Evropski investitori u obveznice, uvereni da je recesija na pomolu, računaju na usporavanje inflacije. Menadžeri J.P. Morgana, Blackrocka i Baring Investment Servicesa smatraju da, kako privreda slabi, jača argument za kupovinu evropskih obveznica. Pažljivo će pratiti izveštaj o inflaciji koji će biti objavljen u utorak, a očekuje se da će pokazati pad inflacije na 3,1 odsto, na najniži nivo u više od dve godine, prema anketi ekonomista koju je sproveo Bloomberg.
Evropska centralna banka (ECB) prošle nedelje je zaustavila 14-mesečni ciklus pooštravanja monetarne politike, što je podstaklo investitore da ulažu u obveznice, a već se spekuliše o tome koliko brzo će ECB morati da počne da smanjuje kamatne stope.
"Sa svakim novim setom podataka, argumenti za to da će ECB postupno postati ‘blagonaklona’ postaju jači", rekao je Samuel Zief, strateg u odeljenju za valute u J.P. Morganu. Postoje snažni argumenti za ulaganja u evropske obveznice jer je teško poverovati da će sledeći potez ECB biti bilo što drugo osim smanjenja stopa, dodao je.
Opširnije
Slovenačka podružnica AIK-a emituje obveznicu; koliki će biti prinos?
Obveznica će biti usmerena na ispunjavanje zahteva bankarskog regulatora o kapitalu i kvalifikovanim obavezama (MREL).
28.10.2023
Prinosi na obveznice u SAD rastu, S&P 500 pao na najniži nivo od juna
Znak recesije, inverzna kriva, opet se pojavila
25.10.2023
Da li fiksni prihodi treba da dominiraju portfeljom u 2024?
Za fondove koji upravljaju imovinom, 2022. godina završila se uglavnom gubicima ili promašenim projekcijama.
25.10.2023
ECB uoči odluke o kamatama pod pritiskom da ubrza kvantitativno stezanje
Na sastanku ove nedelje u Atini, ECB bi trebalo da počne da razgovara o prestanku reinvestiranja u okviru programa PEPP i pre kraja 2024. godine.
26.10.2023
Privatni sektor je prošle nedelje pretrpeo novi udarac, što sugeriše da bi Evropa mogla biti u recesiji, pri čemu se izdvaja Nemačka. Sve to znači da je minimalna verovatnoća da će ECB ponovo povećati kamatne stope, smatraju akteri na tržištu novca. Zapravo, tržišta novca procenjuju da će se do 2024. one smanjiti za oko 80 baznih poena.
"Sada se više ne može isključiti povratak bazne inflacije ispod tri odsto u prvom kvartalu 2024. godine", rekao je Viraj Patel, viši strateg u Vanda Researchu. Očekuje se da bazna inflacije, koja isključuje volatilne elemente poput energije i hrane, ove nedelje iznositi 4,2 odsto, pokazuje anketa Bloomberga.
Patel smatra da se, ako se uključe ranija i oštrija smanjenja kamatnih stopa centralne banke, razlika u prinosima između dvogodišnjih američkih obveznica i nemačkih ekvivalenata može znatno povećati iznad trenutnih nivoa od oko 200 baznih poena. Razlika u prinosima na desetogodišnjim obveznicama takođe je naglo porasla i prošle nedelje je bila na najvišem nivou od početka 2020. godine.
Zaista, upozorenja predsednice ECB Christine Lagarde o privrednoj perspektivi Evrope suprotstavljaju se snažnim podacima iz SAD, gde je rast u trećem tromesečju iznosio 4,9 odsto, što je najbrži tempo od 2021. godine. Trgovci još uvek misle da šansa da Fed sprovede novo povećanje kamatnih stopa do januara iznosi jedan prema tri.
"Razlika u rastu između Evrope i SAD i dalje podržava tezu da pre treba ulagati u evropske državne obveznice nego u američke", rekao je Brian Mangwiro iz kompanije Baring. "Slabljenje evropskog rasta i promena projekcija inflacije takođe guraju investitore ka obveznicama."
Ipak, postoji još uvek puno razloga za oprez. Napredak u usporavanju inflacije može biti upitan ako sukob na Bliskom istoku eskalira i dovede do poskupljenja energenata, a i sama Lagarde je prošle nedelje ponovila da je još uvek prerano razmišljati o smanjenju kamatnih stopa. Drugi tvrde da će postizanje cilja ECB od dva posto verovatno biti teško ostvarivo bez dodatnog usporavanja privrede i slabljenja tržišta rada.
Konstantin Veit, menadžer portfelja u velikoj investicionoj kompaniji Pacific Investment Management, smatra da tržišta možda previše optimistično očekuju skoro smanjenje kamatnih stopa. Prelivanje slabosti tržišta američkih obveznica, koji je glavni pokretač nedavnog povećanja prinosa na evropskim obveznicama, takođe ostaje velika pretnja.
Za Ann-Katrin Petersen, višeg stratega u institutu za investicije BlackRock, pre će doći do još jednog podizanja stopa ECB nego do njihovog smanjenja. Ipak, napori Lagarde da umanji potrebu strože politike, poput bržeg smanjenja portfelja obveznica, jača privlačnost visokokvalitetnih državnih obveznica, rekla je.
"Budući da tržišne cene odražavaju politike ECB, stope će duže ostati visoke, čak i dok privredni rast usporava, smatramo da će dugoročne državne obveznice evrozone nastaviti da rastu", rekla je.