sa smanjenjem kamatnih stopa", rekla je analitičarka Bloomberg Adrije Marina Petrov Savić.

Evropska trka u naoružanju u kojoj profitira – Amerika

Povratak Donalda Trumpa u Belu kuću i njegovi prvi spoljnopolitički potezi doveli su do velikog preokreta u Evropi, koja je naprasno shvatila svoj strateški cilj broj jedan – naoružavanje.

Prema rečima predsednice Evropske komisije Ursule von der Leyen, vreme iluzija je prošlo i Evropa mora znatno da poveća svoje troškove za naoružanje.

Ipak, ne treba smetnuti s uma da je dve trećine uvezenog oružja u Evropsku uniju proizvedeno u SAD.

Stellantisu prete oštre američke carine - šta će biti sa 'fiat grande pandom'?

Nakon što je Trump prošle nedelje uveo carine od 25 odsto na robu iz Kanade i Meksika, Elkann i lideri Ford Motor Co. i General Motors Co. zatražili su pomoć od Trumpa. Izvršni direktori Stellantisa su se čak obratili i sindikatu United Auto Workers za pomoć.

Bloomberg

 

S&P procenjuje da bi carine na uvoz iz Kanade i Meksika naterale Stellantis da poveća cene automobila.

U carinskom ratu ni EU nije ostala dužna Americi – pokrenula je u sredu protivmere protiv novih američkih carina na metal, sa planom da uvede vlastite carine na robu iz SAD vrednu 26 milijardi evra.

Sledi...

U Berlinu početak pregovora nemačkih konzervativaca i socijaldemokrata o postizanju koalicionog ugovora za formiranje vlade. Samit EU - Južna Afrika na kojem učestvuje predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen i predsednik Evropskog saveta Charles Michel održava se u Kejptaunu.

Generalni sekretar NATO-a Mark Rutte sastaje se u Vašingtonu sa predsednikom SAD Donaldom Trumpom.

Na portalu Bloomberg Adrije pročitajte da li bi Srbija mogla da se snabdeva američkim gasom, a saznajte i da li se od podkasta može živeti i u Srbiji.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar