Pred akcionarima Energoprojekta novo zaduženje i prodaja imovine

Energoprojekt Holding se sprema za još jednu emisiju korporativnih obveznica, novog predsednika skupštine, ali i za opraštanje od dela imovine i poslovanja. Te teme naći će se na dnevnom redu vanredne sednice skupštine tog preduzeća koja je zakazana za petak.

Kako se navodi u objavi građevinske kompanije o sazivu sednice, razmatra se izdavanja obveznica putem javne ponude u ukupnom maksimalnom iznosu do 3,5 milijardi dinara. Ukoliko se firma odluči za ovu emisiju, nadzorni odbor bi naknadno definisao njen obim, nominalnu vrednost obveznica, namenu, rok, kamatnu stopu, način otplate, prag uspešnosti i druge pojedinosti.

"Prikupljanjem novca putem izdavanja obveznica, Energoprojekt Holding a.d. želi da  optimalno upravlja likvidnošću, obezbedi stabilne i dugoročne izvore finansiranja u domaćoj valuti, kao i da obezbedi dalju diverzifikaciju izvora sredstava za svoje poslovanje. Novac prikupljen izdavanjem obveznica biće korišćen za redovno poslovanje Energoprojekt Holding a.d. i zavisnih društava iz sistema Energoprojekt", kaže se u zvaničnom dokumentu preduzeća koje je listirano na Beogradskoj berzi.

Podsetimo, prvu emisiju dugoročnih obveznica Energoprojekt je realizovao krajem 2020. godine, pri čemu je datum dospeća za ove hartije od vrednosti 30. decembar 2025. Nominalna vrednost tadašnje obveznice bila je 10.000 dinara, a ukupna vrednost izdanja iznosila je 3,3 milijarde dinara. Ponuda je bila uspešna i sve korporativne obveznice su prodate.

"Za očekivati je da se odluka skupštine usvoji i da se realizuje nova emisija. To je normalna korporativna odluka koja podrazumeva 'rolovanje' duga pri kraju dospeća prethodne emisije. Što se tiče uspešnosti, to će prevashodno zavisiti od elemenata emisije (kamate, ročnosti, obima...). S druge strane, situacija s likvidnošću kod domaćih banaka, koji su dominantni investitori na domaćem tržištu, prilično je povoljna, pa je stoga za očekivati da, ukoliko se poklopi sa očekivanjem ovog sektora, emisija Energoprojekta uspe", kaže investicioni ekspert Miroslav Radaković.

Depositphotos

S druge strane, analitičar Ipopema Securitiesa Vladan Pavlović skreće pažnju na to da "kompanija sama kaže da je u nezavidnom položaju u finansijskom smislu i da revizor nije dao mišljenje za 2024". "U tom svetlu nisam siguran koliko su hartije sada atraktivne. Za investitore sa većim apetitom prema riziku svakako da jesu", ocenjuje on.

Iz Energoprojekta nisu odgovorili na pitanja Bloomberg Adrije o ovoj temi.

Skromni pomaci na domaćem tržištu kapitala

Planiranje emisije dužničkih hartija Energoprojekta dolazi u periodu kada se beleže delimična poboljšanja na tržištu kapitala u Srbiji. U poslednjih 12 meseci ostvarene su dve veće emisije korporativnih obveznica: one kompanije Elixir (koje su se našle na Beogradskoj berzi) i Naftne industrije Srbije (koja je najavila mogućnost sekundarnog trgovanja obveznicama na domaćoj berzi, ali se situacija u preduzeću zakomplikovala objavom američkih sankcija, koje su dovele do toga da se i trgovanje NIS-ovim akcijama privremeno blokira). Nedavno su takođe izdate prve mini-obveznice u zemlji: led je u junu probio Planet Bike, a potom se na sličan potez odlučila Diopta.

 

Pomenute događaje Radaković ocenjuje kao "dobar korak u dobrom pravcu", uz napomenu da je razvoj tržišta kapitala deo šire državne strategije i da na tom polju Srbija sprovodi projekat podsticanja dugoročnog finansiranja u saradnji sa Svetskom bankom. Pomenute Elixirove obveznice bile su prve hartije od vrednosti jedne domaće privatne kompanije, izdate u okviru Strategije za razvoj tržišta kapitala.

Uz to, kada je u aprilu na Beogradskoj berzi održana primarna prodaja hartija Elixira, bilo je to prvo primarno trgovanje finansijskim instrumentom na organizovanom tržištu posle 13 godina. Međutim, i u tom slučaju, podseća Radaković, "u tražnji su se pojavile samo banke". Po pravilu, ovi institucionalni investitori uglavnom vole da drže obveznice do dospeća jer tako mogu lakše da projektuju svoje prinose na duži rok.

"Zbog prirode kupaca se čini da trgovanja na berzi neće biti, tako da ovo pre možemo tumačiti kao alternativni način bankarskog kreditiranja umesto kao razvoj Beogradske berze. Podržavam napore Ministarstva finansija i Svetske banke, uz sugestiju da malo više poslušaju savete struke i budu hrabriji u reformi ako zaista misle da naprave dobar rezultat u razvoju domaćeg tržišta kapitala", kaže sagovornik.

Depositphotos

S tim u vezi, Radaković pretpostavlja da bi i drugo izdanje obveznica Energoprojekta moglo da se nađe na Beogradskoj berzi, ali da tu neće biti nekog znatnog prometa. Inače, njihova prethodna emisija uvrštena je na domaću berzu za sekundarno trgovanje.

"Tako će se verovatno desiti i sa narednom emisijom obveznica - kupiće je banke ili veći investitori i držati je do dospeća bez trgovanja na berzi. Zašto je to tako? Odgovor je jednostavan: nemate druge tražnje osim banaka, dok su u razvijenim zemljama to penzioni fondovi, investicioni fondovi, osiguravajuće kuće, stanovništvo...", nabraja.

Kako dodaje, dok se dođe do navedene strukturne promene, ne može se očekivati nikakav ozbiljniji promet na berzi u Beogradu.

"Ja već nekoliko godina uporno tvrdim da je za oporavak domaće berze primarna reforma agregatne investicione tražnje, odnosno penzionog sistema (privatizacija po modelu Sjedinjenih Američkih Država ili nekih razvijenih evropskih zemalja), ali i masovno finansijsko opismenjavanje stanovništva u cilju efikasnijeg upošljavanja njihovog viška kapitala. Podsećam da samo kod stanovništva imamo čak 14-15 milijardi evra koje su vrlo neproduktivno plasirane, uglavnom u štednju u bankama po minornim kamatnim stopama", tvrdi on.

Dakle, kad se reformišu ova dva ključna elementa investicione tražnje, navodi Radaković, ona će automatski prirodno naterati emitente da izađu na berzu i potraže svež kapital bilo kroz listiranje akcija ili kroz emisiju obveznica. "Jer, nikada ne smemo zaboraviti da je berza mesto na kom se sreću investiciona tražnja i investicione prilike. Prvo se mora aktivirati tražnja, pa će prilike (ponuda) same doći zbog ekonomskog interesa. Nažalost, kod nas se uporno forsira suprotan mehanizam prethodno iznetom, koji očigledno ne daje nikakve rezultate imajući u vidu da je promet Beogradske berze jako nizak još od 2009. godine."

Energoprojekt najavio moguće prodaje i prenos imovine

Na sednici skupštine u petak akcionari Energoprojekta će birati predsednika skupštine, pri čemu je nadzorni odbor firme za preuzimanje te pozicije predložio Zorana Vasića.

Druga tačka dnevnog reda je "donošenje odluka o raspolaganju imovinom velike vrednosti", gde se, sem izdavanja korporativnih obveznica, navode još tri stavke:

• Donošenje odluke o prodaji ino kompanije Dom 12 S.A.L., Liban;

• Donošenje odluke o prodaji nepokretnosti na katastarskoj parceli 152/2 KO Zemun Polje u vlasništvu Energoprojekt Holding a.d. ("samački hotel");

• Odobrenje zaključenja sporazuma o prenosu prava svojine na nepokretnosti Energoprojekt Holding a.d. na Trinity capital DOO Beograd na katastarskoj parceli 1050/20 i 1050/21 KO Novi Beograd u cilju realizacije ugovora o zajedničkoj izgradnji objekata u Bloku 26, Novi Beograd.

Kada je reč o libanskom ogranku, nadzorni odbor holdinga predložio je cenu od 10,45 miliona dolara i sprovođenje postupka prodaje "objavljivanjem javnog oglasa na internacionalnom tržištu za prikupljanje ponuda zainteresovanih lica".

"Imajući u vidu nelikvidnost, kao i opšte stanje na domaćem i međunarodnom tržištu, ino kompanija Dom 12 S.A.L., Liban nije u funkciji obavljanja delatnosti i predstavlja 'non core business'", ocenjuju u Energoprojektu.

U predlogu odluke o prodaji samačkog hotela kao procenjena cena navodi se iznos od preko 588,96 miliona dinara. "Postupak prodaje će se sprovesti objavljivanjem javnog oglasa na teritoriji Republike Srbije za prikupljanje ponuda zainteresovanih lica."

Dodaje se da za ovu nepokretnost nema ekonomskih pokazatelja da može dati "novostvorenu dodatnu vrednost, kako u kraćem tako i dužem vremenskom periodu", uz zaključak da je za istom prestala potreba u sistemu Energoprojekta.

Konačno, u delu dokumenta koji se odnosi na nepokretnosti na Novom Beogradu, podseća se da su, "poštujući načelo MSFI ('Suština iznad forme') i odredbe Ugovora o zajedničkoj izgradnji objekata u Bloku 26", nadležni organi Energoprojekta od 2005. do 2022. "donosili odluke i ugovornu stranu Trinity capital 2022. godine uveli u posed".

Trenutnu situaciju u kompaniji, koja iza sebe ima poduži spisak značajnih poduhvata (od hidroelektrana "Đerdap" i "Bajina Bašta" i termoelektrane "Nikola Tesla", preko YU biznis centra, Beogradske arene i hotela Hyatt u Beogradu, do raznih kompleksa u Rusiji, Iraku, Panami, Zambiji, Kataru, Maleziji...), Pavlović ocenjuje kao poraznu, "s obzirom na to da je u zemlji aktivirano toliko infrastrukturnih radova, a da je kompanija upravo i poznata po tome što je takve radove izvodila na različitim inostranim tržištima".

"Imajući u vidu da je država vlasnik dobrog dela u Energoprojektu i da su veliki građevinski poslovi u Srbiji ugovarani bez tendera, ova kompanija se morala naći kao nosilac i glavni izvođač tih poslova. Time bi i novac koji je dobijen iz kredita ostajao u u Srbiji. To se, međutim, nije desilo i Energoprojekt je uglavnom viđen kao podizvođač koji dobija mrvice, pa smo tako stigli do sadašnjeg stanja", priča analitičar Ipopema Securitiesa.

Republika Srbija drži oko trećinu akcija ove firme, a veći vlasnički udeo od nje ima jedino građevinska firma Napred Razvoj, koja trenutno poseduje približno 45 odsto od ukupne emisije. Prošle godine, Napred Razvoj je zajedno sa partnerima raspolagao udelom od 55,51 odsto i izdali su ponudu za sticanje preostalih 44,49 odsto kapitala Energoprojekta, ali je podnesak Beogradskoj berzi pokazao da su povećali vlasništvo tek za 0,1 odsto. Da je došlo do potpunog preuzimanja i povlačenja firme sa berze, referentni indeks Beogradske berze Belex15 bi, uprkos imenu, spao na osam članova.

Treba reći i da akcionari koji na sednici u petak budu glasali protiv ili se uzdrže od glasanja za odluku koja se odnosi na raspolaganje imovinom velike vrednosti, imaju pravo da traže od Energoprojekta da otkupi njihove akcije po tržišnoj vrednosti od 429,57 dinara za akciju.

"Akcija je od nekada relativno likvidne hartije sada dospela do skoro pa nelikvidnog statusa, tako da je jasno da na tržištu nema interesovanja za kompaniju. U tom svetlu, smatram da je i tih ponuđenih 429 dinara bolja opcija za akcionare od mrtvog i zarobljenog kapitala", zaključuje Pavlović.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar