Od iduće godine država Srbija će podržati kompanijsko zaduživanje putem korporativnih obveznica na način da će trošak emitovanja snositi sama država. To je najavio ministar finansija Siniša Mali prilikom predstavljanja budžeta za 2024. godinu.
Kako je objasnio, ideja je da se podrže kompanije i omoguće novi izvori finansiranja koji nisu prevashodno putem komercijalnih banki.
Gostujući u programu televizije Bloomberg Adria, profesor Beogradske bankarske akademije Ismail Musabegović kaže da je to dobra podrška kompanijama, ali da je pitanje cene zaduživanja.
Opširnije
Srbija prvi put nudi EXPO obveznice
Aukcije su najavljene i za decembar, ali i za sledeću godinu.
24.10.2023
Narodne obveznice: ako ih i bude, neće ih biti uskoro
Ministarstvo finansija je u odgovoru na pitanja Bloomberg Adrije reklo da se štedne obveznice neće emitovati do kraja godine.
20.10.2023
Samo krah akcija može da spase tržište obveznica, kažu u Barclaysu
Svetske obveznice su osuđene na nastavak pada osim ako kontinuirano slabljenje akcija ne oživi njihovu privlačnost, ocenjuje Barclays Plc.
05.10.2023
"Korporativne obveznice jesu način da se kompanije zadužuju ne samo kroz bankarske kredite. Ta odluka da finansiraju jer emisija obveznica nije tako jeftina, to će doprineti i tržištu kapitala, odnosno investitori koji će moći da onda indirektno investiraju u Srbiju kupujući korporativne obveznice koje su dugovna hartija. Ali uvek investitori gledaju mogućnost da ako im odgovara, da može da dugovna hartija postane vlasnička hartija. Ali u svakom slučaju ja mislim da je to dobro", navodi Musabegović.
Ono na šta nije dao konkretan odgovor jeste koje su to kompanije koje bi prve mogle da izdaju obveznice.
"Sve velike kompanije koje imaju programe i potrebne su im pare. Korporativne obveznice treba da imaju smisao razvojnih kompanija. Znači, one su dugoročne, najmanje pet godina se izdaju i za tih pet godina vi prikupite odjednom kapital koji mora da ima svoj prinos u sledećih pet godina da bi otplatili obveznice, jer obično se one otplaćuju na kraju, a tokom godina se plaća kamata. Kolika će biti kamata, da li će to biti atraktivno za kompanije - to su sada pitanja. Kao sama mogućnost je odlična ideja, jer omogućava i razvoj tržišta kapitala i indirektno privlačenje inostranih i domaćih investitora", kaže naš sagovornik.
Bloomberg Adria
Prema njegovim rečima, predlog budžeta Srbije za narednu godinu je održiv, stabilan i razvojni.
"Zbog globalnih izazova, Srbija će se sve skuplje i skuplje zaduživati. Ove godine treba da se obezbedi minimum šest i po milijardi novih zaduživanja. Oko pet milijardi će otići na otplatu starih dugova i investitori će sada dobro razmisliti", navodi.
Kapital je uvek, kaže, bio nešto što je najplašljivije na svetu. "Čim je neki problem, on menja luku u koju ide. Tako da ja očekujem da je da je ovaj trend problematičan više na globalnom nivou, da će investitori više ulagati u hartije od vrednosti sa visokim prinosom jer im to smanjuje rizik nego u vlasničke hartije kao što su akcije, odnosno u privredu."
Govoreći o Srbiji, Musabegović je ocenio da zemlja mora da radi na stalnom razvoju tržišta i uslova privlačenja svih tih investitora i "onda neće biti problema". "Kad vi imate imidž da ste sigurna ekonomija, da vam je sistem funkcionalan, onda investitori nemaju razloga da traže neke druge destinacije. Srbija je postala i postaje sve više interesantna investiciona destinacija. Čak možda bih ja to rekao i neka luka za neke druge zemlje koje su više izložene nekim globalnim problemima."
O tome koliki manevarski prostor države poput Srbije imaju pri kreiranju budžeta u svetlu izazova spolja, kako političkih, tako i ekonomskih, pogledajte opširnije u videu.
.webp){kind=icon}
