text size
Spekuliše se hoće li evropski bankari biti prisiljeni da stave više sredstava u centralnu banku, što bi moglo uticati na njihovu profitabilnost i povećati volatilnost kratkoročnih kurseva evra.
Stratezi u kompanijama kao što su Commerzbank, Barclays i UBS Group upozorili su da bi Evropska centralna banka (ECB) već ove nedelje mogla da iznenadi tržišta i poveća takozvane minimalne obavezne rezerve (MRR) u nastojanju da smanji troškove i 'iscedi' višak likvidnosti.
Bankari u evrozoni trenutno su obavezni da drže jedan odsto obaveza kao što su depoziti klijenata u svojim centralnim bankama za šta im se ne plaća nikakva naknada. Povećanje MRR-a moglo bi smanjiti višak rezervi, na koje se još uvek plaća kamata od četiri odsto, i tako pomoći centralnim bankama da smanje gubitke nakon godina skupih programa kvantitativnog popuštanja.
Opširnije
UniCredit uvećao profit, zaobići će dodatni porez u Italiji
Neto dobit u trećem kvartalu iznosila je 2,3 mlrd. evra, 23,4 odsto više nego prošle godine.
24.10.2023
Profit kompanije Morgan Stanley pao zbog divizije investicionog bankarstva
Zarada Morgan Stanleya u trećem kvartalu je opala zbog slabijih rezultata investicionog dela poslovanja.
18.10.2023
Zašto italijanska premijerka žuri sa prodajom najstarije banke na svetu
Banca Monte dei Paschi di Siena je najdugovečnija sapunica italijanskih finansija.
15.10.2023
Banke su zaradile 280 milijardi dolara od rasta stopa: McKinsey
Iako se povrat na kapital povećao na 12 odsto u 2022. godini, u odnosu na prosečnih devet odsto od 2010. godine, McKinsey izražava oprez u svom Godišnjem pregledu globalnog bankarstva.
11.10.2023
Prema istraživanju Bloomberga, većina analitičara očekuje povećanje MRR-a u sledećih 12 meseci. Barclays i Commerzbank kažu da bi se ove nedelje minimalne obavezne rezerve mogle podići na dva odsto.
Stopa neosiguranog prekonoćnog zaduživanja u evrozoni (ESTR) znatno je pala krajem septembra
Zaključavanje više gotovine banaka u ECB ne samo da pogađa njihovu profitabilnost već ima i direktne implikacije na tržišta novca. Banke mogu pribeći "strategijama izbegavanja" kako bi zaobišle pravila, na primer smanjenjem prekonoćnih stopa kako bi podstakle štediše da svoju gotovinu odnesu negde drugde.
Već je bilo znakova ovakvog ponašanja nakon što je naknada na rezerve od nula odsto stupila na snagu 20. septembra. Stopa neosiguranog prekonoćnog zaduživanja za kreditore u evrozoni, poznata kao ESTR, pala je za 2,6 baznih bodova, što je najveći pad na kraju meseca od decembra 2020. godine.
"Ova vrsta volatilnosti u prekonoćnoj referentnoj stopi ECB nikada nije poželjna karakteristika - referentne stope moraju biti stabilne i menjati cene na osnovu promena u postavkama monetarne politike, a ne ovim tehničkim hirovima", rekao je Rohan Khanna, menadžer strategije kursa evra u Barclaysu. "Implikacije višeg MRR-a nadilaze uštedu nekoliko milijardi na troškovima kamata."
Pad ESTR-a na kraju oktobra mogao bi biti još veći čak i ako MRR ostane na jedan odsto, smatra strateg Commerzbanke Christoph Rieger.
"Kao i kod prenošenja negativnih depozitnih stopa, verovatno će biti potrebno neko vreme pre nego što više banaka u svoje cene depozita uračuna viši trošak MRR-a", rekao je Rieger. Tehnički podatak vezan uz dan u nedelji na koji pada kraj meseca takođe ukazuje na veći pad ovog meseca, dodao je.
Postoji zabrinutost zbog uticaja strategija izbegavanja banaka na repo ugovore. Zapisnik sa septembarskog sastanka Kontaktne grupacije za tržište novca ECB (MMCG) pokazuje da je rizik da fondovi tržišta novca plasiraju svoju gotovinu na repo tržište umesto u banke, što dovodi do "izrazitog pada" repo stopa oko datuma izveštavanja.
Brojni zvaničnici ECB komentirisali su MRR nakon julske odluke. Guverner austrijske centralne banke Robert Holzmann, jedan od najvećih zagovornika pooštravanja monetarne politike među članovima Saveta guvernera, raspravljao je o desetostrukom povećanju zahteva, tvrdeći da su banke imale značajne koristi od godina nekonvencionalne monetarne politike.
Drugi, poput Francoisa Villeroya, uzvratili su, tvrdeći da "nema monetarnog opravdanja" za takav potez. Njegova koleginica Isabel Schnabel zadužena za tržišne operacije, rekla je da bi svaka odluka trebalo da bude deo šireg pregleda operativnog okvira ECB koji bi se mogao zaključiti tek početkom sledeće godine.
Stoga je moguće da će ECB umesto toga odlučiti da počne da rasprodaje zalihe obveznica od 1,7 biliona evra koje je prikupila tokom pandemije u okviru programa poznatog kao PEPP. Takav potez omogućio bi centralnoj banci smanjenje izloženosti državnim obveznicama i smanjenje likvidnosti postupnijim i predvidljivijim tempom, bez rizika od poremećaja u prenosu politike, smatra strateg Goldman Sachsa Simon Freycenet.
"Međutim, na kraju bi držanje obveznica i visoki MRR mogli postati komplementarni", rekao je. "Ako ECB želi da se vrati na 'mršaviji' portfolio obveznica , povećanje MRR-a moglo bi da stvori okruženje smanjene likvidnosti."
Ipak, uticaj na portfelje banaka izaziva zabrinutost. Iako u sistemu još uvek postoji više od 3,5 milijardi evra viška likvidnosti, ona je neravnomerno raspoređena i veći MRR mogao bi da stvori manjak likvidnosti među nekim bankama.
Povećanje MRR-a od samo jednog procentnog poena potrošilo bi ukupni neto višak likvidnosti italijanskih banaka, prema proračunima Commerzbanka, što bi ih potencijalno prisililo na prikupljanje novih sredstava.
"Revidirano univerzalno pravilo moglo bi da ima neželjene posledice na nekim tržištima gde je likvidnost ograničenija, na primer u Italiji", napisali su ekonomisti AXA Investment Managersa Hugo Le Damany i Francois Cabau.
.webp){kind=icon}
