Kinezi bi mogli da Evropu napajaju strujom iz Subotice

Nemačka kompanija Flender, koja se bavi proizvodnjom mehaničkih i električnih komponenti i koja više od dve decenije u Subotici pravi generatore za vetroelektrane, uskoro bi se mogla naći u kineskom vlasništvu, nezvanično saznaje Bloomberg Adria. Nakon što je godinama poslovao u sklopu Siemensa, Flender je 2020. godine preuzela američka investiciona kompanija Carlyle Group, koja sada razmatra opcije za izlazak iz te investicije. Odluka o prodaji stiže u periodu kada Kinezi sve više polažu na sektor obnovljivih izvora energije (OIE), preteći da dovedu u pitanje konkurentnost evropskih proizvođača.

Kada je pre više od mesec dana objavljeno da u Carlyleu razmišljaju o inicijalnoj javnoj ponudi ili prodaji Flendera, procenjeno je da bi transakcija mogla iznositi između tri i četiri milijarde evra. Poznavaoci prilika rekli su da bi do dogovora moglo da dođe u četvrtom kvartalu 2025, izvestio je Bloomberg, dok je predstavnik Carlylea tada odbio da komentariše navode.

Prema saznanjima Bloomberg Adrije, predstavnici kineskih kompanija poput Goldwind, jednog od najvećih Flenderovih konkurenata na svetskom tržištu posećuju fabriku u Subotici, ali i druge Flenderove pogone. Još je neizvesno ko bi mogao biti konačni kupac Flendera.

Iz Goldwinda, proizvođača vetroturbina sa sedištem u Pekingu, nisu odmah odgovorili na upit Bloomberg Adrije o ovoj temi. Reč je o drugom najvećem proizvođaču turbina u Kini i jednom od pet najvećih na svetu. Bloomberg ih je svojevremeno rangirao na prvo mesto liste proizvođača kopnenih vetroturbina. Imaju proizvodne pogone u Kini i Nemačkoj, kao i više desetina podružnica i međunarodnih kancelarija u Australiji, Nemačkoj, Južnoj Africi i Sjedinjenim Američkim Državama.

 Flender je ostao ispod radara domaće javnosti jer su do pre nekoliko godina u slobodnoj zoni "Subotica" poslovali pod imenom Siemens. Tako su mediji svojevremeno izveštavali da svaku treću vetrenjaču u Evropi pokreće Siemensov vetrogenerator proizveden u Subotici.

"U srpskoj fabrici se prave generatori i za morske i za kopnene vetrenjače, a do pre dve-tri godine to je bila jedna od najvećih fabrika za proizvodnju generatora za vetroelektrane u svetu, dok istovremeno nije poznato da je ijedan vetropark u Srbiji koristio vetrogeneratore napravljene u Subotici - uglavnom su se firme snabdevale od drugih" kaže izvor našeg portala.

Međutim, u poslednjih nekoliko godina poslovanje fabrike ne ide tako dobro i smanjen je broj radnika.

Prema zvaničnim podacima, subotički Flender je sa 1.550 zaposlenih u 2021, lane pao na 1.317. Prošlu godinu zaključili su profitom od skoro 130 miliona dinara. 

Simens je i posle prodaje biznisa nastavio da sarađuje sa Flenderom i bio je glavni kupac generatora za vetroelektrane, ali prema informacija sagovornika portala Bloomberg Adrije, Simens sve manje kupuje njihove proizvode.

Ko je sve bio vlasnik fabrike u Subotici

Ova fabrika osnovana je 2003. godine, kao Loher Elektro Subotica, koji je u to vreme bio deo grupacije Flender. Dve godine kasnije Siemens je kupio Flender. Subotička fabrika je poslovala u okviru Simensa skoro 15 godina. Flender je 2020. godine preuzela američka investiciona kompanija Carlyle Group.

Bloomberg

Inače, sam Flender je osnovan 1899. godine i prema podacima sa njihovog sajta, prave mehaničke i električne pogonske sisteme, uključujući menjače, spojnice i generatore, kao i prenosnike za vetroturbine pod brendom Winergy. Sedište im je u Boholtu, posluju u 33 zemlje i beleže više od dve milijarde evra prometa. Carlyle ih je od Siemensa preuzeo za dve milijarde evra, a transakcija je zvanično završena u prvoj polovini 2021.

Carlyle posluje u domenima privatnog kapitala, alternativnog upravljanja imovinom i finansijskih usluga. Prema podacima godišnjeg izveštaja za 2023, pod upravljanjem su držali imovinu vrednu 426 milijardi dolara.

Osnovani su u Vašingtonu i broje više od 2.300 profesionalaca koji rade u 29 kancelarija na četiri kontinenta.

Bloomberg Adria uputila je pitanja o prodaji kompanijama Carlyle i Flender, ali nismo dobili povratnu informaciju od Flendera, a predstavnik Carlylea u odgovoru mejlom samo je kratko poručio: "Bez komentara".

Kineski kapital na srpskom tržištu OIE

Kako je Bloomberg Adria već pisala, kineske i evropske firme počele su zajedno da ulažu u projekte OIE u Srbiji, čime se odskače od šire prakse rivalstva i tenzija koju Kina ima u odnosu sa zapadnim privredama. 

"U pitanju je trenutno jedinstvena situacija u Srbiji, gde imamo saradnju domaćih, EU i kineskih kompanija na projektima vezanim za OIE, što nije situacija u drugim zemljama. Ta praksa ranije nije bila neuobičajena na globalnom nivou, jer kineske kompanije sarađuju sa svima, ali su političke promene dovele i do promena u ekonomiji i načinima saradnje. Dakle, EU kompanije u Srbiji mogu na ovim projektima da sarađuju sa kineskim partnerima, a kao razlog za saradnju najčešće navode kvalitetnu kinesku opremu i instalaciju, koja je jeftinija u odnosu na druge zemlje", rekla je viši naučni saradnik u Institutu za međunarodnu politiku i privredu i načelnica Centra za studije "Pojasa i puta" Katarina Zakić.

Kako je navela, vrednost projekata u Srbiji u oblasti OIE na kojima kineske kompanije samostalno rade ili na kojima su jedan od učesnika je oko pet milijardi dolara. "To je samo procena, s obzirom na to da za nekoliko projekata na kojima su angažovani kao partneri nemamo javno dostupne informacije."

Prema oceni Zakić, može se reći da je kineska strana u proteklim godinama bila više zainteresovana za ulaganja u ovu oblast nego srpska. "Interesantno je da je srpska vlada samo jedan projekat u ovoj oblasti potpisala sa kineskom državnom kompanijom, i to je izgradnja toplodalekovoda Novi Beograd - Obrenovac, koji stoji na čekanju više godina. Da li su razlozi za mali broj kineskih projekata u Srbiji u oblasti OIE tokom proteklih godina bili političke ili ekonomske prirode, ne možemo znati, ali to je de fakto rezultat na državnom nivou."

 

Većina ostalih ulaganja su delo kineskih privatnih kompanija koje sarađuju sa drugim privatnim firmama u Srbiji, osim postrojenja u Boru, istakla je i dodala da svakako možemo očekivati rast kineskih ulaganja u OIE kod nas.

Mogu li kineski zeleni projekti narušiti konkurentnost Evrope

Stručnjak za energetiku Aleksandar Kovačević kaže da je po svemu sudeći izvoz opreme za korišćenje OIE jedan od strateških pravaca napora da se poveća izvoz i održi zaposlenost u Kini.

"Kineska preduzeća i banke nastupaju na evropskom tržištu u različitim modalitetima: kao prodavci opreme za projekte nekineskih investitora, kroz različite vidove kooperacija sa nominalno evropskim proizvođacima koji koriste komponente proizvedene u Kini, kroz tehničku i finansijsku podršku kineskim investitorima koji realizuju projekte u Evropi", kaže Kovačević.

Bloomberg

Kako ocenjuje sagovornik Bloomberg Adrije, ukupan obim izvoza nije toliko veliki u odnosu na veliku tražnju na domaćem tržištu (u Kini), ali je značajan za profitabilnost tamošnjih proizvođača. "Finansijska podrška kineskih banaka je sada strateški usmerena na izvoz opreme za OIE i korišćenje prirodnog gasa."

Programski koordinator fondacije BFPE Damir Dizdarević takođe ističe da je unutrašnja politika Kine okrenuta ka dekarbonizaciji i zelenoj energetskoj tranziciji. "Nekada je važilo opšte pravilo da Kinezi autsorsuju svoju prljaviju industriju vani da bi smanjili svoje emisije ugljen-dioksida i imali čistiji vazduh. Mislim da se može očekivati preokret tog trenda jer finansijski sektor sada nameće promene i dekarbonizacija postaje imperativ u većini firmi zbog zelenih kredita, zelenih obveznica..."

Prema Kovačevićevim rečima, kineske investicije i izvoznici opreme i dalje imaju relativno skroman udeo na evropskom tržištu, ali postoji konkurencija između kineskih investitora i izvoznika s jedne strane i evropskih investitora i izvoznika s druge na tržištima trećih zemalja.

"To je slično situaciji na tržištu električnih vozila (EV), ali ima i dimenziju investicija u objekte proizvodnje energije. Naime, kineski investitori preduzimaju projekte u trećim zemljama i kreiraju tražnju za opremom kineskih proizvođača koja se isporučuje uz finansijsku podršku kineskih izvozno-kreditnih ustanova", objašnjava Kovačević.

Bloomberg

Dodaje da konkurentne cene kineske opreme i konkurentne kamate na kredite vrše uticaj na tržište gde su potrošači zainteresovani za povoljne cene energije koje se tom opremom mogu ostvariti. "Strateško opredeljenje Evropske unije (EU) ka širenju udela OIE je potpomognuto pritiskom na cene opreme i kamate koji prave kineski izvoznici i investitori. Shodno tome, zaštitne mere koje bi preduzela EU mogu imati vrlo složene energetske, ekonomske i druge posledice mimo neposredne podrške evropskim proizvođačima."

Stručnjak napominje da zasad nema krupnog strateškog uticaja na tržište električne energije u Evropi, ali se taj uticaj ne može isključiti u budućnosti kada strateško partnerstvo kineskih preduzeća i banaka sa ruskim (i drugim) isporučiocima prirodnog gasa uđe na evropsko tržište u većoj meri.

"Da li će biti nekih protekcionističkih mera Evrope? Videćemo. Može se reći da i dalje EU Kinu doživljava kao partnera iako postoje trzavice u odnosima. Mislim da će doći bar do retoričkog zaoštravanja, ali da li će to dovesti do konkretnih mera teško je reći u ovom trenutku", poručuje Dizdarević.

On ocenjuje da su Kinezi svakako lideri u polju zelenih tehnologija, sa konkurentnijim cenama u oblasti EV i OIE, te buduća nekonkurentnost Evrope na ovim poljima nije nezamisliva.

"Srbija i generalno Zapadni Balkan mogli bi biti važni u tom pogledu, kao neka vrsta polja za kompeticiju kineske i zapadne strane, od rudarenja ključnih sirovina ovde pa nadalje. Svakako možemo očekivati kinesko preuzimanje postojećih OIE postrojenja ovde i izgradnju novih da bi dekarbonizovali svoje privredne aktivnosti i lakše izvozili u EU u okviru CBAM-a (engl. Carbon Border Adjustment Mechanism - mehanizam prekograničnog usklađivanja ugljenika). Ulazak na tržište EU je trenutno kineski imperativ", kaže Dizdarević.

Depositphotos

Dok pokretanje hidroelektrana podrazumeva velike projekte, gde je pitanje koliko bi oni bili komercijalni za kineske firme, predstavnik fondacije BFPE najviše potencijala vidi u solaru, ali ne zanemaruje ni značaj ulaganja u vetroenergiju. "Naročito jer se disprozijum praktično kopa samo u Kini. Oni zadovoljavaju preko 90 odsto svetske potražnje za tim elementom koji je neophodan za vetroturbine, barem prema trenutno mogućoj tehnologiji."

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar