.webp){kind=icon}
Saobraćaj je odgovoran za gotovo 15 odsto emisija gasova sa efektom staklene bašte, pa je jasno da tranzicija prema održivijim oblicima mobilnosti igra ključnu ulogu u borbi protiv klimatskih promena. Električna vozila (EV) godinama su se smatrala rešenjem tog problema, a brojne vlade širom sveta su davale izdašne subvencije kako bi podstakle vozače da pređu na električna vozila. Uprkos velikom početnom zamahu, tranzicija je naišla na prepreke.
Stagnacija na zapadnim tržištima
Iako Kina i dalje beleži solidan rast, potražnja u Evropi i Severnoj Americi počela je da slabi. Prema podacima Bloomberga, prodaja potpuno električnih vozila i plagin hibrida, koji mogu koristiti i benzin ili dizel, više je nego udvostručen 2021. godine i narasla za 62 odsto u 2022. godini. Međutim, prošle godine rast je usporio na 31 odsto. Kina je bila glavni pokretač, s udelom od 59 odsto globalne prodaje, ne računajući komercijalna vozila.
U Evropi i SAD prelaz na električna vozila usporen je jer su automobili s unutarnjim sagorevanjem ponovno počeli da uzimaju veći deo ukupne prodaje. Udeo baterijskih automobila u Evropi smanjen je na 14 odsto u avgustu, dok je godinu ranije bio nešto iznad 15 odsto. U Nemačkoj, najvećem evropskom tržištu, prodaja električnih vozila pala je za čak 69 odsto. Prema istraživačkoj kompaniji JD Power, očekuje se da će modeli s baterijama činiti samo devet odsto prodaje u SAD ove godine, što je smanjenje u odnosu na raniju procenu od 12,4 posto.
Pad prodaje električnih vozila u Evropi vuče tržište | Bloomberg
Hrvoje Prpić, predsednik udruženja Strujni krug koje okuplja vlasnike i simpatizere električnih automobila, smatra da problem električnih vozila nije u tehnologiji, koja je već dovoljno napredovala, već u njihovim visokim cenama koje odbijaju kupce.
"Ne bih se složio da je potražnja niska. Niska je samo za skupljim automobilima. Vidimo na primeru Kine da su električna vozila poželjnija od onih s unutrašnjim sagorevanjem kada im je cena jednaka ili niža. Problemi s visokim cenama proizvodnje kod evropskih proizvođača rezultat su godina učmalosti i stavljanja problema pod tepih. Godinama su svi govorili: 'Nemci kada požele, sustići će Teslu'. Došli su ti dani kada je želja tu, ali rezultati izostaju", smatra Prpić.
"Broj električnih vozila svake godine raste daleko brže od vozila s unutrašnjim sagorevanjem. Ali veći problem je što i dalje kupujemo benzinska i vozila na dizel i gomilamo ih po dvorištima. Za desetak godina nećemo znati šta sa njima, osim da ih pošaljemo na otpad", upozorava Prpić.
Hrvoje Prpić | Bloomberg Adria
Uticaj cena i infrastrukture
Glavni razlog za usporavanje prodaje u delovima Euvope i SAD jeste ukidanje subvencija, što je električna vozila učinilo skupljim od klasičnih vozila na fosilna goriva. Prosečno, električna vozila su 30 odsto skuplja u Evropi, a 27 odsto skuplja u SAD. Osim toga, problem nedostatka infrastrukture za punjenje posebno je izražen u SAD, gde su punionice koncentrisane u urbanim sredinama, dok ruralna područja zaostaju, piše Bloomberg.
Prpić naglašava da vlade treba da pametnije usmeravati podsticaje, prvenstveno prema sektorima gde će električna vozila imati najveći uticaj.
"Najbolja mera bila bi subvencija za taksiste i komercijalna vozila koja svakodnevno prelaze više kilometara od prosečnih vozila. Potrebno je stvoriti prilike tamo gde kapital vidi korist", kaže Prpić.
Osim toga, naglašava važnost kontinuiranih podsticaja, a ne povremenih subvencija koje mogu stvarati nesigurnost na tržištu.
"Druga najbolja mera bila bi uvođenje podsticaja koji traju tokom cele godine, bez prekida. Treća mera trebalo bi da bude usmerena na podsticaje kupovine teretnih električnih vozila", dodaje Prpić.
Električna vozila su 30 odsto skuplja u Evropi, a 27 odsto skuplja u SAD | Bloomberg
Prpić veruje da će ciljano usmeravanje podsticaja prema sektorima poput taksista i komercijalnih prevoznika stvoriti pozitivan lančani efekt.
"Kad kapital vidi korist, promene će se brzo dogoditi. Posle toga će se navike menjati, a iskustvo udobne vožnje električnim vozilom proširiće se među potrošačima. Manje će biti straha i neodlučnosti oko prelaska na električna vozila", smatra preduzetnik.
Kineska konkurencija i izazovi u EU
Kina je uspela da stvori konkurentsku prednost u tehnologiji baterija i električnih vozila. Kineske baterije sada su 20 odsto jeftinije od evropskih, što daje prednost kineskim proizvođačima na globalnom tržištu. EU se suočava s pritiskom da zaštiti domaću automobilsku industriju od ulaska jeftinijih kineskih vozila, što dodatno komplikuje tranziciju.
"Evropska unija, nastojeći da zaštiti svoju automobilsku industriju zbog pogrešnih odluka njenih uprava, preduzima mere kako bi sprečila ulazak kineskih vozila na evropsko tržište. Time zapravo šteti građanima jer, kako je korisno da ja kao građanin platim 40 hiljada evra za evropski automobil, ako istu uslugu prevoza mogu dobiti za 10 hiljada od kineskog proizvođača? Gde je tu korist za EU?", pita Prpić.
Takođe, kineski proizvođači već predstavljaju novu generaciju baterija koje se oslanjaju na natrijum, koji je dostupniji od litijuma, koji se trenutno koristi u baterijama za električna vozila, te je manje sklon zapaljenju.
Kineske baterije sada su 20 odsto jeftinije od evropskih | Bloomberg
Posledice za industriju i radnike
Tranzicija ka električnim vozilima donosi velike promene u automobilskoj industriji, ali i na tržištu rada. Tradicionalni proizvođači suočeni su s visokim troškovima prilagođavanja na nove tehnologije, a usporavanje potražnje moglo bi rezultirati gubicima radnih mesta. Prpić smatra da je to neizbežan proces prilagođavanja.
"Ono što nas mora mučiti je zagađen vazduh u našim gradovima i to što zbog zagađenja živimo kraće 12 do 18 meseci. To što će neki radnik dobiti otkaz jer radi na podešavanju Bosch pumpe u nekom nemačkom gradu, to ne treba da bude naš problem. Kao što možemo videti oko sebe, u razvijenim državama je uvek manjak radne snage. Poslova ima više nego radnika i šta bismo sada trebali da uradimo? Žaliti nekoga jer će morati šest meseci u školu na prekvalifikaciju? Mi moramo žaliti sebe jer trošimo trećinu plate da bismo mogli otići na posao i s posla, odvesti dete u vrtić ili otići na more par puta godišnje. Naš cilj mora biti da to sve napravimo za petinu ili desetinu plate."
Usporavanje potražnje moglo bi rezultovati gubicima radnih mjesta | Bloomberg
Uprkos trenutnim izazovima, budućnost električnih vozila nije beznadežna. Dok pad prodaje na nekim tržištima izaziva zabrinutost, postoji nekoliko faktora koji bi mogli preokrenuti situaciju i ponovno podstaći rast.
Pre svega, proizvođači automobila već su znatno prilagodili svoje proizvodne linije kako bi mogli ponuditi pristupačnije električne modele. Očekuje se da će na tržište u Evropi i SAD stići niz novih modela po povoljnijim cenama, uključujući nekoliko ispod 25 hiljada evra. Takođe, vlade razmatraju povratak finansijskih podsticaja za potrošače, što bi moglo ponovno podstaći potražnju.
Prema procenama organizacije Transport & Environment (T&E), u optimističnom scenariju, udeo električnih vozila u prodaji u Evropi mogao bi narasti na 24 odsto već iduće godine, znatno iznad trenutnih 12,5 odsto.
Prpić smatra da, uz pravilne mrere, ciljevi tranzicije na električna vozila nisu nerealni, ali zahtevaju strateški pristup koji bi uklonio ključne prepreke.
"Ne treba da revidiramo ciljeve, već da uklonimo barijere koje koče privatni sektor", naglašava Prpić. Prema njegovom mišljenju, smanjenje poreza i troškova na električna vozila bio bi prvi važan korak, jer bi time postala dostupnija širem krugu kupaca. Prpić zagovara strože kazne za emisije CO₂ kako bi podstakli proizvođače da ubrzaju prelaz na čista rešenja.
"Potrebna je šira upotreba politike štapa i šargarepe", objašnjava Prpić, aludirajući na kombinaciju podsticaja i kazni koja bi motisala i proizvođače i potrošače. "Podsticaji poput subvencija trebalo bi da budu stalno dostupni, ali istovremeno treba povećati pritisak na one koji još uvek proizvode i koriste vozila s visokim emisijama."
Udio električnih vozila u prodaji u Evropi mogao bi porasti na 24 odsto već iduće godine | Bloomberg
Strah od nepoznatog
Jedan od ključnih faktora koji usporava prelazak na električna vozila je i percepcija potrošača. Mnogi vozači i dalje su skeptični prema novoj tehnologiji, posebno zbog zabrinutosti oko dosega vozila i dostupnosti punionica. Međutim, Prpić veruje da je to problem koji se može rešiti.
"Kada bi korisnici osetili udobnost vožnje električnih vozila i izgubili strah od nepoznatog, lakše bi doneli odluku o prelasku na EV", veruje predsednik udruženja.
Osim toga, ulaganja u infrastrukturu za punjenje ključna su za podsticanje većeg broja ljudi na prelazak na električna vozila. Uvođenje više punionica, posebno u ruralnim područjima, moglo bi značajno smanjiti "range anxiety", odnosno strah od toga da baterija neće izdržati celo putovanje.
Nužno je ulaganje u infrastrukturu kako bi se podstakao brži prelaz na e-mobilnost | Bloomberg
Hibridna vozila: Prepreka ili most prema budućnosti?
Jedno od pitanja koje se često postavlja u kontekstu tranzicije na električna vozila jeste uloga hibrida. Dok su hibridi u prošlosti smatrani korisnim prelaznim rešenjem, Prpić je skeptičan prema njihovom dugoročnom uticaju.
"Hibridi su izmišljotina auto-industrije kako bi nastavila prodavati staru tehnologiju i pritom naplaćivala još skuplje servise nego pre. Dok električna vozila imaju otprilike 20 puta manje pokretnih delova u odnosu na benzinska, hibridna vozila imaju još više pokretnih delova nego klasični automobili. Iako su popularna, hibridna vozila su zapravo loš izbor za kupce i moja preporuka je da ih izbegavate. Ako vam je cilj jeftin prevoz, najbolji izbor je polovni električni automobil, a drugi najbolji je obični benzinski auto. Hibrid je za one koje ne brinu o troškovima i servisu", savetuje Prpić.
Regulativa i ekološki ciljevi
Evropska unija postavila je ambiciozne ciljeve za smanjenje emisija štetnih gasova, a automobilska industrija ključna je u njihovom ostvarenju. Prema pisanju Bloomberga, ACEA je upozorila da, zbog pada potražnje za električnim vozilima, mnogi proizvođači poput Volkswagena mogu biti suočeni s milijardama evra kazni. Iako su neki proizvođači poput Stellantisa i BMW-a u boljoj poziciji za ispunjenje ciljeva, cela industrija oseća pritisak i poziva na fleksibilniji pristup kako bi se izbeglo smanjenje proizvodnje i ugrožavanje radnih mesta.
Prpić veruje da su kazne nužne kako bi se podstakla promena unutar automobilskih kompanija.
"Velike kazne mogu trgnuti uprave auto-kuća da napokon naprave promene. Često pokušavaju izbeći pravu elektrifikaciju nudeći polurešenja poput hibrida, ali to više nije održivo", kaže Prpić dodajući kako su proizvođači godinama ignorisali potrebu za inovacijama i nastavili prodavati zastarelu tehnologiju.
Popuštanje strogih emisijskih regulativa bilo bi kontraproduktivno | Depositphotos
Uprkos pritiscima, Prpić se zalaže za stroge emisijske regulative i smatra da bi njihovo popuštanje bilo kontraproduktivno. "Pravila su poznata već godinama i ne smemo sada popustiti. Promena pravila štetila bi onima koji su se već prilagodili i naporno radili da postignu ciljeve. Živimo u kapitalizmu, ko ne može biti konkurentan na tržištu, postoje drugi koji će rado preuzeti njegov deo kolača", napominje.
