SDI u Srbiji: koje povećavaju izvoz, a koje donose napredne tehnologije

Strane direktne investicije, koje su prošle godine dostigle oko 4,5 milijarde evra i koje poslednjih nekoliko godina imaju visok udeo u BDP-u, od oko sedam odsto, doprinele su rastu izvoza i pomogle su da se poveća zaposlenost u Srbiji, ali nisu pomogle da raste napredni sektor industrije, koji donosi visoke tehnologije i višu dodatu vrednost proizvoda.

U poslednjih nekoliko dana pojavile su se dve analize stranih direktnih investicija, najpre Pavla Petrovića, predsednika Fiskalnog saveta, koji smatra da one nisu u velikoj meri donele napredne tehnologije koje stvaraju proizvode visoke dodate vrednosti, i Ivana Nikolića, urednika MAT-a, koji kaže da najviše raste upravo izvoz proizvoda tzv. srednjevisoke tehnološke složenosti, koji je u poslednje tri godine porastao od 73,6 odsto.

Ivan Nikolić, urednik MAT i direktor za razvojne projekte Ekonomskog instituta u Beogradu, u poslednjoj analizi objavljenoj u publikaciji "Makroekonomske analize i trendovi" rast izvoza prošle godine, koji je povećan za 3,7 odsto, pripisuje upravo stranim investitorima koji uvećavaju i unapređuju proizvodne kapacitete.

Srpski izvoz, prema njegovoj oceni, odoleva višestrukoj globalnoj krizi i kontinuiranom smanjenju obima novih narudžbi.

Prerađivački sektor industrije, koji ima najveće učešće u ukupnom robnom izvozu (86,2 odsto), ostvario je u 2023. izvoz vredan 24.675,8 miliona evra (međugodišnji rast od 5,4 odsto).

MAT

 

Pokrivenost uvoza izvozom ovog sektora iznosila je 93,5 odsto (što je, uz 2017. kada je izvoz pokrivao 93,9 odsto uvoza, do sada najbolji rezultat).

Najveću pokrivenost uvoza izvozom beleži: proizvodnja oružja i municije (652,6 odsto), proizvodnja delova za motorna vozila i motore (502,7 odsto) i proizvodnja nameštaja (360,2 odsto).

Dakle, ovde vrednost izvoza višestruko premašuje vrednost uvoza. Na drugoj strani najveća uvozna zavisnost evidentirana je u proizvodnji produkata koksovanja i proizvodnji veštačkih vlakana.

MAT

 

Prema analizi objavljenoj u najnovijem izdanju MAT-a, šest grana prerađivačkog sektora je tokom prošle godine realizovalo izvoz vredniji od jedne milijarde evra.

To je: proizvodnja delova za motorna vozila i motore (2,55 milijardi),  elektromotora i opreme za distribuciju (1,82 milijarde), proizvoda od gume (1,19 milijardi), mašina opšte namene (1,03 milijarde), proizvodnja plemenitih i ostalih obojenih metala (1,02 milijarde) i proizvodnja proizvoda od plastike (1,01 milijarda).

 

 

Prve tri navedene grane su istovremeno realizovale i najveći pozitivan saldo u razmeni sa inostranstvom. Pritom, suficit u proizvodnji delova za motorna vozila i motore premašuje dve milijarde evra (2,04 milijarde), dok je u proizvodnji elektromotora i opreme za distribuciju i proizvodnji proizvoda od gume suficit iznosio 849,1 i 765 miliona evra.

"Ukoliko robnu razmenu sa inostranstvom razvrstamo prema tehnološkoj složenosti proizvodnje, prošle godine je u odnosu na 2022. celokupan prirast izvoza prerađivačkog sektora (u vrednosti od 1.270,9 miliona evra) potekao od izvoza proizvoda tzv. srednjevisoke tehnološke složenosti (1.163,8 miliona evra, tj. rast od 12,5 odsto) i proizvoda koji pripadaju tzv. visokoj tehnologiji (135,7 miliona evra, tj. rast od 15,6 odsto)", navodi Nikolić.

 

 

Ako se pogledaju podaci prethodne tri godine, najbrže raste upravo izvoz proizvoda tzv. srednjevisoke tehnološke složenosti (izvoz je sa 6.043,2 miliona evra u 2020. povećan na 10.490,6 miliona evra u 2023. godini, rast od 73,6 odsto). Od 2010. izvoz ove grupe je porastao čak za 5,2 puta.

MAT

 

Apsolutni rast izvoza ove tehnološke grupe praćen je i drastičnim popravljanjem spoljnotrgovinskog salda.

"Početkom prethodne decenije jedva nešto više od dve petine uvoza proizvoda visoke i srednjevisoke tehnologije, uzetih zajedno, pokrivano je izvozom. Prošle  godine je pak njihov izvoz pokrivao više od četiri petine uvoza", kaže Nikolić.

Izvoz proizvoda srednjevisoke tehnološke intenzivnosti (izolovano posmatrano) u 2023. godini, osim što je rekordan po obimu, prvi put u istoriji je izjednačen sa uvozom.

"Tehnološki kvalitetnija proizvodnja zato jeste ključno sredstvo i katalizator naše otpornosti na eksterne udare", ocenjuje Nikolić.

Za Pavla Petrovića, predsednika Fiskalnog saveta, loša vest jeste što strane direktne investicije idu mahom u tradicionalne grane i nisu pomogle napredni sektor. Trećina ide u prerađivačku industriju, koja je glavni pokretač konvergencije.

Prerađivačka industrija čini 16 odsto privrede Srbije, ali u okviru prerađivačke industrije samo 30 odsto stranih investicija ide u napredne grane. 

Dok u zemljama Višegradske grupe (Poljska, Češka, Mađarska i Slovačka) i Sloveniji  čine više od 50 odsto i taj udeo se primakao udelu koji imaju zemlje Zapadne Evrope.

Fisklani savet

 

Petrović je na Kopaonik biznis forumu, predstavljajući ovu analizu, istakao da teorija ekonomske konvergencije pokazuje da manje razvijene zemlje rastu brže od razvijenih, usvajanjem naprednih znanja i tehnologije.

"Ovu tezu potvrđuju i istraživanja, prema kojima zemlje Centralne i Istočne Evrope (CIE) sa kojima se poredi Srbija konvergiraju i one su na polovini razvijenosti zapadne Evrope i te zemlje rastu dvostruko brže od Zapadne Evrope u periodu od 2017. do 2022. godine ", naveo je Petrović i dodao da je Srbija na polovini dohotka CIE i očekivalo bi se da brže raste od CIE.

"Ali ne, Srbija raste istim tempom, što znači da raste sporije za 1,5 ili dva procentna poena. U brojevima raste između 3,4 i četiri procenta, a trebalo bi da ima potencijal da raste od pet do 5,5 procenata".

Srbija je 2005. godine bila na 58 odsto razvijenosti CIE, a 2022. godine na 56 odsto, tako da je čak i zaostala, ocenio je Petrović.

Fiskalni savet

 

 

"Zemlje CIE daleko brže usvajaju nova znanja i tehnologije od Srbije. Tamo raste učešće najproduktivnijih delatnosti u privredi poput prerađivačke industrije i IT usluga", naglasio je predsednik Fiskalnog saveta.

U Srbiji pada od 2018. do danas. Najbrže rastuće kompanije kod nas u periodu od 2020. do 2022. godine bave se građevinarstvom, trgovinom i rudarstvom.

Grane sa visokom dodatom vrednošću unutar prerađivačke industrije u Višegradskoj grupi i Sloveniji su se primakle idealu koji imaju zemlje zapadne Evrope.  

Skoro sve zemlje CIE (osim Bugarske) već su prešle u grupu zemalja s visokim dohotkom (Svetska banka). Poslednja Rumunija (2021).

Uprkos optimizmu kada je reč o izvozu, Petrović zaključuje da "nema nikakvih naznaka da se menja model rasta u Srbiji, a još smo daleko od donje granice razvijenih zemalja (25 odsto)".