Strane direktne investicije u Srbiji veće za 30 odsto

Strane direktne investicije su u ovoj godini, zaključno sa aprilom, uvećane za 30 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, a najviše je ulagano u građevinarstvo, prerađivačku industriju, informacije i komunikacije.

Prema preliminarnim podacima Narodne banke Srbije, od početka godine zaključno sa aprilom 2024. godine, priliv stranih direktnih investicija u Srbiju je iznosio 1,7 milijardi evra, što je za 30 odsto više u odnosu na isti period prethodne godine.

Ukupne strane investicije su prošle godine iznosile 4,5 milijardi evra, koliko se očekuje i ove godine.

 

 

Najveći deo priliva stranih direktnih investicija bio je u obliku vlasničkog kapitala i reinvestirane dobiti (79 odsto), što potvrđuje opredeljenje stranih investitora da nastave da ulažu u Srbiji, navedeno je u izveštaju o inflaciji.

Strane kompanije, koje su ovde ulagale ove godine, na ime dividendi su iznele 1,9 milijardi evra. Dividende stranih kompanija su na nivou prošlogodišnjih, rekla je Jorgovanka Tabaković, guverner Narodne banke Srbije.

"To je logika tržišne privrede. Uložiš da bi zaradio i svojim delom možeš slobodno da raspolažeš iznoseći svojim akcionarima", rekla je Tabaković.

 

 

Posmatrano po delatnostima, najviše ulaganja bilo je usmereno u građevinarstvo, informacije i komunikacije i prerađivačku industriju. Istovremeno, neto priliv stranih investicija u prvom tromesečju iznosio je 1,1 milijardi evra i bio je za blizu 42 odsto viši nego u istom periodu 2023. godine.

Kada je reč o geografskoj strukturi, u Narodnoj banci Srbije kažu da se poslednji javno raspoloživi podaci odnose na 2023. godinu i najveći priliv u Srbiju u 2023. godini zabeležen je iz evropskih (65,1 odsto) i azijskih zemalja (33,6 odsto).

Posmatrano po zemljama, tokom 2023. godine, najveći priliv stranih direktnih investicija u Srbiju je zabeležen iz Kine (1.373,3 miliona evra), Holandije (738,3 miliona evra), Velike Britanije (383,2 miliona evra), Austrije (308,1 miliona evra) i Nemačke (178,9 miliona evra), pri čemu treba imati u vidu da iz Holandije dolaze značajna ulaganja i zbog činjenice da pojedini strani investitori zbog poreskih olakšica, svoja ulaganja realizuju iz podružnica u Holandiji, iako je sedište matične kompanije u drugoj zemlji.

 

 

Uz održanje geografske diverzifikacije, SDI u Srbiji su ostale i projektno diverzifikovane. Tokom 2023. godine najveće interesovanje stranih investitora je bilo za ulaganja pre svega u izvozno orijentisane privredne grane, zahvaljujući čemu raste i izvoz robe i usluga Srbije.

I dalje je najveći deo investicija usmeren u razmenljive sektore (56,3 odsto), pre svega prerađivačku industriju (25,5 odsto), rudarstvo (15,6 odsto) i u stručne i tehničke delatnosti (osam odsto). U NBS ističu da je od izuzetnog značaja da se što veći deo SDI usmerava u razmenljive sektore, jer se na taj način obezbeđuje očuvanje postojećih i otvaranje novih radnih mesta, ali i povećanje izvoznih kapaciteta.

Iako je rast primetan, struktura investicija Srbiji ne ide naruku, smatraju analitičari BBA. Ulaganja su se uglavnom odnosila na proizvodni sektor, što uvećava proizvodne kapacitete, ali se priliv smanjio za četvrtinu u odnosu na 2022. godinu, kažu analitičari. Razlog za to je bilo smanjenje tražnje u inostranstvu. Pad je nadomešten investicijama u rudarstvu koje su se više nego udvostručile u 2023. godini, dodaju analitičari.

Strane direktne investicije, koje su poslednjih nekoliko godina imale visok udeo u BDP-u, od oko sedam odsto, doprinele su rastu izvoza za 3,7 odsto i pomogle su da se poveća zaposlenost u Srbiji.

 

 

Šest grana prerađivačkog sektora je tokom prošle godine realizovalo izvoz vredniji od jedne milijarde evra. To su: proizvodnja delova za motorna vozila i motore (2,55 milijardi), elektromotora i opreme za distribuciju (1,82 milijarde), proizvoda od gume (1,19 milijardi), mašina opšte namene (1,03 milijarde), proizvodnja plemenitih i ostalih obojenih metala (1,02 milijarde) i proizvodnja proizvoda od plastike (1,01 milijarda).

 

 

Prošle godine je u odnosu na 2022. celokupan prirast izvoza prerađivačkog sektora (u vrednosti od 1.270,9 miliona evra) potekao od izvoza proizvoda tzv. srednjevisoke tehnološke složenosti (1.163,8 miliona evra, tj. rast od 12,5 odsto) i proizvoda koji pripadaju tzv. visokoj tehnologiji (135,7 miliona evra, tj. rast od 15,6 odsto).

Ako se pogledaju podaci prethodne tri godine, najbrže raste upravo izvoz proizvoda tzv. srednjevisoke tehnološke složenosti (izvoz je sa 6.043,2 miliona evra u 2020. povećan na 10.490,6 miliona evra u 2023. godini, rast od 73,6 odsto). Od 2010. izvoz ove grupe je porastao čak za 5,2 puta.

MAT

 

"Početkom prethodne decenije jedva nešto više od dve petine uvoza proizvoda visoke i srednjevisoke tehnologije, uzetih zajedno, pokrivano je izvozom. Prošle  godine je pak njihov izvoz pokrivao više od četiri petine uvoza", smatra Ivan Nikolić, urednik MAT-a i direktor za razvojne projekte Ekonomskog instituta u Beogradu.

Izvoz proizvoda srednjevisoke tehnološke intenzivnosti (izolovano posmatrano) u 2023. godini, osim što je rekordan po obimu, prvi put u istoriji je izjednačen sa uvozom.

"Tehnološki kvalitetnija proizvodnja zato jeste ključno sredstvo i katalizator naše otpornosti na eksterne udare", ocenjuje Nikolić.

Mada Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta, očekuje smanjenje direktnih stranih investicija zbog rasta zarada u Srbiji i povećanja cena energenata, jer su upravo niske plate i jeftini energenti za mnoge investitore bili motiv da ulažu.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar