Vozila na vodonik: tehnologija koja obećava, ali bez infrastrukture ostaje na čekanju

Automobili na vodonik ponovo privlače pažnju kao potencijalno rešenje za održivu mobilnost, ali njihova mala prodaja i nedostatak infrastrukture predstavljaju ključne prepreke. Evropska automobilska industrija u isto vreme pokušava da uhvati korak s novim ekološkim normama koje postaju sve strože.

Evropska unija već je usvojila niz strogih propisa koji ciljaju smanjenje emisija CO2, sa naglaskom na postizanje klimatske neutralnosti do 2050. godine. Ovi propisi podstiču proizvođače automobila na prelazak na ekološki prihvatljivije tehnologije. 

Tehnologija vodonikovih gorivnih ćelija nudi rešenje koje ne emituje štetne gasove, ali istovremeno pruža prednosti klasičnih automobila - poput dugog dometa i brzog punjenja.

Automobili na vodonik privukli pažnju

Na nedavno završenom Paris Motor Showu, nekoliko automobila na vodonik izazvalo je veliku pažnju. Među njima se ističe Toyota Mirai, jedan od prvih komercijalno dostupnih automobila na vodonik, koji je predstavljen sa poboljšanim performansama i dužim dometom.

Hyundai je takođe izložio model Nexo, naglašavajući svoj usmerenost na vodonikovu tehnologiju uprkos nedavnom povlačenju određenih modela u SAD zbog sigurnosnih rizika. Iako su ti problemi povezani sa curenjem vodonika, Hyundai i dalje vidi Nexo kao ključni model u segmentu automobila na vodonik.

Toyota Mirai | Bloomberg

Problemi u infrastrukturi

Ipak, uprkos potencijalu vodonika, prodaja vozila na vodonik trenutno je vrlo niska. U Adria regionu, na primer, Srbija još uvek nema nijedan automobil na vodonik u ponudi.

Prema rečima Borisa Ćorovića iz Udruženja uvoznika automobila, u Srbiji trenutno u prodaji nema automobila na vodonik jer ne postoji infrastruktura za punjenje takvih vozila. Ćorović objašnjava da bi vodonik mogao da bude atraktivna tehnologija, ali je potrebna mreža stanica za punjenje i tehnologija za proizvodnju plavog ili zelenog vodonika, što u ovom trenutku nedostaje.

Slična je situacija i u Hrvatskoj, gde tržište automobila na vodonik još nije razvijeno. Nenad Pleteš, direktor MG Motor Adriatic, smatra da je vodonik ozbiljna tehnologija, što je vidljivo iz ranije spomenutih ulaganja igrača poput Toyote i Hyundaija, ali takođe veruje da će primena vodonikovih automobila biti ograničena zbog manjka infrastrukture.

                      

Boris Ćorović kaže da u svetu trenutno vodonik najviše koriste teška teretna vozila, kamioni, autobusi i druga vozila za transport tereta i ljudi zbog toga što je za klasično punjenje baterije kod električnih vozila potrebno više vremena. Jer čekanje od po nekoliko sati na stanici za punjenje baterije nije nešto što je poželjno u delatnosti transporta. Ćorović navodi i da su vozila na vodonik skuplja nego električna vozila za 15 do 20 odsto u proseku, ali da je to i razlog zašto su neki proizvođači odustali od određenih modela putničkih automobila na vodonik.

  

 

Rešenje za teretni transport

Ipak, vodonikova tehnologija već pokazuje veliku primenu u teretnom transportu, kao što su kamioni i autobusi, gde su domet i brzina punjenja ključni faktori. Damir Višošević, direktor za Toyotu u BiH, ističe da kada su u pitanju autobusi i kamioni postoji više proizvođača koji koriste vodonik, u poređenju sa onima za lične automobile.

Tako je i Toyota u BiH nedavno predstavila autobus na vodonik, a Višošević je kao pozitivan primer istakao grad Ljubljanu, gde je nedavno raspisan tender za nabavku autobusa na vodonik čija se isporuka očekuje vrlo brzo.

"Vodonik ima smisla koristiti tamo gde je zaista potreban, posebno u sektorima koji zahtevaju velike količine energije ili u transportu na većim udaljenostima", rekao je Tomaž Katrašnik s Mašinskog fakulteta u Ljubljani. Prema njegovim rečima, cena vodonika trenutno iznosi između dva i šest evra po kilogramu, ali se ta cena može promeniti u zavisnosti od zemlje i budućih ekoloških kazni zbog emisionih kvota.

Bloomberg

Reakcije na vodonik su mešovite. Dok jedni veruju da bi vodonik mogao da igra ključnu ulogu u smanjenju emisija i postizanju ciljeva za 2035. godinu, kada se očekuje prestanak prodaje automobila sa motorima na unutrašnje sagorevanje, drugi su skeptični. Glavne prepreke ostaju visoki troškovi proizvodnje vodonika i nedovoljna infrastruktura, što bi moglo da ograniči njegovu širu primenu u automobilima.

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar