EU ide ka ukidanju motora sa unutrašnjim sagorevanjem do 2035.

Ministri životne sredine država članica Evropske unije (EU) dogovorili su se da zabrane prodaju automobila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem do 2035. godine pošto su protivnici te ideje odustali od svoje agende u trenutku kada EU pokušava da se udalji od fosilnih goriva koja sve teže nabavlja.

Posle pregovora koji su trajali 16 sati, izvršni potpredsednik Evropske komisije za Evropski zeleni dogovor Frans Timmermans je rekao: "Naše udaljavanje od fosilnih goriva je još važnije posle ruske invazije na Ukrajinu. Hajde da reagujemo brzo i završimo pregovore sa Evropskim parlamentom."

Proizvođači automobila će, prema najnovijem predlogu, biti u obavezi da smanje emisije CO2 u novim automobilima za 55 odsto i za 50 odsto u kombijima do 2030, što ubrzava prelazak na zelena goriva u odnosu na prethodne planove. Posle toga će imati pet godina da potpuno prestanu sa proizvodnjom neelektričnih vozila.

Dogovor koji su postigle države članice sada treba da ide pred parlamentarce. Očekuje se da će oni podržati reforme, što će u praksi obavezati proizvođače automobila da pređu na proizvodnju samo električnih automobila u roku od osam godina.

Bloomberg Terminal

Sa prisilnim inovacijama došlo je i do kretanja akcija proizvođača automobila, pa je tako indeks Euro Stoxx 600 auto industrija i delovi porastao 3,24 odsto u proteklih nedelju dana. Kao i cela svetska ekonomija, auto-industrija je pretrpela težak period u jeku pandemije, najviše zbog otežanog snabdevanja poluprovodnicima koje je najčešće trebalo dopremiti iz Azije u Evropu ili SAD.

S druge strane, podaci pokazuju da otkako je krenulo jače zalaganje zvaničnika za zelenu ekonomiju, koje je pandemija virusa kovid 19 pojačala, veliki profiter postala je industrija litijuma. Indeks Solactive Global Lithium, koji čine kako oni koji eksploatišu litijum, tako i najveći kupci litijuma iz auto-industrije, skočio je čak 238,4 odsto od marta 2020. godine.

Uprkos ovom rastu, auto-industrija se i dalje oporavlja od pandemije, pa je Italija u pregovorima pokušala da odloži zabranu motora sa unutrašnjim sagorevanjem do 2040. godine jer će nova pravila znatno uticati na njene proizvođače sportskih vozila Ferrari NV i Automobili Lamborghini SpA. Na kraju je postignut kompromis kojim će posle 2035. godine biti dozvoljno korišćenje ugljenično-neutralnih goriva, a određeni proizvođači, poput Lamborghinija dobiće posebna izuzeća kako ne bi morali pre 2035. godine da ispunjavaju uslove koji će se postepeno uvoditi.

Bloomberg Terminal

"Dogovor Saveta je i dalje defakto zabrana motora sa unutrašnjim sagorevanjem u 2035", rekla je za Bloomberg Hildegard Mueller, čelnica VDA, lobija auto-industrije u Nemačkoj. "Sada je važno što pre definisati da li i koliko će motori sa unutrašnjim sagorevanjem koji su klimatski neutralni biti dozvoljeni van regulative o CO2."

Šta su još ugovorili ministri životne sredine

U okviru pregovora o paketu "Spremni za 55" (engl. Fit for 55), čiji je cilj da načela iz Evropskog zelenog dogovora pretvori u praksu, ministri su pored zabrane motora sa unutrašnjim sagorevanjem ugovorili i zajedničku poziciju o sistemu trgovine emisijama (engl. Emissions Trading System – ETS), smanjenju emisija štetnih gasova u industrijama koje ne potpadaju pod ETS (engl. Effort Sharing Regulation – ESR), uključujući zasebno i regulativu o šumarstvu i korišćenju zemljišta.

Prema dogovoru, EU želi da odloži implementaciju Mehanizma za prekogranično prilagođavanje ugljenika (engl. Carbon Border Adjustment Mechanism - CBAM) za godinu dana. Prethodno je bilo planirano da se polako uvodi od 2023. godine, a da potpuno stupi na snagu od 2032.

Naposletku, ministri su se dogovorili da vrednost Društvenog klimatskog fonda bude smanjena na 59 milijardi evra sa 72 milijarde evra, koliko je Evropska komisija inicijalno predložila. Zemlje iz istočne Evrope, Poljska, Litvanija i Letonija, zalagale su se za još veći fond koji bi trebalo da pomogne stanovništvu da se izbori sa većim cenama usled prelaska na obnovljive izvore energije. Međutim, oni koji će više novca izdvojiti za fond, Finska, Danska i Holandija, oštro su se protivili predlogu.

--Pisanju pomogli John Ainger i Ewa Krukowska, Bloomberg

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar