Pad globalnih cena šećera smanjuje troškove prehrambenih kompanija u Adria regionu, ali istovremeno povećava pritisak na ograničenu domaću proizvodnju, zbog čega region ostaje izraziti "price taker" na međunarodnom tržištu, odnosno tržišni učesnik koji nema moć da utiče na cenu. Kako većina zemalja nema značajnu proizvodnju, lokalne cene se u velikoj meri formiraju prema globalnim kretanjima.
U Adria regionu značajnije količine šećerne repe proizvode Srbija (oko dva miliona tona), Hrvatska (oko 400.000 tona) i Slovenija (oko 9.000 tona), dok Bosna i Hercegovina i Severna Makedonija nemaju osetnu proizvodnju. Kao rezultat toga, ova tržišta su strukturno zavisna od uvoza, a lokalna dinamika se pre svega svodi na trgovinu, logistiku i preradu.
Po prinosima je slika drugačija. Slovenija beleži najviši prinos od oko 62 tone po hektaru, sledi Hrvatska (57 tona po hektaru), pa Srbija (52 tona po hektaru). Ipak, zbog znatno većih zasejanih površina, Srbija ostaje ubedljivo najveći proizvođač u regionu i jedina zemlja koja proizvodi dovoljno šećera za pokrivanje domaće tražnje, uz povremeni izvozni višak.
Opširnije
Trump se dogovorio sa Coca-Colom da koristi šećer od trske u pićima
Kompanija Coca-Cola je poručila da će uskoro objaviti više detalja o novoj ponudi proizvoda.
17.07.2025
Analiza BBA: Pale cene šećera i pšenice, šta da očekujemo ubuduće
Očekujemo nastavak pada maloprodajnih cena šećera, što znači da neće biti potrebno uvesti meru zamrzavanja maksimalne cene, kažu analitičari
17.02.2025
Zašto čokolada još nije pojeftinila i da li će?
Pad cena kakaoa na svetskim berzama ne znači i skoro pojeftinjenje čokolade.
30.01.2026
Cene poljoprivrednih proizvoda padaju širom sveta, a zašto se niže cene ne prenose na police
U turbulentnoj godini, punoj sukoba i previranja, kada je svetska privreda beležila uspone i padove, a prognoze bile gotovo nemoguće, cene poljoprivrednih proizvoda znatno su pale.
30.12.2025
Industrijska infrastruktura odražava tu asimetriju. U Srbiji su aktivne tri šećerane, dok Hrvatska i Bosna i Hercegovina imaju po jednu. Posebnost bosanskohercegovačkog tržišta je korišćenje uvozne šećerne trske kao sirovine, dok se proizvodnja u Hrvatskoj i Srbiji primarno zasniva na preradi domaće šećerne repe.
Na globalnom nivou, tržište šećera trenutno obeležava višak ponude, koji je cenu spustio na oko 350 dolara po toni. Reč je o najnižem nivou od 2023. godine, kada je cena, usled loših vremenskih prilika i slabijih prinosa u vodećim proizvođačkim zemljama, skočila na oko 800 dolara po toni. Ključni faktor današnje niske cene je snažan rod u Brazilu, najvećem svetskom proizvođaču i izvozniku, dok očekivanja povećane proizvodnje i u narednoj sezoni ukazuju na nastavak pritiska na cene.
Za evropske proizvođače važna je cena belog šećera unutar EU, koja je u poslednje dve godine pala za gotovo 40 odsto. Nemački Südzucker AG, jedan od najvećih svetskih proizvođača šećera iz šećerne repe, beleži da se cena njegove akcije kreće u skladu sa tržištem šećera i da je pala za oko 50 odsto u odnosu na vrhunac iz 2023. godine.
Niže globalne cene šećera imaju mešovit efekat na regionalnu ekonomiju. S jedne strane, smanjuju troškove sirovina za prehrambene kompanije kao što su Atlantic Grupa, Podravka i Vitaminka, što može povećati profitne marže, a s druge strane, niže cene smanjuju prihode proizvođača i povećavaju dugoročnu neizvesnost sektora, naročito u okruženju rastućih troškova energije.
Istovremeno, pad cena šećera mogao bi doprineti stabilizaciji inflacije hrane, koja u većini zemalja Adria regiona ostaje iznad ciljanih nivoa centralnih banaka. S obzirom na značajan udeo hrane u potrošačkoj korpi - u proseku oko 28 odsto u Adria regionu - niži troškovi ključnih inputa mogli bi imati dezinflatorni efekat.
Ako se globalni suficit nastavi, regionalno tržište šećera ostaće, pre svega, vođeno spoljnim faktorima: koristi će imati potrošači i prehrambeni sektor, dok će proizvođači ostati pod pritiskom niskih cena.
