SDI u Srbiji: NBS očekuje 4,5 milijardi evra, FREN nešto manje

Narodna banka Srbije ove godine očekuje sličan priliv stranih direktnih investicija (SDI) kao prošle godine, što je oko 4,5 milijardi evra. Samo u januaru ove godine kompanije iz inostranstva su uložile 562,2 miliona evra, znatno više nego u istom periodu prethodne godine.

"Prilikom izrade svojih makroekonomskih projekcija oprezno i konzervativno ocenjujemo sva kretanja, pa tako i prilive po osnovu SDI za 2024. godinu projektujemo na nivou koji je sličan prošlogodišnjem”, kažu u NBS za Bloomberg Adriju.

Ističu da SDI u Srbiju poslednjih nekoliko godina premašuju njihove projekcije i beleže rekordne nivoe gotovo svake godine.

Prema podacima NBS, tokom 2023. godine SDI u Srbiju su iznosile 4,5 milijardi evra, što predstavlja rast od dva odsto u odnosu na do tada rekordnu 2022. godinu (kada je priliv SDI iznosio 4,4 milijarde evra).

Kontinuiranom rastu stranih direktnih investicija u poslednjih deset godina doprinosi pre svega očuvana makroekonomska, finansijska i fiskalna stabilnost, poboljšanje ukupnog investicionog ambijenta i sprovedene strukturne reforme, kao i povoljni izgledi rasta naše ekonomije.

"O tome svedoči i činjenica da je njihov rastući trend u Srbiji nastavljen i u uslovima povećane globalne neizvesnosti i kriza sa kojima se suočava ceo svet u poslednjih nekoliko godina, što ukazuje da je Srbija poželjna investiciona destinacija i da su strani investitori spremni da ulažu dugoročno u Srbiju", navode u NBS.

Pored toga, kako naglašavaju, neto priliv SDI je u potpunosti pokrivao deficit tekućeg računa platnog bilansa, doprinoseći dugoročnoj održivosti eksterne pozicije Republike Srbije.

Prema poslednjim javno raspoloživim podacima, koji se odnose na prva tri tromesečja 2023. godine, najveći priliv SDI u Srbiju zabeležen je iz evropskih (68,1 odsto) i azijskih zemalja (30,2 odsto).

Posmatrano po zemljama, tokom prva tri tromesečja 2023. godine, najveće SDI u Srbiju zabeležene su iz Kine (818,4 miliona evra), Holandije (622,5 miliona evra), Velike Britanije (217,4 miliona evra), Austrije (215,9 miliona evra) i Nemačke (158,6 milionima evra), pri čemu treba imati u vidu da iz Holandije dolaze značajna ulaganja i zbog činjenice da pojedini strani investitori zbog poreskih olakšica, svoja ulaganja realizuju iz podružnica u Holandiji, iako je sedište matične kompanije u drugoj zemlji.

Uz održanje geografske diverzifikacije, SDI u Srbiju su ostale i projektno diverzifikovane. Najveće interesovanje stranih investitora je za ulaganja pre svega u izvozno orijentisane privredne grane, zahvaljujući čemu raste i izvoz roba i usluga Srbije.

I dalje je najveći deo investicija usmeren u razmenljive sektore (59,8 odsto), pre svega prerađivačku industriju (29, odsto), rudarstvo (11,2 odsto) i u stručne i tehničke delatnosti (9,3 odsto).

"Ističemo da je od izuzetnog značaja da se što veći deo SDI usmerava u razmenljive sektore, jer se na ovaj način obezbeđuje očuvanje postojećih i otvaranje novih radnih mesta, ali i povećanje izvoznih kapaciteta", kažu u NBS.

 

U poslednjem izdanju Kvartalnog monitora, koji izdaje Fondacija za razvoj ekonomske nauke, pri Ekonomskom fakultetu u Beogradu, ocenjeno je da je u 2023. godini ostvaren veliki priliv stranih investicija i potvrđeno ono što NBS kaže da dominiraju ulaganja u razmenjive sektore. Najviše se ulaže u industriju, delimično u rudarstvo, trgovinu i građevinarstvo. U poređenju sa drugim državama, Srbija je po prilivu SDI ispred zemalja u okruženju.

"Troškovi poslovanja bili su niži nego u zemljama centralne Evrope, uključujući Bugarsku i Rumuniju, ali im se približavamo po rastu plata i cena energenata. Troškovno se jeftinije Bosna, Albanija i S. Makedonija, ali su dosta nestabilnije", objašnjava Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta otkuda u Srbiji najviše investicija.

Srbija, kako ističe, u odnosu na te zemlje ima bolju saobraćajnu i energetsku infrastrukturu, nego mnoge zemlje Zapadnog Balkana i to je još jedna njena prednost.

Milojko Arsić/Bloomberg Adria

Ipak očekuje u 2024. smanjenje priliva SDI. Na to će uticati očekivani spor privredni rast u zemljama EU, odakle dolazi najveći deo SDI u Srbiju, još uvek visoke kamatne stope, smanjenje poreskih podsticaja za investiranje u inostranstvu preduzeća iz EU, ali i rast troškova poslovanja u Srbiji (relativno visok rast zarada i cene energije u evrima), kao i nedovoljna ponuda nekih kategorija radne snage. 

Kako SDI utiče na izvoz

SDI su u 2023. bile više od dva puta veće od tekućeg deficita platnog bilansa, što je stvorilo znatno veću ponudu od tražnje za devizama, rekao je Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta. 

Kada je reč o spoljnoj trgovini, Srbija je 2023. ostvarila najniži deficit platnog bilansa u odnosu na BDP od 2001. godine.

"Osnovni doprinos tome je poboljšanje konkurentnosti privrede Srbije, što je posledica produktivne proizvodnje koja nastaje uglavnom u stranim kompanijama, a delom i u domaćim izvoznim, kao povoljnih cena na svetskom tržištu", istakao je Arsić.

Najveći doprinos smanjenju deficita tekućeg bilansa dolazi od pada trgovinskog deficita za 6,5 odsto BDP-a, pri čemu je deficit u trgovini robama smanjen za šest procentnih poena, a u uslugama suficit povećan za pola procentnog poena.

Zbirno prošle godine izvoz roba i usluga je povećan za osam odsto, a uvoz je povećan za jedan odsto. Pokrivenost uvoza roba izvozom je dostigla visokih 81 odsto, a roba i usluga 92 odsto, što je bolji rezultat nego ranije.

"Kada su u pitanju drugi elementi tekućeg bilansa, u naredenim godinama očekujemo da raste odliv po osnovu kapitalnih dohodaka, po osnovu kamata i profita koji se povlači iz Srbije i to će se nastaviti u budućnosti. Količina kapitala koji se meri preko neto inostrane aktive se povećava. Još uvek se znatan deo profita investira u Srbiju, a kako troškovi budu rasli, povlačiće se u druge zemlje gde je jeftinije ulaganje. To se dešava u zemljama centralne Evrope. Što je njihova sadašnjost, to je naša budućnost", kaže Arsić.