Drakulić tvrdi da su domaći investitori diskriminisani, ministar negira

Da bi Srbija dostigla stope privrednog rasta od magičnih pet i više odsto, potrebno je da uveća investicije domaćih kompanija jer su strane direktne investicije i javna ulaganja već dostigli svoje maksimume od po sedam odsto BDP-a.

Naravno da postoje i drugi izvori rasta, ali oni su teže ostvarivi. Kako je moglo da se čuje od predstavnika Evropske banke za obnovu i razvoj, na osnovu njihovog istraživanja unapređenje efikasnosti državnih preduzeća do nivoa privatnih dovelo bi do povećanja BDP-a od dva odsto. Isto toliko povećanje moglo bi da se ostvari ako bi se skratilo vreme čekanja na graničnim prelazima za tri sata, rekao je Nicola Pontara, direktor kancelarije Svetske banke u Beogradu, na Kopaonik biznis forumu.

Ova tema, posvećena mogućim izvorima rasta, izazovima srpske privrede i odnosu domaćih i stranih investitora, svake godine je neizbežna na Kopaonik biznis formu. Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije, rekao je da kada bismo imali pristup jedinstvenom tržištu EU pre punopravnog članstva, kao što je predviđeno Planom rasta za Zapadni Balkan, mogli bismo da računamo na dodatnih 2,6 odsto rasta, kao i da smo proteklih godina zbog toga što nismo deo tog tržišta izgubili 20 milijardi evra.

Inače, odranije je poznato da je najveći kineski proizvođač baterija CATL ozbiljno razmatrao Srbiju kao investicionu destinaciju, ali je ipak otišao u Mađarsku upravo zbog mogućnosti pristupu tržištu EU.

Prema mišljenju Čadeža, strane direktne investicije nisu zakucane na sedam odsto BDP-a i on očekuje dalji rast, ali ne samo iz EU, nego i iz Azije, pre svega Kine i Južne Koreje.  

Dodao je da se mogu čuti kritike da država manje podržava domaće kompanije, što je jedno vreme bilo tačno da težište nije bilo na njima.

"Od 150 projekata koje je država podržala od 2019. do 2023. godine, 69 projekata se odnosi na velike domaće kompanije. To su već brojke koje idu u dobrom pravcu, ne možemo da budemo zadovoljni u potpunosti, ali idemo dobro", rekao je Čadež.

Kao što je Bloomberg Adria već pisala, domaći investitori tek u poslednje dve godine dobijaju značajniju podršku države za otvaranje radnih mesta, a po svemu sudeći, ubuduće će imati prednost nad stranim ulagačima. 

Ako se pogleda lista podsticaja, na njoj se u poslednjih pet godina pojavljuje sve više domaćih kompanija, koje su najpre  prvenstveno dobijale subvencije za hotele u Vrnjačkoj Banji, Zlatiboru ili Sokobanji, ali njihove investicije ne prelaze 10 miliona evra.

Tek u poslednje dve godine su u grupu subvencionisanih ušle kompanije iz prerađivačke industrije, pre svega prehrambene poput Nektara i Neoplante ili konditora Jaffe, Alco grupe, Swissliona. Međutim, i dalje je reč o investicijama od po nekoliko miliona evra. Najveću investiciju ima domaći proizvođač veštačkih đubriva, Elixir, od 70 miliona evra, za koju je dobio podsticaje u iznosu od 4,6 miliona evra.

Uprkos ovim podacima Zoran Drakulić, predsednik Srpskog poslovnog kluba Privrednik, kaže da je država domaće investitore gurnula u kraj. ''Kada govorimo o domaćim investicijama, subvencije dobijaju prijateljske firme'', rekao je on.

Naglasio je da nije protiv stranih investicija, ali da jeste da Srbija prima svakog investitora koji će posle tri godine zatvoriti firmu i ostaviti ljude nezaposlene. On je rekao da su strani investitori izneli iz zemlje 1,4 milijarde evra dobiti u 2023. godini, a da bi domaći investitori reinvestirali u Srbiji.

Predsednik Privredne komore Srbije je odmah reagovao i upitao ga da li je i kada podneo zahtev za državnu podršku i iskazao nameru da investira.

Savez ekonomista Srbije

 

Drakulić smatra da na prvom mestu moraju da budu domaći investitori i domaći resursi. "Nama domaće investicije padaju zbog nesigurnosti investicija." O tome je na Kopaonik biznis forumu govorio i Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog Saveta. Prema njegovom mišljenju, domaće investicije zaostaju zbog toga što je loš investicioni ambijent, slaba vladavina prava i velika korupcija.

Pitao je u kom pravcu Srbija ide, hoćemo li u Evropu ili negde drugde ''kada i dalje ložimo ugalj dok svet ide na vodonik''.

Prema njegovom mišljenju, Srbija je lider na Balkanu sa najvećim potencijalom i resursima, ali mi navodnjavamo 2,4 odsto poljoprivrednog zemljišta i uvozimo hranu.

"Pričamo o zelenoj energiji, a Srbija je prošle godine uvezla 81 odsto više uglja nego prethodne, a ove godine 4,8 miliona tona uglja", rekao je Drakulić, koji je naglasio da poslednjih 15 godina Srbija ima prosečan rast od 2,2 odsto i moraće nešto da promeni ako teži stopama rasta od pet odsto.

Povodom uvreženog mišljenja da strani investitori dolaze zbog jeftine radne snage i subvencija, a da dividende iznose iz zemlje, iz ugla stranih investitora Zoran Blagojević, predsednik izvršnog odbora Wiener Stadtische, rekao je da je ova osiguravajuća kuća došla 2003. godine i nisu koristili subvencije.

"Trebaju nam strane i domaće investicije jer to znači razvoj,  ali ako do toga dolazimo uz pomoć subvencija, to znači da neke druge stvari nismo rešili. Bitno je osećanje sa kojim se investitori suočavaju i klima na koju nailaze. Investitori očekuju da ostvare dividende. To je suština investiranja. Kratkoročno gledajući novac odlazi, ali treba razmišljati dugoročno", rekao je Blagojević.

Savez ekonomista Srbije

 

Ministar privrede Slododan Cvetkovć odbacio je navode Drakulića da su domaće kompanije skrajnute i naglasio da diskriminacija ne postoji. Posebno je obrazložio potencijale stranih investitora i sve što donose Srbiji.

"Problem je između potentnosti domaće privrede i strane privrede. Naša preduzeća, porodična, počela su da se razvijaju 90-ih godina, prošla su i sankcije, i bombardovanje, i ostale probleme, inflacije, hiperinflaciju i prosečni privrednik akumulirao je pet, 10, 15, 20 miliona evra, to su neki maksimumi. Za razliku od stranih firmi koje dolaze iz privrednog ambijenta u kojem su mogle da akumuliraju milijarde i samim tim da u Srbiju ulože i 200 ili 300 miliona evra", rekao je on.

Naglasio je da je cilj srpske privrede da pridobije što veći broj stranih investitora, jer bismo kada bismo sav novac dali na domaću privedu, imali problem iz više razloga, na prvom mestu jer nemamo tržište.

Te strane investicije i strani investitori, kako je dodao, prvo što su velike, a drugo zapošljavaju veliki broj radnika i donose nove tehnologije. 

Domaća privreda postaje neka vrsta kooperanta tih velikih sistema i u budućnosti mogu postati izvoznici na ta strana tržišta", rekao je Cvetković i dodao da zna da bi svi voleli da imamo privredu koju smo imali za vreme Jugoslavije, gigante koji zapošljavaju 20.000 ljudi, ali da to nije realno.