MMF predviđa rast za Srbiju od 3,3 odsto, sledeće nedelje delegacija u Beogradu

Međunarodni monetarni fond (MMF) predviđa da će globalni rast ove godine iznositi 3,1 odsto, za evrozonu se očekuje rast od 0,9 odsto, dok bi Srbija ove godine trebalo da raste 3,3 odsto. Ove prognoze iznela je na otvaranju Kopaonik biznis foruma stalna predstavnica MMF-a u Srbiji Yulia Ustyugova.

Međutim, ove prognoze MMF-a za Srbiju su od pre nekoliko meseci i one bi uskoro mogle biti promenjene. Naime, kako je Ustygova rekla za Bloomberg Adriju, sledeće nedelje delegacija MMF-a dolazi u Beograd kako bi razgovarala sa predstavnicima Srbije o trećoj reviziji stendbaj aranžmana i tada će biti revidirane prognoze privrednog rasta za Srbiju za ovu i sledeću godinu.

Prema poslednjoj reviziji, za 2025. godinu u Srbiji se predviđa privredni rast od 4,5 odsto.

Svet uspešno izbegava recesiju

Ustyugova je istakla da je dobra vest što svet uspešno izbegava recesiju, kao i to što je inflacija počela da popušta. Kako je navela, globalni ekonomski rast prošle godine iznosio je 3,1 odsto, toliko se očekuje i ove godine, dok bi sledeće godine trebalo da iznosi 3,2 odsto.

"Vidimo da je ravna linija kada je reč o globalnom rastu, ali dobra vest je da nema recesije", rekla je Ustyugova na panelu u okviru Kopaonik biznis foruma posvećenom ekonomskim izgledima za svet, Evropu i Zapadni Balkan. "Dobra vest je i da su izgledi za 2024. malo viši od onih koje smo očekivali pre nekoliko meseci za 0,2 procentna poena, a razlog tome je što vidimo da je američka ekonomija malo otpornija od onoga što smo očekivali. Isto tako, neka tržišta su pokazala bolje performanse, kao na primer Kina."

Rast evrozone mnogo sporiji, ZB u proseku 3,5 odsto

MMF očekuje da će privredni rast evrozone skočiti sa 0,5 odsto u 2023. godini na 0,9 odsto ove godine, a projekcija za 2025. godinu iznosi 1,7 odsto, istakla je predstavnica MMF-a.

"Ono što nije tako dobra vest jeste da je ubrzanje privrednog rasta u evrozoni mnogo sporije", rekla je Ustyugova. Dodala je da su uzrok toga preneseni efekti iz velikih evropskih ekonomija, Nemačke, Francuske i Španije, na ceo region.

Ukazala je da su ove projekcije rasta za evrozonu mnogo niže od istorijskih proseka.

Stalna predstavnica MMF-a u Srbiji Yulia Ustyugova na Kopaonik biznis forumu 2024 (Bloomberg Adria)

Kada je reč o rastu u zemljama Zapadnog Balkana, Ustyugova je rekla da će većina ekonomija Zapadnog Balkana rasti više u 2024. u poređenju sa 2023, sa izuzetkom Albanije i Crne Gore.

Rast u 2024. godini će varirati od 5,5 do četiri odsto, dodala je ona i istakla da će prosek rasta u regionu Zapadnog Balkana biti oko 3,5 odsto.

Posustajanje inflacije sporije od očekivanog, apel na centralne banke da paze sa popuštanjem stopa

Ustyugova je istakla da je dobra vest što inflacija globalno popušta, ali je, kako je navela, to popuštanje slabije od očekivanog.

MMF predviđa da će inflacija globalno iznositi 5,8 odsto u 2024. godini i 5,4 odsto u 2025.

"Imamo solidan rast i imamo inflaciju koja pomalo opada. To nam zapravo omogućava da kažemo da su rizici od velikog uzimanja kredita malo smanjeni", rekla je predstavnica MMF-a.

Međutim, upozorava da su globalni konteksti i dalje izazovni. Navela je da je glavni faktor koji bi mogao da utiče na ponovni skok inflacije snabdevanje robe, a posebno energenata, kroz Suecki kanal zbog tenzija na Crvenom moru.

Kada je reč o inflaciji u Zapadnom Balkanu, Ustyugova je istakla da je inflacija u regionu pala sa dvocifrenih iznosa koji su iznosili između 15 i 17 odsto, na jednocifrene brojeve od četiri, pet i šest odsto, što je, naglašava, dobra vest.

Međutim, uprkos ovom padu, apelovala je na centralne banke da ne žure sa "popuštanjem kaiša" kada je reč o kamatnim stopama.

Bloomberg Adria

"Naša poruka je da je od ključnog značaja da se nove monetarne politike ne donose prerano, pre nego što se obezbedi sigurno popuštanje inflacije. Imali smo visoku inflaciju, centralne banke su reagovale stezanjem kaiša, i sada je pitanje kada će centralne banke malo da popuste taj kaiš. To je ono što se očekuje", rekla je ona.

"Međutim, pogledali smo prethodnih 100 inflatornih epizoda i videli da u većini slučajeva gde su politike prerano popuštene, te zemlje su doživele povratak inflatornih pritisaka i ovo istraživanje kaže da je to popuštanje uticalo na srednjoročne izglede za rast, jer su centralne banke morale opet da stegnu kaiš", naglasila je Ustyugova.

Zaključila je da monetarna politika ne bi trebalo prerano da se olakša, već da ostane restriktivna dok ne postoje jasni dokazi da su bazna i stalna inflacija zaista na niskom nivou.

(Ažurirano kroz ceo tekst.)

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar