Zašto italijanska premijerka žuri sa prodajom najstarije banke na svetu

Banca Monte dei Paschi di Siena je najdugovečnija sapunica italijanskih finansija. Svoje korene vuče od 1472. kao finansijer poljoprivredne i komercijalne aktivnosti u Republici Sijeni, a kasnije se proširila po celom poluostrvu. Nekoliko vekova kasnije, Paschi je izrastao u jednog od najvećih italijanskih zajmodavaca, sve do trenutka kada je ambiciozno širenje, neposredno pre finansijske krize 2008. godine, stvorilo uslove za tragediju pa se Paschi mučio s milijardama gubitaka nakon skupih poslova, a vrhunski menadžeri su se uključili u radnje koje su ih zapetljale u godine pravnih postupaka. Država je 2017. preuzela kontrolni udeo u banci.

Sada je italijanskoj vladi cilj da napokon napiše kraj sage spajanjem Paschija sa suparnikom, što bi stvorilo trećeg najvećeg zajmodavca u zemlji, dok bi premijerka Giorgia Meloni dobila pravo da se hvali kako je rešila naizgled beskrajan problem koji razni prethodnici nisu uspeli rešiti.

Nedostaje jedan detalj: kupac

Vlada nema formalnu moć da prisili bilo kojeg drugog zajmodavca da kupi njegovih 64 odsto udela u Paschiju. Iako se čini da je banka na stabilnom temelju, njena prošlost opterećena skandalima i 18 milijardi evra svežeg kapitala potrošenog tokom poslednjih 15 godina otežavaju njenu prodaju. "Ne vidim prostora za prodaju Monte Paschija u kratkom roku", kaže Massimiliano Romano, partner u konsultantskoj kompaniji Concentric. "Privredno okruženje se pogoršava, a malo je konkurentskih kompanija koje mogu priuštiti gotovinski posao."

Melonina administracija polagala je nade u konkurente sličnih razmera. Plan za rasterećenje Paschija zadržao bi najstariju banku na svetu u domaćem vlasništvu, dok bi se udovoljilo regulatorima Evropske unije, koji su dopustili nacionalizaciju pod uslovom da se Paschi ponovno privatizuje, s početnim rokom od 2021. koji je produžen do 2024. godine.

Paschi je u mnogo boljoj formi nego pre samo nekoliko godina. Strategija obnove koju vodi glavni izvršni direktor Luigi Lovaglio i skokoviti prihodi od zajmova zahvaljujući povećanju kamatnih stopa doveli su banku u smeru da prvi put od 2007. ostvari godišnju dobit od više od milijardu evra. Bilo je "besprekorno izvršenje preokreta", kaže Filippo Alloatti, rukovodilac finansija u londonskoj investicijskoj kompaniji Federated Hermes. "Sada je vreme da se podstakne reprivatizacija."

Neto prihod Monte Paschija

Kao privremeni korak, vlada planira da ponudi čak 15 odsto Paskija na manjem plasmanu i traži savetnike za prodaju, prema anonimnim izvorima. Time bi se vladi kupilo vreme i pokazalo da je posvećena poštovanju pravila EU, dok bi preostali udeo bio jeftiniji za svakog potencijalnog partnera, rekli su anonimni izvori.

Među italijanskim bankama, uz preuzimanje razmera koje vlada predviđa, svodi se na dve banke, od kojih izgleda da nijedna ne želi da uđe u biznis sa Paschijem. Prvi je Banco BPM sa sedištem u Milanu, koji šalje saopštenje u kojem kaže da nije zainteresovan za akvizicije svaki put kada se spekuliše o mogućem povezivanju sa Paschijem. To je barem delimično zato što se šefovi Banco BPM-a brinu da će svako povezivanje sa jednom zajmodavcem koji je nekada bio problematičan smanjiti cenu akcija, kaže Vincenzo Longo, strateg u IG Marketsu. "Paschi još uvek nosi stigmu, tako da bi akcionari mogli biti uznemireni ako misle da banka razmatra dogovor", kaže Longo.

Drugi kandidat, BPER Banca sa sedištem u Modeni, nije rekao da li će se umešati, ali još uvek radi na složenom spajanju sa Banca Carige koje je završeno prošle godine. A njen glavni investitor, Unipol Gruppo, nedavno je udvostručio svoj udeo u Banca Popolare di Sondria, što je podstaklo spekulacije da će zajmodavac, a ne Paschi, biti sledeća meta BPER-a. Unipol i BPER su odbili da komentarišu.

Bilo koji kandidat bi bio pod teškim pritiskom da plati celu kupovnu cenu Paschija u gotovini. Alternativa bi bila da se deo akcija kupca zameni za akcije u ciljnoj kompaniji, čime bi se država pretvorila u vlasnika kompanije preuzimaoca. Nijedna banka verovatno ne bi pozdravila državno vlasništvo, a pošto bi država i dalje posedovala deo Paschija, takav dogovor bi rizikovao da prekrši svoje obećanje o izlasku.

Rok sve bliži

Vladin plan da se Paschi spoji sa drugim zajmodavcem pre dve godine završio se nezgodno za tadašnjeg premijera Marija Dragija kada je UniCredit izašao iz pregovora. Strane banke sa velikim operacijama u Italiji, kao što su Credit Agricole i BNP Paribas, imaju više gotovine na raspolaganju i verovatno bi mogle da priušte preuzimanje. Ali prodaja kompanije tako važne kao što je Paschi stranom zajmodavcu izgleda u suprotnosti sa nacionalističkim sklonostima sadašnje vlade.

Paschi je prvi put spašen 2009. godine, nakon što ga je katastrofalno loš posao gurnuo u haos tokom finansijske krize. Tokom naredne decenije, zaradio je više od 20 milijardi evra gubitaka jer je rasipao novac koji su ubacivali akcionari i poreski obveznici kroz različite runde finansiranja. U 2019. godini, menadžeri Paschija su osuđeni za udruživanje sa bankarima iz Deutsche Banka i Nomura Holdingsa kako bi sakrili gubitke koristeći složene trgovine derivatima, ali je ta presuda poništena prošle godine, presudom žalbenog suda da nema osnova za suđenje. Tužioci su uložili žalbu na presudu.

Rok koji je nametnula EU ne pomaže, jer bi potencijalni kupci radije čekali da se krajnji rok približi, povećavajući očaj vlade da zaključi posao što je pre moguće i omogući kupcu da izvuče povoljnije uslove. "Izgleda kao teška bitka", kaže Francesco Galietti, osnivač konsultantske kuće Policy Sonar iz Rima. "Kako sat otkucava, vlada će morati da nastavi da doterava ponudu ako se nada da će završiti prodaju."