Gorenjska banka, u vlasništvu AIK banke, sledeća je u nizu banaka u Sloveniji koja će emitovati obveznicu. Zaduživanje će biti usmereno na ispunjavanje zahteva bankarskog regulatora u pogledu kapitala i kvalifikovanih obaveza (MREL). Banke moraju imati dovoljan iznos sopstvenog kapitala i mogućnost plaćanja dugova u slučaju potencijalnih problema na tržištu. Za novembar je planirano izdavanje obveznica u iznosu od 50 do 100 miliona evra.
Koliki će biti prinos i kome će hartije biti namenjene?
Kako je za Bloomberg Adriju potvrđeno u Gorenjskoj banci, ponuda za registraciju emisije obveznica prosleđena je isključivo dobro obaveštenim investitorima. Obveznice će imati rok dospeća od četiri godine sa mogućnošću prevremenog otkupa nakon tri godine. Kamatna stopa će biti naknadno određena, u skladu sa interesovanjem potencijalnih investitora i potrebama banke za iznos emisije.
Opširnije
Korporativne obveznice u Srbiji - šansa za velike kompanije
Od iduće godine Srbija će podržati kompanijsko zaduživanje putem korporativnih obveznica na način da će snositi trošak emitovanja.
24.10.2023
Ministar najavio 'veliki broj' korporativnih obveznica od 2024.
Srbija je odlučila da podrži kompanijsko zaduživanje putem "velikog broja" korporativnih obveznica.
23.10.2023
UBS pobednik na švajcarskom tržištu obveznica nakon pada Credit Suissea
UBS ima tržišni udeo od 41 odsto, a iz Deutsche Banka upozoravaju da je potrebna veća konkurencija.
28.09.2023
"Prinos će jedinstven za sve obveznice i biće fiksno određen od 8,25 do 9,25 odsto na godišnjem nivou", saopštili su iz Gorenjske banke.
Kako je Gorenjska banka poslovala prošle godine?
Prošle godine su neto prihodi od kamata bili 23,5 odsto veći nego prethodne i iznosili su 53,4 miliona evra. Neto nekamatni prihod manji je za 20,9 odsto i iznosio je 21,2 miliona evra, ali uglavno zbog vanrednih prihoda u 2021. godini od prodaje investicionih nekretnina i od valuacije portfelja hartija od vrednosti. Prošle godine nije bilo većih prodaja investicionih nekretnina, a banka je zabeležila negativne efekte u valuaciji portfelja hartija od vrednosti, navedeno je u izveštaju o poslovanju.
Ukupni poslovni troškovi dostigli su 41,9 miliona evra, što je za 6,3 odsto više nego 2021. Banka je u prošloj godini ostvarila dobit pre oporezivanja u iznosu od 32,8 miliona evra, a kada se u obzir uzmu i troškovi amortizacije i poreza u iznosu od dva miliona evra, ostvarila je neto dobit od 27,9 miliona evra. Prinos na kapital (ROE) banke nakon oporezivanja iznosio je 10,9 odsto.
Ukupna aktiva banke u prošloj godini porasla je za 40,44 miliona evra, ili za 1,8 odsto, i na kraju prošle godine iznosila je 2,3 milijarde evra. Glavni faktor rasta bilansa stanja je rast depozita u nebankarskom sektoru. Najveći deo rasta bilansa na strani investicija ogleda se u povećanju kredita nebankarskom sektoru, navodi se u izveštaju.
Obveznice su emitovale i Nova KBM i NLB
Nova KBM je krajem juna emitovala obveznice u vrednosti od 400 miliona evra, koje su kupili dobro obavešteni međunarodni investitori. Ročnost im je bila tri godine sa mogućnošću opoziva nakon dve godine, a kamatna stopa je dostizala 7,375 odsto na godišnjem nivou, pokazali su Bloombergovi podaci. Vlasnik banke je mađarski OTP.
To su takozvane „senior preferred“ obveznice koje ne spadaju u kategoriju „bail in“ u slučaju bankrota banke. Tražnja na aukciji iznosila je 1,4 milijarde evra, a emisija je potom povećana sa ponuđenih 300 miliona na 400 miliona evra, dok je očekivana kamatna stopa određena na 7,625 odsto. Stvarna kamatna stopa je potom spuštena na pomenutih 7,375 odsto.
NLB je, međutim, investitorima ponudila ukupno 500 miliona evra takozvanih zelenih obveznica sa rokom dospeća od četiri godine, uz mogućnost opoziva godinu dana pre isteka. Prvobitno je rečeno da će se hartije emitovati „ako su tržišni uslovi pogodni“. Zbog veće potražnje kamatna stopa je iznosila 7,125 odsto, pokazuju podaci sa Bloombergovog terminala.
Ove obveznice su takođe emitovane kako bi se ispunili minimalni zahtevi za kapital i kvalifikovane obaveze (MREL). Kao i za obveznice NKBM-a, za obveznicu NLB-a bilo je mnogo veće interesovanje investitora nego što je bila ponuda (više od 1,8 milijardi evra), pa su ostvarile nešto nižu kamatu od očekivane.
NLB je prošle godine tri puta emitovala obveznice: u julu za 300 miliona evra sa prinosom od šest odsto, u septembru za 82 miliona evra sa godišnjim prinosom od 9,72 odsto i u novembru za 225 miliona evra sa prinosom većim od 11 odsto.
Među kompanijama, obveznice često emituje SIJ
S obzirom na to da slovenački bankarski prostor ima ograničene mogućnosti finansiranja, kompanije kojima su za razvoj neophodna velika ulaganja prinuđena su da koriste različite izvore finansiranja. Takva kompanija je i čeličana Slovenska industrija jekla (SIJ), gde su dosad emitovali obveznice vredne 173 miliona evra i komercijalne zapise za 209 miliona evra.
STA
Posle dve nedelje testiranja tržišnih uslova, SIJ je sredinom oktobra uputio pozvanim investitorima ponudu za upis na aukciju takozvane održive obveznice. Očekivani ukupan nominalni iznos emitovanih obveznica bio je do 30 miliona evra. Prema prvobitnom planu, hteli su da prikupe 50 miliona evra izdavanjem obveznice.
Glavnica dospeva na naplatu tri godine od datuma izdavanja. Kuponska kamatna stopa obveznica je sedam odsto godišnje, kamatna stopa je fiksna, što je na gornjoj granici očekivanog prinosa. Podsećamo, očekivani prinos na dospeće bio je između 6,5 i sedam odsto godišnje. Nominalna vrednost svakog apoena održivih obveznica je 100.000 evra.
.webp){kind=icon}
