Nakon poslednjeg podizanja od 25 baznih poena, Evropska centralna banka (ECB) više neće podizati svoje kamatne stope, smatraju analitičari Bloomberg Adrije.
"Delovanje restriktivne monetarne politike uz pomoć raznih geopolitičkih problema vidljivo je na više strana. Ukupna i bazna inflacija konačno su usporile rast, sentiment u proizvodnom i uslužnom sektoru u slobodnom je padu, poslovne banke pooštrile su dodatno uslove kreditiranja, preduzeća i građani usporili su s novim zaduživanjima", navode iz analitičkog tima.
Kako pojašnjavaju analitičari, ukupna i bazna inflacija u evrozoni usporile su rast na nivo ispod pet odsto, ako gledamo međugodišnju promenu, dok je usporavanje rasta vidljivo čak i kod vrlo uporne kategorije hrane i pića.
Opširnije
Evropska tržišta novca strahuju od strožih pravila ECB o rezervama
Barclays i Commerzbank kažu da bi se ove nedelje rezerve mogle revidirati na dva odsto.
25.10.2023
Lagarde ohrabrilo usporavanje inflacije, ali je brine fiskalna politika
Christine Lagarde smatra da borba protiv inflacije ide dobro, ali se izostanak dogovora o fiskalnim pravilima za evrozonu pretvara u pravu glavobolju.
25.10.2023
Privreda evrozone ide od lošeg ka još gorem, recesija možda već tu
Ekonomisti tvrde da ne bi bili iznenađeni da u drugoj polovini godine evrozona uđe u blagu recesiju.
24.10.2023
Anketa ekonomista: ECB će zadržati kamatne stope do septembra 2024.
Prema novoj anketi ekonomista, Evropska centralna banka (ECB) neće smanjiti kamatne stope do septembra 2024. godine.
16.10.2023
"Indikatori raspoloženja menadžera proizvodnog i uslužnog sektora dodatno su zaronili u kontrakcijsko područje, posebno u glavnim ekonomijama evrozone - Nemačkoj i Francuskoj. Prema poslednjoj ECB anketi, banke su dodatno pooštrile kreditne uslove u svim vrstama kredita, i najavile su da će doći do dodatnog pooštravanja uslova u četvrtom kvartalu uz podršku daljeg istiskivanja viškova likvidnosti", kažu analitičari.
Slična očekivanja izneli su i analitičari koje je anketirao Bloomberg News.
Pitanje PEPP-a
S druge strane, pažnja dobrog dela ekonomske javnosti evrozone biće usmerena ka porukama o portfoliju obveznica koje je ECB prikupila pre i tokom pandemije.
Analitičari skreću pažnju da ECB ne reinvestira obveznice na dospeću kao što su i najavili ranije, ali još je porfolio vrlo velik u odnosu na pretpandemijske nivoe. Jedan od programa koji se i dalje reinvestira i nije u skladu s politikom kamatne stope, jeste program kupovanja državnih obveznica osmišljen tokom pandemije (pomenuti PEPP).
"Njegov rok trajanja predviđen je do kraja 2024, ali ako ECB želi da brže smanji portfolio i uskladi taj krak monetarne politike s politikom više kamatne stope duže vreme, tada je moguće da prestanak reinvestiranja PEPP obveznica krene i ranije", rekli su analitičari.
Oni upozoravaju da postoji i druga strana novčića, jer bi jače monetarno istiskivanje sigurno uticalo na povećanje razlika u prinosima na obveznice manje otpornih zemalja poput Italije, Portugala i Grčke.
"Najbolji primer je Italija, čiji se spred širi iznad 200 baznih poena usled dogovora o budžetu za sledeću godinu, ali i trenutne lošije fiskalne discipline."
Monetarna politika pokazuje svoje zube, tržište rada zasad odoleva, ali s već spomenutim padom kreditne aktivnosti, kao i lošim očekivanjima kompanija i tržište rada biće u narednim mesecima pod pritiskom.
"ECB može i pojačati restriktivnost monetarne politike, ali mora pažljivo žonglirati kako ne bi ranije spomenute zemlje s visokim potrebama refinansiranja javnog duga gurnula u još veća izdvajanja za kamate, što bi zasigurno vodilo u jači pad tih privreda", upozoravaju analitičari Bloomberg Adrije.
.webp){kind=icon}
