Priključenje na evropski voz i ulaganje u talente obezbediće Srbiji siguran rast

Najveća mogućnost za Srbiju da ostvari siguran i dugoročni rast jeste da se uključi u "evropski voz", ali i da ulaže u obrazovanje i u talentovane ljude kako bi stvorila okruženje u kojem se više traže poslovi sa diplomom. Oslanjanje na jeftinu radnu snagu nije održivo i za veći privredni rast potrebni su patenti.

Ovo je poruka Ivailoa Izvorskog, glavnog ekonomiste za region Evrope i centralne Azije u Svetskoj banci, koji je na Kopaonik biznis forumu rekao da će predstavnici Svetske banke upravo o ovoj temi razgovarati sa zvaničnicima Srbije. Ključno je, kako je istakao, da se Srbija posveti mladima, da ulaže u obrazovanje, u talentovane jer su oni budućnost sigurnog privrednog rasta.

Ivailo Izvorski na Kopaonik biznis forumu 2024 (Bloomberg Adria)

Ističe da danas osnovno obrazovanje jeste bitno, ali da nije dovoljno. "Moramo da napravimo sistem koji stvara priliku za svu decu, mlade, da svoje talente usavršavaju, čak iako deca imaju slabe ocene, treba da obezbedimo mladima da mogu da se upišu na fakultete, jer su možda u nekim drugim oblastima bolji."

Izvorski je rekao da on dolazi iz Bugarske gde i dalje postoje ljudi koji rade kao taksisti, a da su završili pravni ili građevinski fakultet. "Ovo nam govori da je tu sistem zakazao."

On je izneo primer kako je Finska promenom obrazovnog sistema danas sedma u svetu na PISA listi. Istakao je da je Finska 1972. godine donela nove zakone u oblasti obrazovanja koji su, između ostalog, podrazumevali duže osnovno obrazovanje. "U Finskoj osnovni obrazovni sistem traje 12 godina i onda nakon toga mogu da upišu fakultete, tehničke nauke ili da idu na zanat."

Izvorski smatra da je jako bitno za sve zemlje da razmisle da uvedu duže obavezno obrazovanje, kao i to da nakon toga svi imaju podjednake šanse da upišu fakultete. "Ali poenta je u što dužem obaveznom obrazovanju."

Navodi da su Estonija i Poljska nekoliko godina kasnije uvele sličan način obrazovanja. "Između 1992. i 1994. godine u Poljskoj je broj poslova za koji je bila potrebna diploma činio 12 odsto, a danas je 30 odsto. To je veliki skok. Naglasiću i da se Poljska nalazi među prvih 10 na PISA listi."

Pored obrazovanja, Izvorski je naglasio da je važno razvijanje preduzetništva, naročito onog zasnovanog na inovacijama.

"Zemlje sa srednjim prihodima po glavi stanovnika imaju manje inovacija u poređenju sa zemljama EU. I region tu dosta zaostaje. Samo nekoliko firmi u zemljama u regionu je napravilo inovacije, ali u poređenju sa inovacijama i brojem patenata u Aziji, najviše Kini, mi daleko zaostajemo", rekao je Izvorski.

Još jedan bitan faktor od kojeg će zavisiti rast srpske privrede, pored ulaganja u obrazovanje i podsticanje preduzetništva, jeste dekarbonizacija.

Izvorski je istakao da ekonomski rast na uglju nije i neće biti održiv, naročito zbog uvođenja evropskog Mehanizam za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM), dodajući da su zemlje u regionu, među kojima je i Srbija, i te kako zavisne od uglja.

Međutim, naglasio je i da će Srbiji rast biti zagarantovan kada se pridruži Evropskoj uniji. "Kako je koja zemlja postala članica EU, njen dohodak po glavi stanovnika približio se zemljama sa visokim dohotkom po glavi stanovnika. To je ono što se sada dešava Bugarskoj", rekao je Izvorski.

MMF: Srbija bi do 2028. mogla da ostvari rast od četiri odsto

Šef misije Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) u Srbiji Donal McGettigan rekao je da su projekcije ove međunarodne institucije da bi Srbija do 2028. godine mogla da ostvari rast od četiri odsto i dodao da su iz te organizacije poprilično optimistični kada se radi o srpskom rastu.

 

Međutim, podvukao je da je rast od četiri odsto moguć ukoliko država sprovede sve planove koji se tiču ulaganja u infrastrukturu, energetiku, zelenu tranziciju.

Da bi rast, kako je rekao, bio zdrav, veoma je važno da ispuni četiri kategorije:

1. Uravnotežen rast

Kako je objasnio, uravnotežen rast znači da zemlja ima rast koji ne podstiče inflaciju i javni dug, a McGettigan je naglasio da Srbija u ovoj kategoriji dobro stoji.

"U prvoj kategoriji rekao bih da Srbija dobro stoji i da ima uravnotežen rast. Pre nekoliko godina Srbiju je pogodio energetski šok, i ne samo da se oporavila od tog šoka, već je uspela da stvori rezerve na rekordnom nivou. S druge strane, javni dug se vratio ispod 60 odsto, a nivo stranih direktnih investicija je ostao visok, dok inflacija pada kao i u drugim zemljama."

2. Inkluzivni rast

Ova kategorija podrazumeva da se rast odnosi na celo društvo, a ne samo na delove društva. McGettigan je rekao da u ovoj kategoriji Srbija ne stoji toliko dobro jer je veliki broj populacije i dalje materijalno ugrožen, iako postoji napredak u odnosu na ranije godine.

Donal McGettigan na Kopaonik biznis forumu 2024. (Bloomberg Adria)

Takođe, istakao je da je rast mnogo vidljiviji u Beogradu u odnosu na istok i jug zemlje.

Veliki jaz, kako je naveo, postoji kada je reč o broju zaposlenih žena i mladih.

3. Zeleni rast

McGettigan kaže da privredni rast mora biti u skladu sa okruženjem, da ne ugrožava životnu sredinu i da građani imaju prava na zdravu sredinu.

Najveći problem, kako je naveo, jeste zagađenje vazduha i dodaje da bez zdravog vazduha nema ni zdravih ljudi, a samim tim ni zdravog ekonomskog rasta.

Pohvalio je ulaganja u obnovljive izvore energije, najavljena ulaganja u hidroelektrane, restrukturiranje EPS-a, kao i povećanje cena struje i gasa koje je poteklo, podsetimo, upravo na inicijativu MMF-a.

4. Održivi rast

Istakao je i da rast mora da bude održiv, a za Srbiju, kao je naveo, MMF vidi pozitivan rast, i da bi do 2028. trebalo da iznosi četiri odsto, što je više od projekcija za ostale zemlje u regionu.

Ovaj rast, kako je naglasio, biće ostvaren ukoliko se vlada bude pridržavala zacrtanih planova.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar