Broj praznih, nenastanjenih stanova u Hrvatskoj se u deset godina, od 2011. do 2021. godine, povećao za čak 43 odsto, a broj nastanjenih stanova smanjio se za 4,2 odsto, pokazao je poslednji popis stanovništva.
Iz nedavnih podataka koje je objavio tamošnji Državni zavod za statistiku (DZS) proizilazi da je čak milion stanova u Hrvatskoj prazno, što je neverovatan podatak i daleko iznad procene analitičara Bloomberg Adrije. Detaljnije analize tek će otkriti šta se sve krije iza tog broja, koliko je tu sivog tržišta i neprijavljenog najma, koliko je tih stanova ostalo prazno nakon što su se njihovi vlasnici iselili tražeći posao i slično, ali već sada je jasno da je reč o vrlo intrigantnoj pojavi u zemlji u kojoj su stanovi postali nepriuštivi za većinu stanovništva.
Stambeni fond se u tih deset godina povećao za 6,5 odsto, na ukupno 2,4 miliona stanova, a od toga je nastanjenih bilo 1,4 miliona, objavio je DZS. Većina hrvatskog stambenog fonda je u privatnom vlasništvu (86,5 odsto). Sudeći prema popisu stanovništva iz 2021, u Hrvatskoj tek 4,4 odsto domaćinstava žive kao podstanari.
Opširnije
Srbija izgubila pola miliona ljudi, a dobila 400.000 stanova
U prethodnih 11 godina Beograd je zvanično dobio nešto više od 26.000 stanovnika i više od 136.000 stanova.
10.01.2023
Počinje veliko hlađenje hrvatskog tržišta nekretnina
Cene stambenih nekretnina su u poslednje dve do tri godine sumanuto rasle.
21.11.2023
Velika kriza u sektoru nekretnina u Evropi tek počinje
Jaz između ponude i potražnje nekretnina mogao bi da podstakne političke napetosti, jer taj problem pritiska sve više birača.
05.11.2023
Najskuplja kuća u Srbiji košta pet miliona evra - i nije na Dedinju
Zanimalo nas je koje se danas najprestižnije i najskuplje nekretnine kriju u zemljama regiona, a na prodaju su.
11.11.2023
Stanovi su najčešće trosobni (26,3 procenta), četvorosobni (26 odsto) i dvosobni (21,6 procenata). Petosobnih stanova ima 12,6 odsto, jednosobnih 7,1 procenat, šestosobnih 4,1 odsto, dok je udeo stanova sa sedam, osam, te devet i više soba od 0,5 do 1,1 odsto.
Tokom decenija povećala se veličina stanova. Prosečna površina nastanjenih stanova u Hrvatskoj iznosi 92 kvadratna metra, dok je pre deset godina, prema podacima popisa iz 2011, iznosila 81 kvadrat.
Stanovi prosečno najveću površinu imaju u Međimurskoj (114 kvadrata), Zagrebačkoj (110 kvadrata), Krapinsko-zagorskoj (109 kvadrata), Koprivničko-križevačkoj (108 kvadrata), te Varaždinskoj županiji (106 kvadrata). Nasuprot tome, županije s prosečno najmanjom površinom stanova su Ličko-senjska (89 kvadrata), Primorsko-goranska (83 kvadrata), Splitsko-dalmatinska (82 kvadrata), Šibensko-kninska (82 kvadrata) i Grad Zagreb, sa 79 kvadrata.
Kada je u pitanju starost nastanjenog fonda, najviše stanova - 275.104 ili njih 19,2 odsto - izgrađeno je tokom sedamdesetih godina prošlog veka. Zatim, 237.654 ili 16,6 odsto je izgrađeno u osamdesetim, a u periodu šezdesetih je sagrađeno 229.513 stana ili 16 odsto.
Od 1990. do 2000. sagrađeno je tek oko 150.000 stanova, da bi u deceniji nakon toga broj sagrađenih stanova porastao na gotovo 190.000, što je daleko manje u odnosu na vreme buma stanogradnje iz sedamdesetih godina prošlog veka.
.webp){kind=icon}
