Evropska centralna banka (ECB) je nakon deset uzastopnih sastanaka na kojima je podizala kamatne stope rešila da napravi pauzu u tom ciklusu. Iako su neki očekivali da će ECB objaviti više detalja o mogućnosti bržeg smanjenja portfolija obveznica, saopštenje nakon sastanka u Atini pokazalo je da to trenutno nije u planu.
Nakon odluke ECB, kamatna stopa na depozite iznosiće četiri odsto, na glavne operacije refinansiranja 4,5 odsto, a na marginalne kreditne olakšice 4,75 odsto, piše u saopštenju centralne banke objavljenom u četvrtak. Ovi nivoi su isti kao što su bili nakon sastanka održanog sredinom septembra, i najviši su od osnivanja evrozone.
"Savet guvernera je odlučan da osigura vraćanje inflacije na dva odsto u dogledno vreme. Prema trenutnim projekcijama, Savet guvernera smatra da bi ovi nivoi mogli da, ako ih zadržimo dovoljno dugo, pomognu da dođemo na taj cilj", piše u saopštenju, gde se ponavlja da je inflacija i dalje previsoka, i da domaći cenovni pritisci ostaju otporni.
Opširnije
Lagarde kaže da borba protiv inflacije nije gotova
Očekuje se da će ECB pauzirati povećanja stopa u četvrtak.
25.10.2023
Evropske akcije blago porasle pred odluku ECB
Predsednica ECB Christine Lagarde rekla je da je zadovoljna kako ide borba protiv inflacije sa strane monetarne politike, ali da je i dalje brinu fiskalne mere.
25.10.2023
BBA analitičari: Podizanju stopa ECB došao je kraj
Delovanje restriktivne monetarne politike uz pomoć raznih geopolitičkih problema vidljivo je na više strana.
26.10.2023
Evropska tržišta novca strahuju od strožih pravila ECB o rezervama
Barclays i Commerzbank kažu da bi se ove nedelje rezerve mogle revidirati na dva odsto.
25.10.2023
Ovakvu odluku očekivalo je svih 59 ekonomista koje je anketirao Bloomberg, a istu projekciju imali su i analitičari Bloomberg Adrije. Sama ECB je u septembru signalizirala da bi ove cene zaduživanja mogle biti i vrhunac ciklusa podizanja.
Inflacija u evrozoni usporava - plava linija označava baznu, a bela ukupnu inflaciju / Bloomberg
"Delovanje restriktivne monetarne politike pomoću raznih geopolitičkih problema vidljivo je na više strana. Ukupna i bazna inflacija konačno su usporile rast, sentiment u proizvodnim i uslužnom sektoru u slobodnom je padu, poslovne banke pooštrile su dodatno uslove kreditiranja, preduzeća i građani usporili su s novim zaduživanjima", rekli su analitičari Bloomberg Adrije pre objavljivanja rezultata.
PEPP i kvantitativno stezanje
Pažnja dobrog dela ekonomske javnosti evrozone bila je usmerena ka porukama o portfoliju obveznica koje je ECB prikupila pre i tokom pandemije, koje smo već spomenuli.
Analitičari su skrenuli pažnju da ECB ne reinvestira obveznice na dospeću kao što su i najavili ranije, ali je porfolio još uvek vrlo velik u odnosu na pretpandemijske nivoe. Jedan od programa koji se i dalje reinvestira i nije u skladu s politikom kamatne stope jeste program kupovanja državnih obveznica osmišljen tokom pandemije (pomenuti PEPP).
"Što se PEPP programa tiče, Savet guvernera namerava da reinvestira prihode od dospeća hartija najmanje do kraja 2024. godine. U svakom slučaju, smanjenje PEPP portfelja biće urađeno tako da to ne ometa sprovođenje monetarne politike", piše u saopštenju.
Preuranjeno rešavanje obveznica u okviru PEPP-a bi pojačalo monetarno stezanje i ubrzalo izlaz iz ere stimulusa. Međutim, takav potez bi možda bio kontroverzan jer bi tenzije na Bliskom istoku i više cene nafte, kao i kriza u Italiji, mogle da zakomplikuju situaciju u evrozoni, piše Bloomberg.
Lagarde: Nismo pričali o obaveznim rezervama i PEPP-u
Po običaju, ubrzo nakon objavljivanja saopštenja o monetarnoj politici, ECB je održala pres-konferenciju. Predsednica ECB Christine Lagarde je, odgovarajući već na prvo pitanje novinara, rekla da centralna banka nije raspravljala o dodatnim alatima za monetarno stezanje i istiskivanje viška likvidnosti iz sistema.
"Na ovo pitanje je veoma lako dati direktan odgovor. Nismo razgovarali o PEPP programu, i nismo razgovarali o podizanju obavezne rezerve", rekla je Lagarde.
Ona je odbila da precizira koliko dugo bi kamatne stope mogle da ostanu povišene, i nije želela da nagađa kada bi moglo da se razmišlja o smanjivanju stopa. "Sada nije vreme za predviđanje tačnih datuma i davanje smernica", rekla je Lagarde, dodavši da su "čak i rasprave o smanjenju daleko preuranjene" sa ovim nivoima inflacije.
Ona je priznala da se privreda evrozone sada nalazi u "potpuno drugom stanju" u odnosu na period kada je PEPP program kreiran. Međutim, dodaje Lagarde, ni dosadašnja podizanja stopa se još uvek nisu prelila na realni sektor, tako da ćemo dodatno usporavanje kreditiranja videti i u prvoj polovini 2024. godine.
- U pisanju teksta pomogli Jana Randow i Alexander Weber.
(Dopunjeno detaljima iz saopštenja kroz tekst i komentarima Christine Lagarde u poslednjem delu teksta.)
.webp){kind=icon}
