Analiza BBA: Srbija rekorder po SDI u regionu, lokacija i radna snaga guraju rast

Povoljan geografski položaj i struktura radne snage uticaće na rast priliva sredstava od stranih direktnih investicija u Adria regionu ove godine, zaključak je najnovijeg izveštaja analitičkog tima Bloomberg Adrije.

 

 

Unutar samog regiona postoje bitne razlike po pitanju investicionih prilika za strane ulagače, kažu analitičari čiji ceo izveštaj možete pogledati OVDE.

Srbija, BiH i S. Makedonija: Rast SDI biće vođen dostupnošću radne snage i nižim troškovima rada

Ovaj deo regiona ima veći potencijal za privlačenje SDI u industrijske grane gde je za proizvodni proces potreban veći broj radnika. Pored raspoložive radne snage, u ovim zemljama su troškova rada i električne energije takođe niži nego u Sloveniji i Hrvatskoj. Porez na profit je takođe povoljan i niži je u poređenju sa ostatkom regiona, uključujući i zemlje CEE4 (Poljska, Mađarska, Slovačka i Češka). Da bi se to nastavilo, strani investitori dobijaju pozamašne subvencije i druge finansijske stimulacije.

 

 

Severna Makedonija, Bosna i Hercegovina i Srbija daju subvencije za razvoj određenih industrijskih zona. Te oblasti se nazivaju slobodnim zonama i predstavljaju delove teritorije u kojima su investitori oslobođeni PDV-a i carine na uvoz za proizvodnju.

Većina zemalja nudi dodatne podsticaje za privlačenje stranih investicija, što smatramo korisnim za dalji priliv SDI. Ukratko, ovaj deo regiona ima dobru lokaciju (i ona se dodatno poboljšava prema ulaganjima u saobraćajnu infrastrukturu) i podsticajno poslovno okruženje, što će podstaći priliv SDI u 2024. godini, kažu analitičari.

Srbija ostvarila rekordni priliv

Srbija je takođe ostvarila rekordan priliv stranih direktnih investicija u 2023, a SDI su dostigle 4,5 milijardi evra. Ako pogledamo udeo SDI u BDP-u, ona prednjači u odnosu na ostale zemlje Adria regiona, ali i CEE4 zemlje. "Investicije iz Kine su zaslužne za oko 30 odsto ulaganja u 2022. i 2023, ali glavni izvor investicija je i dalje Evropska unija koja autsorsuje u Adria region", kažu analitičari.

Iako je rast primetan, struktura investicija Srbiji ne ide naruku. Ulaganja su se uglavnom odnosila na proizvodni sektor, što uvećava proizvodne kapacitete, ali se priliv smanjio za četvrtinu u odnosu na 2022. godinu, kažu analitičari. Razlog za ovo je bila smanjenje tražnje u inostranstvu. Pad je nadomešćen investicijama u rudarstvu koje su se više nego udvostručile u 2023. godini, dodaju analitičari.

Slovenija i Hrvatska: Veći potencijal za akvizicije na startap sceni

Slovenija i Hrvatska su prilično zasićena tržišta u pogledu mogućnosti ulaganja. Od oko jednog miliona nezaposlenih u Adria regionu, samo 15 odsto se nalazi u ove dve zemlje. Veći fond radnika je u Hrvatskoj, koja je veće tržište sa oko 100.000 nezaposlenih. S druge strane, plate su uglavnom veće, i u proseku su bruto zarade duplo više od zarada u ostatku regiona.

To znači da su i uslovi za strane direktne investicije nepovoljniji na planu sektora gde se traži veliki broj radnika. Posebno se ovde misli na grinfild sektore koji zahtevaju zapošljavanje većeg broja radnika. Ipak, analitičari predviđaju bolje izglede za potencijalne akvizicije i spajanja na startap sceni, s obzirom na to da se Slovenija i Hrvatska bolje kotiraju od ostatka regiona prema Globalnom indeksu startap ekosistema.

Ovo je naročito tačno ako uzmemo u obzir podsticaje za preduzetništvo u prethodnim godinama koje su podržavale vlade i fondovi EU. Rast broja kompanija u ranoj fazi razvoja pruža potencijal da na ovo tržište uđu kompanije koje teže vertikalnoj integraciji i rastu kroz akvizicije i spajanja.

Poboljšanje sledi

Analitičari Bloomberg Adrije kažu da je priliv stranih direktnih investicija u Adria regionu u 2023. pao za 14 odsto, najpre kao rezultat geopolitičkih trzavica u svetu, viših cena zaduživanja i generalno nepovoljnog investicionog tajminga. Ovakva situacija ide više u prilog razvijenim državama, jer sa rastom neizvesnosti raste i averzija prema riziku, odnosno ulaganju u manje razvijene privrede.

 

 

Međutim, analitičari za ovu godinu očekuju oporavak. „Očekujemo da će se SDI oporaviti u 2024. godini zajedno sa popravljanjem raspoloženja investitora i nastavkom sprovođenja politike takozvanog niršoringa“, kažu iz analitičkog tima. Kako je značajan deo privreda u regionu u rukama stranih kompanija, možemo videti i veća ulaganja zbog odlaganja iz 2022. i 2023. godine, kada su i neizvesnost i kamate počeli da rastu.

„Ovo je naročito slučaj sa zapadnim kompanijama koje se u svojim državama susreću sa manjkom radne snage ili problemima u lancima snabdevanja između Azije i Evrope“, zaključuju analitičari.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar