Italijanska vlada je promenila odredbe o kontroverznom porezu na neočekivani prihod za banke, dajući zajmodavcima mogućnost da izbegnu plaćanje ako odvoje dodatna sredstva za kapitalne rezerve.
Promene, za koje se očekuje da ih parlament odobri i da postanu obavezujuće ove nedelje, deo su kompromisa između desne vlade na čijem čelu se nalazi Giorgia Meloni, i Evropske centralne banke (ECB) koja je kritikovala Italiju nakon pada akcija domaćih banaka.
Namet, namenjen da se dodatno oporezuju profiti zbog rasta kamatnih stopa, takođe je izazvao raskol u vladajućoj koaliciji, a najglasniji su bili iz stranke Forza Italia.
Opširnije
Meloni ponovo pokosila akcije italijanskih banaka
Akcije gotovo svih listiranih banaka zabeležile su pad, a Meloni i dalje očekuje prihode od tri milijarde evra od dodatnog poreza.
14.09.2023
Meloni kaže da ne juri za 'legitimnim' profitom banaka
Italijanska vlada nema nameru da oporezuje "legitimne profite" banaka, rekla je premijerka Giorgia Meloni.
30.08.2023
ECB će se pobuniti protiv italijanskog poreza za banke
ECB navodno nije bila obaveštena o planovima Italije.
18.08.2023
Đukić: Srbija bez ekstraporeza za banke, nemoguć i 'NIS scenario'
Srbija nema manevarskog prostora ni pregovaračku poziciju da uvede ekstraporez za banke.
21.08.2023
Još uvek se ne zna koliki bi materijalni efekat ove promene mogao da bude, ali vlada i dalje očekuje priliv od skoro tri milijarde evra (3,2 milijarde dolara).
S obzirom na višak kapitala u sektoru i spremnost banaka da daju visoke povrate akcionarima, "ne očekujemo da će se većina italijanskih banaka na berzi odlučiti za jačanje kapitalnih rezervi", rekao je Luigi Tramontana, analitičar kompanije Banca Akros.
Zajmodavci mogu da izbegnu plaćanje dodatnog poreza ako izdvoje 2,5 puta veći iznos od onoga što duguju za jačanje pokazatelja adekvatnosti osnovnog akcijskog kapitala banke kao neraspoložive rezerve, prema amandmanu zakona koji je trenutno u proceduri u parlamentu. Ako se te rezerve kasnije raspodele kao dividende, banke će morati da plate pun porez plus dospelu kamatu, kaže se u amandmanu u čiji je sadržaj Bloomberg imao uvid.
Bloomberg
Amandman takođe ograničava porez na 0,26 odsto aktive ponderisane kreditnim rizikom umesto 0,1 odsto ukupne aktive banke.
"Revizija implicira da je za većinu banaka uticaj manji u poređenju sa prethodnim proračunima", napisao je Marco Nikolai, analitičar u kompaniji Jefferies, u izveštaju objavljenom u ponedeljak.
Namet će se primenjivati na 40 odsto ekstraprofita banaka, a ekstraprofit je definisan kao razlika od barem 10 odsto u neto prihodima od kamata u poređenju sa referentnim periodom. Prema amandmanu, novi nacrt je proračunat tako da ostvari isti iznos prihoda za vladu kao i prvobitna verzija poreza.
Akcije banaka su i dalje blizu da nadoknade gubitke koje su pretrpele u leto kada je vlada šokirala tržišta svojim poreskim predlogom.
Zamenik premijera Antonio Tajani rekao je u nedelju da je promena napravljena kako bi se pokazalo da vlada ne kažnjava investitore, ali da se ukupan priliv neće drastično razlikovati. Meloni je ranije ovog meseca rekla da čak i ako se odredbe izmene, država će i dalje očekivati priliv od skoro tri milijarde evra.
Izmenjeni porez će zaštititi štednju i stabilnost tržišta i stvoriti više sredstava za porodice i preduzeća, napisao je Tajani u subotu uveče na mreži X.
Pozitivno je što izmenjeni zakon uključuje mogućnost odlučivanja za jačanje rezervi umesto plaćanja poreza, čak i ako je još uvek nejasno kako će se primeniti, rekao je u intervjuu za Corriere della Sera Nicola Calabro, generalni direktor Cassa di Risparmio di Bolzano-Sparkasse.
.webp){kind=icon}
