Evropska centralna banka (ECB) trebalo bi da desetostruko poveća iznos novca koji banke moraju da bez kamate drže deponovanim u centralnoj banci, rekao je član Saveta guvernera Robert Holzmanm za magazin WirtschaftsWoche.
"Banke su imale značajne koristi od nekonvencionalne monetarne politike tokom krize", rekao je Holzmann u intervjuu objavljenom u sredu. "Ako budemo primorani da ponovo preduzmemo slične mere u budućnosti, biće nam potrebne rezerve u našem portfoliju. Stoga predlažem da banke deponuju više novca kod nas bez kamate kao minimalne rezerve", dodao je.
Banke trenutno moraju da drže jedan odsto određenih dugovanja - uglavnom depozita klijenata - u ECB. Zvaničnici su u julu odlučili da prestanu da plaćaju kamate na ta sredstva. U to vreme, ponovo su se pojavili argumenti da centralna banka takođe treba da podigne iznos koji se traži od banaka, tvrdeći da je pre 2011. godine minimum bio dva odsto.
Opširnije
Lagarde ponovila da će stope ostati visoke 'koliko god je potrebno'
Predsednica ECB ponovila je da će troškovi pozajmljivanja ostati povišeni onoliko dugo koliko je potrebno da se ukrote cene.
25.09.2023
Sad su podaci o inflaciji ključ za smanjenje kamatnih stopa
Centralni bankari se još ne slažu apsolutno da su kamatne stope dostigle svoj vrhunac.
25.09.2023
Makhlouf: ECB bi mogla da ponovo podigne kamatne stope
On je isto tako dodao da su male šanse da na proleće dođe do smanjenja kamatnih stopa u evrozoni.
21.09.2023
Dr Propast: ECB i BOE moraju da podignu stope kako bi izbegle stagflaciju
ECB i BOE se suočavaju sa većom dilemom od Federalnih rezervi SAD, jer cene u Evropi i dalje brzo rastu, a privredni rast usporava.
18.09.2023
Holzmann, jedan od najagresivnijih glasova u savetu u pogledu monetarne politike, rekao je da "on govori o podizanju od pet do 10 odsto", ali je priznao da će "to dovesti do negodovanja banaka".
Nemačka lobistička grupa koja predstavlja Deutsche Bank AG i Commerzbank AG već je kritikovala pominjanje ove mere ove nedelje, rekavši da bi viši zahtevi bili ekvivalenti porezu i da bi umanjili mogućnost banaka da daju kredite.
Predsednik Bundesbanka Joachim Nagel je među onima koji podržavaju povećanje minimalnih rezervi, iako je sugerisao da takvi koraci nisu neizbežni. Odluka o ukidanju kamata na rezerve bila je pažljiv korak, rekao je Nagel prošle nedelje, dodajući da bi svakako mogao ponovo pokrenuti tu temu sledeće godine.
Nasuprot tome, guverner Banke Španije Pablo Hernandez de Cos rekao je da mu ovakve mere ne izgledaju kao neophodne.
ECB je tvrdila da će neplaćanje kamata na rezerve - za koje se ranije plaćalo po depozitnoj stopi - poboljšati "efikasnost" njene monetarne politike smanjenjem iznosa koji će centralne banke morati da isplate poslovnim bankama.
Nakon podizanja kamatne stope na četiri odsto, nivo koji investitori smatraju vrhuncem u ciklusu rasta stopa ECB, zvaničnici se sve više fokusiraju na druge mere - poput smanjenja portfolija obveznica i smanjenja količine gotovine koje po finansijskom sistemu i dalje ima u izobilju, što je rezultat podsticaja uvedenih dok je inflacija bila preniska.
.webp){kind=icon}
