Da li će javni dug Srbije u 2025. ostati pod kontrolom

Budžet za 2025. godinu predviđa dalje povećanje fiskalnog deficita na tri odsto BDP-a (oko 2,7 milijardi evra), što je iznad nivoa iz 2024. godine. Javni dug Srbije u apsolutnom iznosu porašće sa 39,3 milijarde evra na  41,9 milijardi evra, ali zbog očekivanog rasta nominalnog BDP-a, njegovo učešće u BDP-u blago će opasti na 47,5 odsto navedeno je u oceni predloga o zakona o budžetu za 2025. fiskalnog saveta Srbije.

Prema Zakonu o budžetu za ovu godinu, najveći deo novih zaduživanja u 2025. biće usmeren na kapitalne investicije, koje ostaju na visokom nivou od 7,4 odsto BDP-a. Vlada planira nastavak izgradnje saobraćajne infrastrukture, uključujući autoput Beograd–Sarajevo, prugu Niš–Dimitrovgrad i brzu prugu između Zemuna i Nacionalnog stadiona. Osim toga, ulaganja u energetiku biće usmerena na modernizaciju elektrodistributivne mreže i povećanje kapaciteta obnovljivih izvora energije.

Pored toga, značajno izdvajanje biće usmerena na povećanje plata u javnom sektoru, pri čemu je predviđeno povećanje od osam za većinu zaposlenih, dok će zaposleni u obrazovanju i vojsci dobiti povećanja od oko 11 odsto. Očekuje se i rast izdvajanja za poljoprivredne subvencije, posebno u segmentima stočarstva i ratarske proizvodnje. Nastaviće se i subvencionisanje velikih infrastrukturnih projekata kao što su EXPO 2027 i opremanje vojske, za šta je izdvojeno oko milijardu evra.

Troškovi kamata će i dalje rasti i dostići 220 milijardi dinara (oko 2,1 odsto BDP-a), što je dodatni teret za budžet. S obzirom na visoke kamate na međunarodnom tržištu i potrebu za refinansiranjem starog duga, Srbija će u 2025. platiti više za servisiranje duga nego mnoge zemlje sa višim nivoom zaduženosti, poput Belgije ili Portugala, navedeno je u oceni predloga o zakona o budžetu za 2025. fiskalnog saveta Srbije.

"Ekonomski rast će delimično amortizovati efekat povećanog zaduživanja, ali održivost fiskalne politike zavisiće od sposobnosti države da stabilizuje budžetski deficit, smanji neproduktivne rashode i održi investicioni ciklus bez prekomernog oslanjanja na dug. Ukoliko se fiskalna politika ne prilagodi novim makroekonomskim uslovima, postoji realan rizik da će Srbija ući u spiralu duga, što bi moglo dovesti do povećanja kamata, smanjenja fiskalne fleksibilnosti i otežanog privrednog rasta u budućnosti". navodi Fiskalni savet.

Analiza Javnog duga 2024.

Javni dug Srbije u 2024. godini dostigao je 39,3 milijarde evra, što predstavlja značajno povećanje u odnosu na prethodnu godinu kada je iznosio 36,4 milijarde evra. Iako u apsolutnim ciframa dug raste, njegov udeo u bruto domaćem proizvodu (BDP) zabeležio je blagi pad sa 48,4 odsto u 2023. na 47,9 odsto u 2024. godini. Ovaj pad nije posledica smanjenja duga, već revizije nominalnog BDP-a, koji je sada procenjen na 82 milijarde evra, što je više od ranijih procena.

Depositphotos

Budžetski deficit u 2024. godini iznosio je 2,7 odsto BDP-a (oko 2,2 milijarde evra), dok je u 2023. bio 2,1 odsto BDP-a, po podacima iz ocene predloga o zakona o budžetu za 2025. fiskalnog saveta Srbije. Ovaj rast deficita posledica je povećanih državnih rashoda, pre svega na kapitalne projekte, rast plata u javnom sektoru i povećanje socijalnih davanja.

Razlozi rasta javnog duga u 2024.

Najveći deo novog zaduživanja u 2024. godini otišao je na kapitalne investicije, koje su zadržale visoko učešće u BDP-u od 5,9 odsto na republičkom nivou, odnosno 7,4 odsto BDP-a na nivou celokupne države. Ova sredstva su usmerena u infrastrukturne projekte, uključujući nastavak izgradnje saobraćajne mreže, razvoj železnica i unapređenje elektroenergetske infrastrukture.

Osim toga, značajan deo sredstava usmeren je na otplatu kamata na ranije uzete kredite, jer su troškovi servisiranja duga naglo porasli usled povećanja globalnih kamatnih stopa. Troškovi kamata u 2024. dostigli su 185 milijardi dinara, što je povećanje u odnosu na prethodnu godinu, a projekcije za 2025. ukazuju da će oni dostići 220 milijardi dinara (oko 2,1 odsto  BDP-a).

Gde su otišle pare?

Pored infrastrukturnih ulaganja, ključni segmenti državne potrošnje u 2024. uključuju povećanje plata u javnom sektoru i rast penzija. Plate u javnom sektoru povećane su za prosečno 10,4 odsto, dok su penzije rasle za 10,9 odsto, u skladu sa švajcarskom formulom.

Država je nastavila i sa značajnim subvencijama, posebno u oblasti poljoprivrede, gde su ukupna izdvajanja porasla na 116 milijardi dinara. Ova sredstva uključuju povećane subvencije za stočarstvo, biljnu proizvodnju i podršku mladim poljoprivrednicima.

Koliko je dalji rast duga bezbedan za ekonomiju?

Javni dug Srbije nastavlja da raste, ali planirano povećanje ne bi trebalo da ugrozi fiskalnu stabilnost, s obzirom na to da se očekuje relativno brz rast nominalnog BDP-a u 2025. godini. Vlada predviđa da će uvođenje novih fiskalnih pravila biti odloženo do 2029. godine, što ukazuje na spremnost da se fiskalna politika vodi sa većom fleksibilnošću u narednom periodu.

Depositphotos

Međutim, Srbija će se u 2025. morati zadužiti za oko šest milijardi evra, što uključuje refinansiranje ranijih dugova i finansiranje budžetskog deficita. Iako se globalne kamatne stope očekuju da padnu, Srbija se i dalje zadužuje po nepovoljnim uslovima, pri čemu izdaci za kamate rastu iz godine u godinu.

Rizik predstavlja i povećanje trgovinskog deficita, koji je u 2024. dostigao 10 milijardi evra, što ukazuje na rast uvozne zavisnosti i smanjenje konkurentnosti domaće proizvodnje. Očekuje se da će deficit platnog bilansa u 2025. premašiti pet odsto BDP-a, što može povećati potrebu za dodatnim zaduživanjem.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar