Borba Evropske centralne banke (ECB) protiv inflacije mogla bi zahtevati još jedno povećanje kamatnih stopa, kaže članica Izvršnog odbora Isabel Schnabel.
"Posle dugog perioda visoke inflacije, inflatorna očekivanja su krhka i ponovni šokovi na strani ponude mogu ih destabilizovati, ugrožavajući srednjoročnu stabilnost cena", rekla je Schnabel u govoru u četvrtak u Sent Luisu. "Ovo takođe znači da ne možemo kao mogućnost otpisati dalje povećanje stopa", dodala je.
Nemica je govorila nedelju dana nakon što je ECB ostavila kamatne stope na istom nivou prvi put posle više od godinu dana. Investitori i ekonomisti smatraju da će stopa na depozite sada ostati na četiri odsto sve do 2024. godine, a inflacija u evrozoni je drastično usporila tokom poslednjih meseci. U oktobru je stopa inflacije pala na 2,9 odsto.
Opširnije
Evropski ulagači u obveznice veruju da će inflacija naglo usporiti
Očekuje se da je inflacija pala na 3,1 odsto, na najniži nivo u više od dve godine.
31.10.2023
Vadi li ECB tešku artiljeriju u borbi s viškom likvidnosti?
Tržišta, analitičari i Evropska centralna banka ovog puta su bili na istoj liniji.
27.10.2023
Evropska tržišta novca strahuju od strožih pravila ECB o rezervama
Barclays i Commerzbank kažu da bi se ove nedelje rezerve mogle revidirati na dva odsto.
25.10.2023
Opklade na tržištu novca nisu se mnogo menjale u petak, pa tako učesnici i dalje očekuju da će cene zaduživanja početi da padaju u junu (za 25 baznih poena), a da će do kraja 2024. godine pasti za ukupno jedan procentni poen.
Schnabel je rekla da "očekuje da će povratak inflacije na dva odsto" iziskivati dvostruko više vremena od rasta na 10,6 procenata.
Ona je takođe rekla da otpornost cena i plata znače da je i bazna inflacija otpornija i da treba da budu ispunjena dva ključna uslova da bi ovo merilo - koje ne uračunava volatilne elemente poput hrane i energije - kretala u skladu sa ciljevima ECB.
Inflacija u evrozoni usporava (linija), ali privredni rast (stubići) na kvartalnom nivou i dalje štuca / Bloomberg
Prvo, rast jediničnih troškova rada na kraju treba da se vrati na nivoe koji su u skladu sa srednjoročnom inflacijom od dva odsto. S druge strane, firme će morati da iskoriste svoje profitne marže kao tampon za ograničavanje prenosa trenutnog rasta plata na potrošačke cene.
Pored ovoga, ona je uporedila poslednju fazu vraćanja inflacije u evrozoni na dva odsto sa završnim delom trke na duge staze, za koju se "često kaže da je najteži".
"Proces dezinflacije tokom poslednje milje biće neizvesniji, sporiji i teži", rekla je Schabel, upozoravajući na nove izazove kao što su tenzije na Bliskom istoku, štrajkovi u rafinerijama prirodnog gasa u Australiji i globalno zagrevanje. Oni bi mogli da "proces dezinflacije izbace iz koloseka", dodala je, pozivajući na istrajnost i budnost.
"Ciljana inflacija je sada nadohvat ruke", rekla je Schnabel. "Međutim, hajde da počnemo da slavimo tek kada zaista pređemo poslednju milju", rekla je.
Guverner holandske centralne banke Klaas Knot je pre nje rekao da će verovatno biti potrebno neko vreme da bi se inflacija vratila na cilj od dva odsto.
"Lično, čak i ako novi podaci potvrde najnovije projekcije iz septembra, ja trenutni nivo naših kamatnih stopa vidim kao dobru meru gde one mogu da ostanu duže vreme", rekao je Knot.
.webp){kind=icon}
Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...